У манастиру Косијерево одржан традиционални црквено-народни сабор

Након Миљанића, Томашевића, Басћовића, Лучића и Бјелица, домаћин овогодишњег славља на ком се окупилооко неколико хиљада званица је братство Шекарић, чији браственик Рајко Шекарић се прошле године преузимањем славког колача обавезао да сабере вјернике код светиње у Косијереву. Он је дио славског колача предао Костадину Миловићу, који се обавезао да наредене године организује славље код поменуте светиње са надом да ће братственици и преостала 82 братства која су заступљена у бањанско – рудинском крају наставити започету традицију.

Свету архијерејску литургију служи о је владика будимљанско - никшићки Јоаникије са свештенством епархија будимљанско – никшићке и захумско херцеговачке, а том приликом обављен је и причест и пресјечена славска погача. Литија прдвођена бројним свештнством, током које је читано Свето Јеванђеле проштала је око храма.

Служећи Свету архијерејску литургију владика будимљанско – никшићки Јоаникије је истакао да, је велика радост што се вјерни народ сабира на празмник Мале Госпојине, а друга је радост што се може виђети духовна и народна обнова.

”У овоме великоме празнику сабрало с много тога , на једно мјерсто и заједно ђелују божији промисао, човјкољубље, божије приомишљање о спасењу свијта , а са друге стране вјера светих супружника Јоакима и Ане, родитља Прсвете Богородице, њихово дуго трпљење, њихова истрајност, смирење и њихов молитве. Све се то удружило заједно са божијим промислом. А на такав начин дошао је онај дан о коме су пророци пророковали кроз вјкове, да ће Господ устријити спасењ свијета преко невине ђевојке. А, управо та ђевојка је била пресвета Марија Ђева Богородица, чије рођење данас прослављамо. Она се прославила и кроз своје рођење. Али, највише се прославила рођењем спаситеља свијта Господа Исуса Христа кога је зачела не од сјемена људскога, него силом духа Божијега ради нас и нашега спасења, као што то исповиједамо у симболу вјере. Толико је важна та истина драга браћо и сестре и о рођењу Прсвете Богородице и Христовом оваплоћењу, јр ми истовремено прослављамо његово рођење, оваплоћење, ђело на земљи и његово распће тади нас и васкрсње и остала чудесна спасоносна ђела Божија”, казао је владика Јоаникије.

Владика је казао да част која се указује господу Исусу Христу, указуј се истоврмено Прерсветој Богородици.

”И нарочито је угодно Богу када прослављамо његову прсвету мајку. Када њу призивамоу помоћ, а она нам притиче и сина свога умољава за нас и својим мајчинским молитвама заступа цио овај васиони грешни свијет. Све народе земаљске. А, нарочито и посебно православн хришћане, све оне који јој се моле, исповиједају спасење кроз господа Исуса Христа сина божијг. Овај окуп народни, ниј као било који други окуп и није на било ком мјесту, него у име божије и око ове светиње. И када се овђе сабермо треба да покажемо све оно најчеститије, најгостопримније, најчститије што имамо и што смо наслијдили од наших родитља и пратодитиеја. И то тако, Богу хвала бива овђе сваке године. Овај празник и ова светиња нас препорађају и треба ово наслеђе које смо наслиједили од наших предака да чувамо и унапређујемо. Свеке године да се окупљамо и сабирамо, н само ради трпеза и да буде обсмишљено, већ Богу хвала да се окупимо око трпез Господње. Да се нахранимо светињом, истимном и правдом Божијом и да се просвијетле наше душе, па онда у тој радости и том јединству духовном да сједемо за трпезу. Највећа радост Иинајвеће обновљње је да смо се сабрали у светињи, која обнавља наша срца, душе и мисли. Т То ј оно што нас обнавља. Т анам новина треба и за том новином трба да идмо и да је тражимо. Јер Господ је унио новину својим рођењем. И, Пресвета Богородица је зачеткик ђела Божијег, а почеткак свих празника је њно рођење”, казао је владика Јоаникије.

Рајко Шекарић је предајући дио славког колача Костадину Миловићу је казао да му ј срце пуно што му се указала част да угости братственике и сабере их код светиње у Косијереву.

Подсјетивши на историјске моменте Благота Шекарић из Требиња исказујући захвалност свима који су се окупили око светиње је нагласио да је манастир у Косијереву је постао и остао нераскидива карика братољубља и најближа веза са онима којима се клањамо и молимо.

”Темеље за ово светилиште засновао цар Константин, још прије 1600 године, а на тим темељима свети Храм као задужбину подигао и предао на аманет народу краљ Милутин. Израстајући према висинама, ширећи свој ореол према низинама, обасјавајући једну од најпитомијих долину ријек Требишнице. Чинећи поносном и пркосном њену лијеву обалу, обасипан молитвама свога народа између између њихових тжашких радова , са по којом од среће кришом пуштном сузом чуван њиховим љубоморним погледима са обронака Тисовца, Граца, Вијарца, Јабуковца,Стражишта, Ржишта, Сомине, Њергоша и осталих опутно рудинских и бањанских планина, чувајући осиромашену немаштину свега онога потребног за људско битисање ширећи своја крила у одбрану светиња и духовног богатства, тог блага који један народ чини вјчним, небеским и бесмртним”, казао је Шекарић.

Он је подсјетио да је на посној и жедној, али храброј и одважној и крвљу натопљеној пилатовачкој змљи , једно од 82 бањско рудинска братства, као потомци кнеза Пилата и жене му ангелине сестр Ива Црнојевића, као једна од најстаријих породица тога краја прије шест вјкова, управо када је почело уздизање и житије манастира Косијерво, пустило коријене и остало да битише на тим просторима братсзво Шекарић.

Бећир Вуковић, књижвник је истакао да међу бисерима које свевишњи премеће на бројаници на руци болно свити косијеревска капела Његошева, видећи да за 200 Његошвих година зле очи не виде разлоге да славе Његоша, јер они који су прозвани да га прослављају, прослављајући себе на онога ђе је зно клицу замтнуло.

”Али, владика наш Јоаникије, као што се био досјтио да овђе у овој капели опоје и сахрани мученичке братске кости тако се пророчки биио досјтио да та капела у којој ће почивати трба да буде Његошева капела. Знао је да они који се одричу себе не знају ни за себе, ни за његоша, ни за Христа Бога”, казао је Вуковић.

Драгиша Шекарић је прочитао текст који је посветио манаститу у Косијереву, док је епски пјесник Божо Ђурановић, том приликом казивао здравицу посвећену тој светињи.

У културно - умјетничком програму учествовали су новоосновани црквни хор Светог Ђорђија из Никшића, Културно умјетникча друштва “Пива” из Плужина, КУД “Просвјета” из Рудог и “Зора Херцеговине” из Билеће, пјевачко рецитаторска група, такође из Билеће, народни гуслари Славко Горановић из Никшића и Здравко Кнежевић из Плужина. Свој допринос манифстацији дао је у Вукман Белојевић – Вучко, са родољубивом и љубавном пјесмом, као и рецитаторка Тијана Тркља, из Билеће и Лана Радовановић и Љиљана Пекић чланице драмске секције “Зора Херцеговине” из Билеће. Водитељ програма био је Миливоје Бештић.

http://www.eparhija.me/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013