Jump to content
  • Срђан Ранђеловић
    Срђан Ранђеловић

    Тадији у част

      Сусрети Костића – Помен Тадији Костићу – Изложба – Духовно вече

    У години великог хришћанског јубилеја – 1700 година од Миланског едикта, у Лужничкој долини, и Ужицу, обележава се још један локални јубилеј: 150 година од рођења књижевника, свештеника и учитеља Тадије П. Костића (1863 – 1927). Удружење “Жупа Лужница” и Бела црква каранска су организовали јединствену прославу ових значајних годишњица. Манифестација је одржана на Велику Госпојину, 28. августа 2013. године у Карану. Чине је четири појединачна, али повезана догађања.

    Најпре је код породичне куће покојног попа Синише Петровића приређен сусрет односно скуп дела фамилије Тадије Костића. Свештеник Синиша Петровић је био зет Тадијиног брата Новице, и његови потомци су најближи сродници нашег најзначајнијег књижевника. Овом скупу присуствали су и карански свештеници Вељко Јараковић и Милован Васиљевић, као и дугогодишњи свештеник у Карану – Драгомир Видић, који је сада у пензији. Такође су и представници Удружења “Жупа Лужница” присуствовали и учествовали у овом догађају.

    Скупу се најпре обратио Драгомир Видић, који је подсетио на значај свештеничке породице Костић у друштвеном животу и културном развоју каранског краја. Ту традицију Костића наставио је њихов зет Синиша Петровић, са којим се и прекида свештеничка традиција ове угледне породице.

    Потом је о пореклу и родослову фамилије Костић из Трнаве говорио Раденко Костић, истраживач и аутор монографија о родословима фамилија у Трнави, као и Карану и Лелићима (које су у изради). Присутни су сазнали ко су први Костићи који су се доселили у Трнаву, како се гранало породично стабло, али највише времена је посвећено свештеничкој грани Тадијиног оца - Петра Костића.

    DSC_0070-pola-1024x680.jpg

    После дружења код старе поповске Костића односно Петровића куће, учесници скупа су се упутили према Мурића гробљу, које се налази у центру Карана. Ту је одржан помен Тадији, као и осталим Костићима који су сахрањени у овом гробљу.

    У адаптираној звонари Беле цркве каранске, у малом, али љупком и присном амбијенту, приређена је изложба о животу и (књижевном) раду Тадије Костића. Аутор изложбе је Момчило Момо Лучић, библиотекар Народне библиотеке у Ужицу. Посебно место на овој изложби припада слици портрету Тадије Костића, коју је осликао Драгић Петровић Медош, а која је приказана на врху ове странице.

    Након вечерње Божије службе посвећене Великој Госпојини, у порти Беле цркве је одржана приредба – Духовно вече “Тадији у част”. Велики број учесника увеличао је прославу Госпођендана, несвакидашњег јубилеја Миланског едикта, као и годишњицу (рођења) Тадије Костића, најзначјнијег књижевног ствараоца из каранског краја. који је и сам био свештеник, и потицао из свештеничке породице.

    DSC_0338-1024x680.jpg

    У прелепом амбијенту порте Беле цркве, украшеном умешном расветом, звезданим небом са по којим облачком, квалитетним озвучењем, и доживљајем позоришне сцене и позиције гледалишта, по свежем времену, присутнима су срце загрејала изванредна музичка извођења, беседе, поезија и драмски комади.

    Градски хор “Златиборска вила” из Ужица је изводио, у више наступа, духовну, српску традиционалну и руску народну музику. Хорским извођењем је управљала диригенткиња Гордана Лазић.

    Отац Вељко Јараковић је учеснике, госте и посетиоце упознао са значајем Миланског едикта, као и улоге цара Константина, у ширењу хришћанства. Подсетио је све присутне на начин и околности покрштавања односно примања хришћанства код Срба, значај солунске браће Ћирила и Методија у том процесу, као и на улогу оснивача самосталне српске православне цркве - Светог Саве.

    DSC_0356-1024x680.jpg

    О животу и раду Тадије Костића говорио је мр Слободан Радовић, књижевник и најбољи познавалац дела овог писца. Указао је на Костићев развојни пут: од детињства и школовања у Карану, првих запослења и премештања, почетка свештеничке каријере и фаза у његовом књижевном стваралаштву. Присутни су сазнали и о Тадијиним, јавности мање познатим, другим ангажовањима: уређивачкој и издавачкој делатности, активностима у духовном суду, као и доживљајима у време Првог светског рата. Исто тако и о ставовима најутицајнијих књижевних критичара о његовом књижевном опусу.

    Снажне емоције присутних изазвали су стихови које је изговарао песник Драган Поповић Курузлија. Дубоко укорењени у нашем језику, као и манастир из његове родне Раче у нашој историји и духовности, узбуркали су крвотоке и загрејали дланове свих који су те вечери били код Беле цркве.

    На лепоту младости, на нашу наду у будућност, подсетили су нас деца и омладина из Црквеног хора “Ђурђевак” из Ужица, под вођством младе и талентоване професорке и диригента Иване Шуљагић. Веселе песме и музика одјекивале су далеко Лужничком долином, кроз кишом прочишћен свеж зрак.

    DSC_0496-1024x680.jpg

    Млада песникиња Гордана Рогић говорила је стихове из своје прве збирке песама, а млади глумци - чланови Драмског студија Медицинске школе из Ужица, извели су више драмских сцена из Тадијиних дела. Редитељ програма духовне вечери, професорка Валентина Златановић – Марковић, приредила је за ову прилику више сценских приказа из дела Тадије Костића, а посебно из романа “На туђем послу”. Њени ученици, будуће наде нашег глумишта, убедљиво су дочарали ликове, дух времена и поруке из Тадијиних романа и приповедака.

    Председник Удружења “Жупа Лужница” Предраг Миливојевић говорио је о потреби неговања традиције, достигнутих културних вредности, и етичких норми, у чему је Тадија Костић дао крупан допринос. Уместо одбацивања и заборава, препоручио је поновно читање његових дела. Апеловао је и на културну јавност да се ангажује на поновном издавању односно комплетирању издања овог, помало заборављеног писца. Посебно је истакао допринос Слободана Радовића, дугогодишњег директора Народне библиотеке из Ужица, на “отимању” Тадије Костића и његове књижевности од тог заборава.

    На крају програма духовне вечери присутним се обратио и други свештеник у каранској Белој цркви – отац Милован Васиљевић. “Прослављамо Велику Госпојину – други Васкрс, одајући славу Светој мајци, Богомајци”, рекао је отац Милован. “Славећи Богородицу, кроз коју нам је дошао Спаситељ, ми славимо живот. Али потребна је жеља, храброст, труд, да се живот одржи и подмлади, да се у Лужничкој долини напуне светиње, као и у целој Србији. И тада ће чување традиције и неговање културних вредности добити пун смисао.” Нико му није порицао, не због пристојности.

    DSC_0149veca-680x1024.jpg

    Редитељ програма је била Валентина Златановић – Марковић, професор књижевности у Медицинској школи у Ужицу. Програм је вешто водио млади водитељски пар – Александра Тодоровић и Немања Ковачевић. Видео материјале је припремио и емитовао професор књижевности Бранко Николић. Организациону подршку су пружали Вида Николић и Мићо Костић.

    Манифестацију т.ј. пограм су технички помогли Црвени крст из Ужица, обезбеђујући расвету, и Милош Кљајић из Карана, који је обезбедио озвучење. Основна школа “Миодраг Миловановић Луне” и Раде Петровић из Карана су обезбедили услове за смештај посетилаца - гледалаца. За освежење се побринуо Мишо Драшковић, власник СТР “Звезда” из Ужица, а за послужење - вредне жене из Карана и Трнаве.

    Фотографије са ових догађаја можете погледати ако отворите

    Тадијине прозоре т.ј. следећу страницу ове презентације! Прегледајте и уживајте!

    Жупа Лужница




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Нема коментара за приказ.



    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...