Ева није била заљубљена у Адама

Ева заправо није била заљубљена у Адама, зато се цео концепт раја и распао. Зато је посегнула за дрветом сазнања... Желела је сазнање, просветљење, смисао... А да јој је нагој срце лупало као мени, да се тресла на сваки Адамов додир, поглед, реч, не би је дрво уопште занимало. Могло је десет змија да јој препоручи дрво и његове тајне, било би јој свеједно... Да ли је Бог када је стварао прву жену и мушкарца заборавио да је за рај потребна заљубљеност, да блискост није довољна? Овако, Ева се заљубила у сазнање... Ева је желела да зна... То је проклетство палог света. Сваки наш интелектуални потицај претворио би се у измаглицу и ваздух само кад би наишао онај један прави који би изазвао буру наше биохемије... Потпуно је свеједно да ли смо доктори наука или педикирке. Патерн је исти... То проклетство нас је и кроз историју претворило у пасивног члана човечанства и морало је да прође толико хиљада година до елементарних слобода... Да, све због дрвета... А, заправо, све због недостатка заљубљености.
- Знаш - рекла сам му драматично - схватила сам да Ева уопште није била заљубљена у Адама.
Погледао ме је упитно: одакле је сад дошла та мисао...
- Зашто то мислиш?
- Па да га је волела тако страсно, јако, да је била лудо заљубљена, то дрво... сазнања, то је уопште не би ни интересовало.
- Занимљива теза, па да, рај је подразумевао вероватно један виши ниво љубави... Суптилније, узвишеније...
- Нешто што није довољно да јој не пробуди страст према сазнању...
- Хтедох да кажем као ти и ја...
- Разумеш тај парадокс... Ева и њена интелектуална страст, њена жеља за гнозом је уништила човечанство, а онда у палом свету ми жене губимо ту страст пред мушкарцем... Мушкарцем кога смо због наше хистеричне и нереалне жеље да сазнамо одвеле у пакао палог света...

Исидора Бјелица, Сама, Лагуна 2015, 88 – 89.