Будући у невољи, они крећу путем избеглиштва и емигрирања, при чему је њихов једини пртљаг нада у боље сутра. Некима не полази за руком да дођу у „обећану земљу“, губе живот као грађани ничије земље. Они који полази за руком да уђу у земљу ишчекивања, често доживљавају презир, прекор, израбљивање, бивају лишени свог достојанства...
„Добро ми је познато да феномен емигрирања постаје неки облик плиме, чији домет плаши земље које их примају. Дошло је време да овакве друштвене заједнице промене свој став и схвате да ће људско страдање пре или после срушити зидове подигнуте с циљем да спрече прелазак ових очајних имиграната. Време је да схвате да ако се реше проблеми са којима се ти емигранти суочавају, смањиће се проток емиграната, завршава Папа и Патријарх Александрије и све Африке Теодор II.
Извор: Александријска Патријаршија, СПЦ
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах