Јубилеј Миланског едикта у Стокхолму

На северу Европе, међу православним хришћанима под јурисдикцијом Британско-скандинавске епархије, са благословом Његовог Преосвештенства епископа Доситеја, годишњица Миланског едикта обележава се молитвеним споменом и знаменитим културним догађајима које чине предавања посвећена личности равноапостолног цара Константина и његовој Светој мајци Јелени као уводни део за уметничко-сценско извођење монодраме Царица Јелена према тексту Силване Хаџи-Ђокић, а у извођењу глумице Јелене Миле.

Представа је, од премијере у Стокхолму априла 2013. године, изведена и у Народном позоришту у Београду. Извођена је и у Подгорици као део програма освећења Храма Васкрсења, у Беранама у програму прославе 800 година Ђурђевих ступова, у Чачку на Сабору фрулаша, цркви Ружици у Београду за Духовске свечаности. На енглеском језику имала је премијеру у Булевар-театеру у Стокхолму 30. септембра ове године.

Ова представа, дубоког и емотивног садржаја, коју је својевремено иницарао отац Радован Биговић, први пут је изведена у службеном простору Британско-скандинавске епархије, у сали Црквене општине у Стокхолму, у суботу 7. децембра 2013. Одржани програм, са уводним предавањем монаха мр Павла Кондића, црквеног историчара из Цетињског манастира, је био први у планираном низу извођења у парохијама Британско-скандинавске епархије.

Монодрама је осмишљена као специфицан спој уметничко-образовног програма, где се поред живота Свете царице Јелене, мајке цара Константина, кроз уметнички исказ представе, и кроз уводно предавање о времену и простору у којем су живели, и историјским догађајима у којима су учествовали, приказује значај појаве Акта о толеранцији вера - Милански Едикт пре 1700 година. Публици је дата могућност да после извођења програма, са предавачем и уметницом, кроз дијалог осветле поједина питања и теме које су изазвали предавање и представа. У представи драмска уметница Јелена Мила, кроз лик Свете Јелене и призму мајчинске љубави, сведочи о времену у којем је живела и животним бурама које је поднела и тако нашој генерацији приближава живот првог хрићанског владара Истока и Запада - Константина Великог. Са пуно емоција и драмских елемената приказано је треперење мајчинског срца према Богу у молитви за сина, владара и војсковођу који је одговорио Божјем призиву, ставивши на стег и лаваруме своје војске Христов монограм а потом објавивши слободу слављења Бога и до тада тешко прогоњеним хришћанима.

Овај значајан догађај у српској дијаспори на северу Европе, својим благословом и присуством увеличао је Епископ Британско-скандинавски Господин Доситеј, а све присутене је поздравио архијерејски намесник, протојереј ставрофор Душан Раковић. Он је и сутрадан, у недељу, 8. децембра, после Свете литургије, многобројном сабраном народу у црквеној сали представио монаха Павла Кондића и његов досадашњи рад на пољу српске црквене историје. Потом је монах Павле одржао предавање из области ранохришћанске црквене историје на тему Сусрет воље Божије и људске слободе у личности равноапостолних Константина и Јелене.

Описавиши историјски контекст времена и простора, живота и делатности цара Константина и његове Свете мајке, предавач је истакао њихов значај у свеукупној историји Хришћанства, до наших дана, као и у историји цивилизације утемељене на хришћанском моралном кодексу. Предавању су присуствовали и свештеници Арсеније Гардовић, Миломир Атанасковић и Велиша Васић.

После одржавања у Стокхолму, програм има заказано гостовање у Норвешкој, прво у Ослу, у сали црквене општине 13. децембра сa почетком у 18.30 а потом и у Кристијансанду, такође у простору црквене општине 14. децембра 2013. са почетком у 19.00.

У најави је и серија предавања с представом на енглеском језику у скандинавским земљама и у Енглеској, с циљем да се западним Хришћанима представи како се у српској православној традицији чува и обележава спомен на личности и дело цара Константина и царице Јелене као и на Милански едикт који собом чини прекретницу у историји Хришћанства а то тим више јер Српској цркви припада част да чува и родно место Константина Великог, знамениту Медијану, антички Наисус.

Драгана Савић

СПЦ