Jump to content
  • Djolo
    Djolo

    Интервју Данијеле Киш за ''Blic''

      Данијела Киш (32) због болести може само да помера прсте, али је то не спречава да ствара уметничка дела.

    Данијела има аутоимуну болест која је узрок парализе њеног тела. Све док је могла да се креће, Данијела је радила у три школе као наставник ликовног, а сада је у пензији. Одмалена је цртала и вајала, а од пре годину дана је везана за кревет и једино може мало да помера прсте.

     

    - Цртање је мој живот, моје дисање. Пре четири године сам почела да радим иконе, а до тада сам сликала своја унутрашња размишљања и стања. Ранији радови су увек носили бол, патњу и револт, осим ако нису биле илустрације за дечје књижице које су ми причињавале велику радост. Захваљујући презвитеру оцу Драгану Стокину, увидела сам да могу да иконопишем, што је био почетак мог новог живота - каже Данијела.

     

    8ae886a6060b444f264dfa2739fe58e3.jpg

     

    У почетку, иако већ није могла дуго да седи и помера руку, иконе је радила на папиру и оловком.

     

    - Лежим од децембра 2014. године, а од августа прошле године сам почела да сликам иконе у Виберу, у мобилном телефону. На ту идеју сам дошла када сам видела цртеж који је урадила мати Јефимија, игуманија манастира Градац и врстан уметник и иконописац. Међу њеним цртежима је био један урађен на компјутеру. Једно јутро сам се пробудила и осетила силну потребу да сликам и тада сам и почела сам да цртам у телефону - каже млада уметница.

     

    0bb95835e24aea9763136f39c51dfc10.jpg

     

    Најбоље од око 500 Данијелиних Вибер радова и иконе на папиру Суботичани су имали прилику да виде у „Савременој галерији“, а ускоро ће њене изложбе бити организоване у Новом Саду и Београду. Изложбу у Суботици отворио је Вукашин Миличевић, професор Богословског факултета у Београду.

     

    - Имам парче глине које ме чека. Радићу са њим када будем имала бољи дан, са мање болова. Једино када сликам нисам ни гладна ни жедна, нити осећам болове. Мислим да сам повлашћена у односу на друге, јер, иако не могу много тога да урадим, оно што могу трудим се да урадим максимално добро - каже Данијела.

     

    Отац Драган Стокин рекао је на изложби да "када се минијатуре увеличају, види се да је реч о правим иконама, у којима се појављује искрица живота".

     

    - Свака икона сведочи колико је у Данијели радости и живота и свега што људски живот чини квалитетним. За разлику од многих здравих људи, који живе у изобиљу, Данијела се показује као много здравија, свеснија, радоснија и испуњенија животом - рекао је отац Драган на изложби.

     

    Извор: http://www.blic.rs/vesti/vojvodina/danijela-moze-da-pomera-samo-prste-ali-je-to-ne-sprecava-da-stvara-umetnicka-dela/gkjv5ch




    Повратне информације корисника

    Recommended Comments

    Нема коментара за приказ.



    Please sign in to comment

    You will be able to leave a comment after signing in



    Пријави се одмах

×
×
  • Креирај ново...