Mитрополит Амфилохије: Представљам цркву, а не вјерску заједницу

Митрополит црногорско приморски Амфилохије сматра да је тај закон битан за свеукупно друштво и да се тиче свих нас. Он је указао на то да се у Црној Гори, према посљедњим статистикама, више од 90 одсто грађана изјаснило као вјерујући.

Он је оцијенио да је проблем Нацрта у називу области којом се законодавац бави и указао да је у Нацрту формулисано да се говори о вјерским заједницама, преноси МИНА.

Он сматра да је елементарно за сваког човјека као личност, као и за установу којој припада, ако се ради о поштовању њега и његовог достојанства, да му се каже име, наводећи да се та установа коју он представља зове црква и да се не препознаје у имену „вјерска заједница“.

„Основна примбједба Нацрта закона је – назови ме по имену“, навео је он.

Професор Ђорђије Блажић је, говорећи о управном правном аспекту тог закона, оцијенио је да је у поређењу назива закона и његове садржине нејасно да ли се уређује слобода вјероисповјести или административни аспект регистрација уписа и брисања и слобода које вјерске заједнице имају по Уставу и свим материјалним законима.

„Да се не би десило да послије два или три мјесеца кад се усвоји овај закон, мора поново Парламент да га мијења и да га усаглашава са стандардима новог закона о управном поступку које је наметнула Европска унија, потребно је усагласити његове одредбе“, навео је Блажић.

Он је казао да слобода вјероисповјести није државно, већ природно право које се стиче рођењем, додајући да је улога државе да штити то право.

Блажић сматра да ће бити проблема у реализацији овог закона, додајући то не може да се ради без ресорног Министарства.

Професор Саво Марковић сматра да Нацрт закона садржиантицивилизацијске одредбе и поруке и руши начело секуларности.

„О каквој слободи вјероисповјести говоримо када територијалну организацију цркве одређује држава и она се мора поклапати са границама државе и када сједиште цркве мора бити у Црној Гори“, навео је он, оцијењујући да је ријеч о концепту државне цркве и религије.

Протојереј Гојко Перовић навео је да постоји политички и правни ниво овог проблема.

„Нацрт закона правно је неупотребљив. Да ли је политички употребљиво да нам неко потури правно неупотребљив текст – бојим се да јесте“, поручио је он.

Посланик Горан Даниловић казао је, указујући на члан 11 у којем се наводи да се територијална конфигурација вјерске заједнице која је регистрована и дјелује у Црној Гори не може простирати ван државе, да Влада као предлагач Нацрта уређује ствари у Црној Гори и ван ње.

„Овај текст ће, као и резолуција о НАТО-у, објединити оне које су се расули прије пола године и ово у политичком смислу има употребну вриједност“, навео је он.

Према ријечима Даниловића, овај Нацрт има за обавезу да посвађа три темељне традиционалне вјероисповјести у држави и унесе нејединство.

Посланик Милан Кнежевић оцијенио је да је Нацрт у потпуности доречен и да се, како је навео, ради о државном пројекту којим се црногорска приморска митрополија покушава у потпуности маргинализовати.

Адвокат Драган Шоћ оцијенио је да је Нацрт закона у потпуности супротан вјековној традицији постојања и дјеловања вјерских заједница, посебно цркава.

Он сматра да је овај Нацрт изузетно опасан.

„Боримо се за закон од 1977. године, јер је бољи од овог“, закључио је Шоћ.

http://www.in4s.net/index.php/mitropolit-amfilohije-predstavljam-crkvu-ne-vjersku-zajednicu/