Идуће, 2018. године навршава се 70 година од усвајања Универзалне декларације о људским правима, која је, после страшног искуства и разарања у Другом светском рату, пројавила заједничке племените идеале које сви народи и земље морају непорециво поштовати. Међутим, и ова Декларација даље се не поштује, разне злоупотребе и надмена погрешна тумачења поткопавају њено поштовање и остваривање. Ми се и даље нити учимо од историје, нити хоћемо да се учимо. Трагично искуство насиља и обезвређивања људске личности, нити прокламовани идеали спречавају друге агресије и ратове, величање моћи и израбљивање једни других. Нити су доминација технологије, изванредна научна остварења и економски напредак донели правду у друштву и мир који толико желимо. Уместо тога, у наше доба повлађивање богатству и глобализација разарају друштвену кохезију и хармонију.
Црква не може игнорисати претње људској личности. „Нема ништа тако свето као што је људско биће чију природу дели сам Бог“ (Свети Никола Кавасила). Боримо се за људско достојанство, за заштиту човекове слободе и правде, знајући добро да “истински мир долази од Бога“ (Свети Јован Златоуст), да трансцендентна тајна Овоплаћења Божанске Речи и дар човековог обожења пројављују истину о слободи и божанској судбини човечанства.
У Цркви имамо искуство слободе Христом, у Христу и са Христом. А на самом врхунцу ове слободе налази се љубав која „не тражи своје“ (1 Кор 13,5), већ потиче „од чистог срца“ (1 Тим 1,5)... Слобода у Христу је увек усмерена на свога ближњег, увек има на уму другога, увек говори истину у љубави. Задатак верника није да истиче своја права, него да „се држи и испуњава Христова права“ у смиреном и благодарном духу...“
Извор: Српска Православна Црква
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.