Отварање канцеларије Земље живих у Београду!

Присутнима ће се обратити:

Његово преосвештенство Епископ топлички господин Арсеније, викар Његове Светости Патријарха српског

Презвитер Арсеније Арсенијевић, старешина храма Вазнесења Господњег

Андреја Јовановић, координатор канцеларије „ЗЕМЉА ЖИВИХ" у Новом Саду

Предраг Ђокић, координатор канцеларије „ЗЕМЉА ЖИВИХ" у Београду

Користимо прилику да Вас позовемо да својим присуством увеличате свечано отварање.

Удружење за борбу против наркоманије „Земља живих" које ради под покровитељством манастира „Светих Архангела" из Ковиља, спроводи психосоцијалну помоћ и ресоцијализацију кроз шест терапијских кућа које су распростањене у мирним оазама природе територије Републике Србије. Заједница функционише кроз пет мушких и једном женском кућом и у сваком моменту у њима борави укупно 120 штићеника. Будући да је удружење основано 2005. године, успешно је завршило програм преко 300 младих.

Наша жеља и циљ је да им и у наставку ресоцијализације, након изласка, будемо пружена рука ка стабилној будућности и потпора на коју ће рачунати током живота. Како је седиште удружења у Новом Саду, фокус активности је махом годинама био на локалној самоуправи, што се сад, са развојем удружења мења имајући у виду да отварамо канцеларију Београду, како бисмо унапредили социјалне услуге које нудимо и нашим корисницима били ближи и доступнији.

Мишљења смо да је живот оно највредније што имамо, стога сматрамо да је проблем наркоманије у читавој земљи огроман и наши циљеви се заснивају ка решавању истог, јер се тиме предупређују и друге нуспојаве као што је насиље, коцка, алкохолизам итд.

Према најновијим истраживањима Института за јавно здравље "Др. Милан Јовановић Батут", као и по подацима којима располаже Министарство здравља, у Србији има око 170.000 наркомана. Такође не смемо заборавити да је тачан број наркомана нпр. у Новом Саду, немогуће утврдити, јер се свакодневно појављују нови случајеви, а старосна граница спушта.

Процена је да у Новом Саду има око 5.000 интравенских наркомана, а претпоставка је да је тај број три пута већи "на терену".

Подаци Регистра лечених зависника од дроге, говоре да просечни лечени зависник има 31. годину, а најмлађи пријављени само 9 година. Даље, статистика показује да у Србији на 1000 становника има 5 регистрованих наркомана (88% наркомана чине мушкарци) као и да се тај број из године у годину повећава. Оно што бар донекле теши јесте да наркомани и остали зависници не чекају више по 8-10 година пре него што се јаве на лечење, него се за помоћ обраћају између 3-4 године болести, те је њихова шанса за излечење већа. Процена је да се половина излечи, а друга половина се враћа дроги. По речима др. Јасне Савељић, директорице Специјалне болнице за болести зависности у Београду, поред ове болнице у Србији постоји 10-так приватних клиника у којима лекари специјалисти помажу наркоманима, неколико удружења грађана и комуна/центара који се баве ресоцијалнизацијом бивших зависника. Већина комуна/центара нема дозволу за рад нити научно утемељење, програм односно методологију рада, те је статус и постојање таквих заједница проблематичан и дискутабилан. Међутим, отварање комуна за људе који имају проблем са наркотицима и осталим облицима зависности у оквиру цркава је уобичајена пракса. По њеним речима, пројекат Српске Православне Цркве "Земља живих" је једини легалан програм којим је испоштована комплетна процедура где се у изолованим рехабилитационим заједницама при манастирима лече зависници почев од јуна 2005. године.

Рехабилитација у „Земљи живих" је бесплатна и велики је изазов за сваког младог човека, стога је најважнија његова чврста воља за оздрављењем.

Принципи на којима се заснива рад у терапијској заједници „Земљи живих" указују на то да је укљученост породице као здраве основе за развој младих, али и информисаност у овим областима, једини пут којим се може радити на решењу ових проблема.

Терапија се заснива на низу нефармаколошкиг метода који имају за циљ постизање физичког опоравка, стабилизацију менталних процеса, остваривање духовног баланса, суочавање са стварношћу и самим собом, учвршћивање воље и радних навика, реструктуирање целокупне личности, овладавање сопственим сазнајно-емотивним потенцијалом, изграђивање сопствене личности кроз усмереност на другог и могућност спознаје вере као легитимне алтернативе претходном начину живота. Останак у заједници зависи од сваког појединца, али је за процес лечења неопходно остати бар 2,5 године.

Психотерапија је заступљена у свакој кући Земље живих и обављају је компетентна лица, остало је све на устројеном радном поретку и развијању здравих животних стилова.

Отварањем канцеларије у Београду, наше социјалне услуге ће бити знатно унапређене, а лечење у комунама далеко доступније будући да ће се обухватити и популација са територије Београда и централне Србије. Канцеларија ће бити и место сусрета бивших зависника, окупљања око заједничких идеја и истрајавање у апстиненцији кроз превенцију и промовисање здравих животних стилова.

Канцеларија ће имати радно време УТОРКОМ и ЧЕТВРТКОМ од 18 до 21 а у њој ће дежурати и окупљати се бивши зависници који су успешно завршили програм у "Земљи живих". Њихове активности су одређене у оквиру пројекта и садрже махом промотивне и информативне активности и утемељење здравих стилова живота.

Отварање канцеларије у Београду је у оквиру пројекта „ Ресоцијализуј се – организуј се! " подржано од стране Министарства омладине и спорта републике Србије.

Земља живих