Човјек полио мастилом икону у храму Христа Спаса

Такве битанге треба бацити у окове и правац Сибир.Без милости и хришћанске љубави,јер то су сатанисти инструисани са запада.Господе опрости мени грешноме за ове речи истине.

I kazu Putin ne valja i slično..najbolje da u tolikoj zemlji radi ko šta hoće... gdje bi bili ...možda kao mi sada što smo ... demokratija je zapravo anarhija....

Нека му је благи Господ на помоћи,буди Бог с нама што то учини,тај несрећник и колико још има таквих на овоме свијету.Свједоци смо да многи долазе у цркву па краду са икона,па неке бабе нешто тамо гатају,окрећу око главе Часни Крст за цјеливање итд.шта све још нема и шта нисмо и нећемо видјети.Свети оци кажу какав нам је гријех таква ће нам бити и смрт.

Читајући биљешке из биљежнице Светог Владике Николаја,много је душекорисно и лијепо,за све оне који нису прочитали да читају,а ево један пасус гдје се говори о том светогрђу,па каже:

"Нико брже од београдске интелигенције није презрео прошлост и предао се незнабоштву западном. Зато је трава порасла на улицама опустелог Београда. Ево једног од многих примера: на врху Авале био је некад град са црквом. Кад су Турци завладали Београдом, град су оправили, цркву порушили, а џамију подигли. Кад су се Срби ослободили од Турака, требало је, по историјском разуму, град оправити, а цркву изидати. Шта се догодило?И град и црква отаца наших збрисани су са лица земље, а место тога подигнут храм пагански, без икаквог обележја – знамења хришћанског (чак и без полумесеца), без олтара и крста – обичан фараонски храм, само без божанства. И да би се народ српски већма ожалостио, тај пагански храм назват је спомеником Незнаном Јунаку српском из ратова 1912–1918! Јадни српски Незнани Јуначе! Нико ти не завиди. Твоји земљаци више воле дрвену крстачу изнад главе него оно изидано чудовиште на твојим костима! Несите очи иду и гледају, пијанице иду и лумпују на том месту, али народ не иде тамо. Само странци иду да насите очи и трбух. Нема хаџилука, нема празника, нема службе Божје, Литургије Христове, ни прекаде! Ах! Символичан споменик за Српство у Југославији!

Садашња Русија, испуњена богозаборавом и обучена у мрак, не може казати „ново слово” Достојевскога. Све док се не обасја светлошћу Христовом изнутра и не одене у брачно одело (сад је у блудном оделу). Зато ће прво мала Србија – соко – да пиштећи фрулом објави ново слово, а будућа Русија – Медвед – да замумла и захучи то исто слово. Соко и Медвед, фрула и таламбас. И у старом времену прво је Србија примила Хришћанство, па Русија. И Срби су помагали Русију да ојача: Крмчије, митрополити, монаси, живописци, уметници, чиновници, дипломати, војсковође; па војске у Црној Гори и Србији.

Све је то помагало Русији да ојача. Варница неће доћи из Русије. Ова је велика бакља која ће се запалити од варнице издалека.

Народ руски хтео је Св. Русију, Петар Велики – Велику Русију."

Као завршна ријеч била би оно што знамо,да усђујемо гријех,а човјеку даће Бог Свој суд и то да је

човјек као лик лика Божијега,као лик Прволика ,односно лик од Прволика ,увијек иде одређеним путем.И тај његов пут некада није пут Божији,него управо супротан ,ђаволски и демонски пут.И тај га пут срамоти и одваја од Бога.Тако да скреће човјек са тога пута јер га зову околне ствари коју су гријех и које воде у гријех.И тада човјек пада и отпада од Бога и нема за њега свјетлости Божије све до оног тренутка докле он не осјети да постоји свјетлост Божија.Бог је љубав ,поручује нам св.Јован Богослов.И свети Јован Богослов је многима био чудан и несхватљив јер је стално позивао на љубав.Стално је говорио својим ученицима на Патмосу:Дјецо,волите се!И они се тада побунише да он само једну заповијест Божију пропагира ,а друге он не признаје и он им рече:Љубав је пуноћа свега и она је изнад свих заповијести.И ко буде љубио Бога и свога ближњега –све је заповијести испунио.Управо је то граница коју данас треба да зна сав свијет и сав доминион(слободни човјек)и који треба да зна сва васиона ,а то је да без комуникације једних са другима и да без комуникације једних према другима не може бити истинске љубави и истинског јеванђелског живота.

Ништа није вјечно осим Бога који нас чини вјечнима и непролазнима у

радости заједнице са Њим,а ти што чине светогрђе јадни су и за свако жаљење.