Сведочанство радости и живота Данијеле Киш

Ауторка изложбе је дипломирани наставник ликовне културе и учествовала је на многим ликовним колонијама у Србији, радила илустрације за књиге ("Шта крију шкољке" и "Када чекање досади"), излагала у Сомбору, дипломску изложбу скулптура имала је у Музеју примење уметности у Београду, израдила лутке по креацији Ерике Јанович за представу "Yоу" у Дечјем позоришту, радила перформансе са ученицима ОШ "Ђуро Салај" као наставник ликовне културе.

Љубав према уметности показује већ од своје четврте године. Данијела од малена слика, црта а касније и ваја. Иако још веома млада, данас је парализована због аутоимуне болести, па је већ у пензији, али те отежане околности нису спечиле младу уметницу и наставницу ликовног да и даље ствара уметничке слике, које су претходне седмице изложене у Савременој галерији.

Данијелину изложбу је организовао презвитер Драган Стокин, старешина Храма Светог вазнесења у Суботици, који је и њен духовник. Имао је жељу и вољу да организује изложбу Данијелиних слика, а приликом отварања изложбе је рекао:
- Када се минијатуре настале на мобилном телефону увеличају, види се да је реч о правим иконама, у којима се појављује искрица живота. Свака од њених икона показује колико један човек, уколико заиста живи за ту сушт живота, без обзира у каквој животној позицији био, може да ојача свој дух, надахнуће, енергију и благодати Духа светога, који утаче и претаче у наш живот, овакав какав јесте, посрнули и пали, рекао је отац Драган у обраћању великом броју посетилаца, који су дошли на отварање изложбе слика суботичке уметнице.

Презвитер Стокин је беседио делом и о привржености човека вери, а тим поводом је образложио, да "добар иконописац је пре свега добар верник, који схвата шта је исход сваког смисла, шта је суштина живота и како да то успе да преточи у форму коју називамо - икона". А то је Данијела успела.
- Она је моја вероучитељка већ десет година. Свака икона сведочи колико је у Данијели радости и живота и свега онога што људски живот чини квалитетним, за разлику од многих здравих људи, који живе у изобиљу, Данијела се показује као много здравија, свеснија и испуњенија животом.

Подршку њеном раду, али и животној борби пружају јој свакодневно супруг Роберт, сестра Ивана и мајка Марица Станкић.
- Како јој је тело слабило, тако јој је, чини ми се, дух јачао, а и све нас је јачала, говори Данијелина мајка Марица Станкић. - Када је престала да слика уљем, акрилним бојама и темперама, почела је да ради иконе графитном оловком, без померања руке, док је могла руку да стави на сто. Таквих десет радова је сада изложено у Савременој галерији. Како је болест напредовала, а болови постајали све јачи, Данијела је наставила да слика, сада само делом палца на телефону, па се чини да је јединствена у тој техници стварња својих уметничких дела.

Отац Вукашин, асистент Богословског факултета у Београду, отворио је изложбу речима:
- Затечен сам и не престајем да будем затечен. Тачскрин. Данијела. Када уђете у овај простор и када се сусретнете са Данијелом и њеном лепотом, која је свуда око нас у сваком смислу те речи, онда заиста останете без речи. "Тачскрин" је за мене до данас био један баналан симбол у досадној свакодневници у којој живимо. Тривијалност до тривијалности. Празнина. Од сада, када год неко помене ту реч, за мене ће постојати само једна асоцијација - Данијелина уметност. Неко изображава Божји лик тако што га слика помоћу светлости, додиром. Од додира не постоји бољи симбол љубави'', беседио је отац Вукашин, рекавши на крају: "Ја не бринем за Данијелу, бринем за нас, поред којих ти људи живе".

Та мисао оца Вукашина посетиоце је подстакла на различита размишљања, не само о уметности, већ можда отворила и нека егзистенцијална и социјална питања: Како можемо олакшати живот болесним људима или особама са инвалидитетом? Како успева њена и породице оваквих болесника да издвајају огромна средсва за лекове? Имају ли помоћ у обављању свакодневних, а за њих животно важних радњи? Колико се установе баве подстицајима таквим особама и породицама? Делом таква брига постоји у друштву, па је и наша уметница Данијела Киш у Савремену галерију донета на носилима, у пратњи породице, супруга, пријатеља и болничара.

Изложба "Икона" Данијеле Киш у Савременој галерији је била отворена до 18. децембра, а у плану организатора је да након тога изложбу постави у Београду и Новом Саду.

Ј. П. В.

Извор: Суботичке новине, бр. 51, стр. 17.