Хапшењу пастора претходило је његово обраћања властима у коме је оспоравао закон провинције Гиљан, по коме су сва школска дјеца, укључујући и хришћане, обавезна да изучавају Куран. 22. септембра 2010. Ирански суд га је осудио на смртну казну.
Надархани је уложио жалбу пред Врховним судом Ирана. У јуну 2011. суд је одложио извршење казне, и послао његов случај у Гиљан на разматрање. Судбина пастора била је у рукама иранског врховног вође Ајатаола Хаменеија.
Овај случај привукао је велику међународну пажњу. Сабрано је више од милион потписа у знак подршке пастору. Патријарх московски и све Русије Кирил се у септембру 2011. обратио Ајатола Хаменеију са молбом да помилује пастора, а Митрополит волоколамски Иларион, предсједник Одјељења за спољне црквене везе Московске патријаршије, упутио је писмо са истом молбом предсједнику Исламске Републике Иран, Махмуду Ахмадинеџаду.
Митрополит Иларион је 26. јуна 2012. поново покренуо ово питање током сусрета са Ајатолом Мохамедом Али Тасхиријем, генералним секретаром Свјетског форума за зближавање исламских мазхаба, који је учествовао у засиједању Мјешовите руско-иранске комисије за дијалог православље-ислам у Москви. „Знамо да Надарханијева судбина сада зависи од врховног вође земље Ајатола Хамеинеија, који ће донијети званичну пресуду“, казао је Митрополит Иларион. Ајатола Мохамед Али Тасхири је том приликом Митрополиту Илариону пружио увјерење да ће, по повратку у Иран, Ајатола Хаменеију пренијети молбу Руске православне цркве.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах