Заувек опљачкана Црква ?

НИЈЕДНА држава, од Вардара па до Триглава, Српској православној цркви није вратила имовину одузету после Другог светског рата. У имовини коју потражује од земаља насталих распадом Југославије, а чија се вредност мери милионима евра, налазе се стотине станова, пословне зграде, као и хиљаде хектара шума и њива. На овом земљишту данас су стамбени блокови, путеви, спортски и други објекти, што под велики знак питања доводи враћање ове имовине старом власнику.

Српска православна црква никада није направила јединствену процену одузетих добара, па се о њеној тржишној цени само нагађа. Готово све бивше братске републике одуговлаче са процесом реституције, а велики део ове имовине у међувремену је прешао у приватне руке. Макар на папиру, у реституцији су најдаље одмакле Србија и Хрватска, мада је враћен само мали део имовине. Реституција је од старих власника у Црној Гори и БиХ још увек налик - лепом сну.

Када би држава вратила национализовану имовину само београдској Патријаршији, СПЦ би постала богатија за 60 стамбено-пословних зграда са више од 200 станова на најбољим локацијама у Београду. Патријаршија потражује и више од 15.000 хектара шумског земљишта у околини Београда.

Према подацима српске Дирекције за реституцију, Српска црква потражује 73.150 хектара земљишта - углавном ораница и шума. Тражи и 451 пословни објекат, чија је укупна површина 135.558 квадрата. СПЦ има и документацију на основу које захтева враћање 696 стамбених објеката, површине 55.816 квадрата, али и 83 гробља. Појединачно, држава највише дугује епархијама бачкој, сремској и шумадијској.

ПОД АЛПИМА НАЈМАЊЕ ДУГУЈУ НАЈМАЊЕ проблема са одузетом имовином СПЦ има у Словенији. Српској цркви под Алпима одузета су само две парцеле у Цељу и Марибору, на којима су до немачке окупације биле цркве.

- Плац у Марибору, међутим, није ни био укњижен на цркву. Црквиште у Цељу јесте и оно нам није враћено - каже протојереј Перан Бошковић, задужен за живот СПЦ у Словенији.

Хрватска последњих година постепено враћа одузету имовину, али веома споро и то углавном добра мање вредности. СПЦ у овој земљи има тапије на 700 хектара земље, највише у Епархији осечко-пољској и барањској, 2.300 хектара шума, највише у епархијама горњокарловачкој и славонској, 17 зграда, 27 парохијских домова и црквишта...

- Имамо власничке листове на хотел “Банија” у Петрињи, Ђачки дом и Хигијенски завод у Карловцу, Музичку школу “Јосиф Руњанин” у Винковцима, Српски дом у Вуковару, али и више објеката у Даљу, Дарувару, Шибенику и другим градовима - набраја загребачки парох Александар Обрадовић. - У самом центру Загреба потражујемо четири стамбено-пословне зграде са око 40 станова.

За разлику од Хрватске, где постоји закон о реституцији имовине, Црна Гора овај пропис још нема. А црквено је било и земљиште на коме се данас налази стадион подгоричке Будућности, градско гробље “Чепурци”, али и Његошева Биљарда на Цетињу, где је радила Богословија. Хиљаде хектара одузетих шума, пашњака и њива, припадале су манастирима, а највише поседа одузето је Острогу.

- Власт ради на обесмишљавању процеса реституције, јер је реч о великој и веома вредној имовини - каже протојереј Велибор Џомић из Правног савета Митрополије црногорско-приморске. - Било је неколико покушаја да се донесе овакав пропис, али до данас ништа кључно није урађено. Митрополија и епархије будимљанско-никшићка и милешевска поднеле су држави 129 доказа о одузетој имовини, уз напомену да постоји и отета имовина без икаквог правног акта.

САМО СРПСКО ПОД КЉУЧЕМ ВРАЋАЊЕ имовине било је и једна од тема разматраних током посете патријарха Иринеја Митрополији дабробосанској.

- Поштено би било да нам држава врати зграду Богословије, јер је Исламској заједници још седамдесетих година враћен Факултет исламских наука. Католици су успели да откупе своју богословију, а само наша је под кључем - кажу у Митрополији у Сарајеву.

Џомић наводи да је црквена имовина често предмет приватизације. На то је више пута указивао и которски бискуп, који је тражио заштиту ових добара, али без успеха.

Враћање одузете имовине ништа боље се не одвија ни у Босни и Херцеговини. Закон о реституцији са оне стране Дрине не постоји, па готово да не постоји шанса да СПЦ поново газдује својим добрима.

- Највећи нам је проблем што већ годинама не можемо да вратимо власништво над зградом Богословије у Сарајеву - каже ђакон Митар Танасић из Сарајева. - Потражујемо и око 60 станова, који су, у међувремену, откупљени и чији корисници данас имају својину над њима.

На списку потраживања Митрополије дабробосанске је и изузетно вредно земљиште на Миљацки. На Кошеву су на црквеном земљишту изграђени спортски објекти и вијадукт, а и градско гробље је на простору на који тапију има СПЦ.

Извор: Новости