Став који морамо заузети, а поводом актуелних информација о "чипизацији" у САД објављених у електронским медијима, је од кључног значаја за трендове које очекујемо у блиској будућности у ЕУ и Србији. Битност изражавања јасног става "ДА-јесам за" или "НЕ - категорично одбијам" ће будућим догађајима дати легитимитет те ћемо, сходно јасноћи наше одлуке, прихватити "електронска помагала" (и остати равнодушни) или ћемо ограничити могућност увођења и спровођења било каквих правила и закона везаних за идеју РФИД импланта. Наглашавам да ће у блиској будућности бити потребно недвосмислено изјашњавање већинског дела грађана како би се концепт микрочиповања спровео у дело или одбацио. Свако "међустање" (неизјашњавање, двосмисленост, делимично одобравање...), неће бити прихватљиво тј. допринеће апсолутном спровођењу одлуке светских налогодаваца у дело.
Веома је битно да будемо свесни комбинације праксе која "на мала врата" уводи разне "друштвено-корисне" концепте и закона који је ЕУ већ припремила и намеће државама-поданицима, а који ће једном потпуном репресивном методом интегрисати чипизацију у земљама чланицама ЕУ, а није искључено и да би процес започео у земљама "на прагу" чланства као битан услов за пријем у ЕУ. Тако ће један дан у нашој блиској будућности осванути вешћу да је Србија потписала протокол о микрочиповању становништва и обавезала се на задате циљеве. Једноставним речима, грађани Србије за сигурно неће бити питани да ли желе концепте импланта у свом животу већ ће само бити обавештени да имају рок за примену у пракси.
Дефинитивно нас бављење овом темом тек очекује и све што је до сада речено је "запечено" у изјавама стручних људи позваних да се баве системима надзора и електронске идентификације. Овај период затишја сматрам датим временом да се информишемо и припремимо за актуелне догађаје и да уз потпуну одговорност према друштву и будућности коју остављамо нашој деци, дамо све потребне аргументе који НЕ ИДУ У ПРИЛОГ МАСОВНОЈ ИДЕНТИФИКАЦИЈИ и који јасно говоре колико су ти концепти погубни за достојанство човека у сваком смислу.
Обамејкер закон је у САД 2013. године ступио на снагу и на један перфидан, безобразан и за грађанина САД, недостојанствен начин спроводи "добровољну" имплантацију чипова а грађани САД-а су дуго година у назад тест платформа за увођење нових демократских промена. Посматрајући њихове примере и искуства разних агенција за спровођење мера "бриге о људима" можемо вршити поређење са актуелним друштвено-политичким мерама на европском континенту чији су заговорници првенствено челници ЕУ и то успешно шире кроз мрежу услова чланства.
Да у Србији имамо разлога за бригу, ВЕЛИКУ БРИГУ, говоре нам сигнали из ранијих поступака владајућих челника државе који су чак и (не ретко), преко потребне мере пружали логистику бесмисленим захтевима ЕУ попут замене саобраћајних докумената (14.01.2011. Политика, http://www.politika.rs/pogledi/Aleksandar-Arsenin/Cipovana-dokumenta-i-borba-za-privatnost.lt.html). Још нас више забрињавају скорашњи догађаји отуђења-крађе базе података пореских обвезника (http://www.tanjug.rs/novosti/152632/bisic-osumnjicena-za-kradju-podataka-iz-poreske-uprave.htm) и уступања банкарских база података САД у једном "легитимном светлу" у тајности потписаном споразуму о сарадњи
(http://www.rtv.rs/sr_ci/drustvo/ustupanjem-podataka-amerikancima-krsimo-ustav_535191.html).
На који ће начин концепт увођења импланта бити спроведен у Србији, зависиће искључиво од јасне поруке грађанина ове државе. Можемо се надати да ће демократским методама бити спроведен референдум и да ћемо имати прилику изјашњавања у вези овако битне ствари, у супротном, биће потребна подршка свих политичких странака како би се направио један од ретких преседана и оборила одлука власти која буде прихватила репресивне и насилне методе спровођења имплантације становништва.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах