"Ући ћу у Дом Твој Господе"

А онда је Бог закорачио у свет, вечност је загрлила време...и земљу обасуше бесцен звезде које посведочише и сведоче љубав и сједињење између Бога и човека. Тада свод небески поче да се огледа и да се диви сазвежђу земаљском. Та светила и звезде сазвежђа земаљског то су наше цркве и манастири, наши храмови, где човек додирује Бога.

Подизати храм живом Богу и Његовим светима, значи оплеменити простор и време предукусом вечности. Храм Божији је место где се спаја Небо и земља, место где се трулежно повлачи пред нетрулежним, место где човек постаје подобан Богу- постаје свет.

Блажен је човек и генерација која препозна и уграби своју прилику да подигне и угради себе, своју љубав и несебичну жртву у храм Христов, и сабере себи непролазно благо на Небу.

Винородна Жупа александровачка пожелела је да заблиста у сазвежђу цркава, сада већ Богом спасаване Епархије крушевачке, и ево, на њеним њедрима никао је предивни храм са пет купола и звоником, да сведочи о вери благочестивих Жупљана. Црква још није завршена, јер, још нам треба вере и молитве, још људи добре воље спремних да помогну. Нећемо и не желимо стати, зато молимо Господа да нас укрепи, и да, ускоро, овај храм васкрсне у пуном сјају светлости Христове која просвећује свет.

Благородни жупски виногради вековима су пунили Причасне путире светиња Христових, око којих се увек сабирао и сабира род наш српски од Свете Студенице до Свете Лазарице, од светих Немањића до честотога Светога кнеза Лазара Косовског, и даље у све земље српске. Зато је нови храм у Александровцу жупском и посвећен Сабору Свих Светих Српских Просветитеља и Учитеља, чијим молитвама посети нас Боже.

Наши свети преци подизали су цркве и манастире своме Господу и у временима страдања, болести, глади, мача, ропства... То је за дивљење, и питање КАКО? Када умом сиђемо у срце тамо ћемо наћи одговор: Прво су подигли храм Божији у себи!

Господе помози нам да будемо достојни потомци својих светих предака,

да после нас, оптерећених бременом пролазности, нашим потомцима оставимо Свете и непролазне задужбине које ће сведочити ко смо били и за Ким смо чезнули!

Оне су Свете и непролазне, јер ако једног дана од њих, овде, остане и само камен на камену, оне у пуној светлости блистају у Небеском Јерусалиму и обасјавају странице Књиге Живота на којима су уписани сви приложници, добротвори, ктитори светиња Божијих, и међу њима смирена жена удовица са своје две лепте орошене љубављу.

јереј Вукман Петровић

парох александровачки

Жиро рачун за изградњу новог храма: 205- 168954- 51

(код Комерцијалне банке)