После поздрава и уводног благослова Његовог Просвештенства Епископа нишког свим свештеницима и жеље да успешно наставе започети петровски пост, господин Епископ је разматрајући актуелна дешавања у Епархији нишкој наговестио да ће о празнику Видовдана бити, ако Бог да, одржано сабрање свих свештеника Епархије, а да ће у духовном сагледавању проблема и налажењу решења припомоћи и духовни Оци.
Овом приликом обављен је разговор са свештенством. Наравно, састанци ће бити настављени током седмице, у мањим групама и појединачно по потреби. Епископ је подсетио све присутне да канонско устројство Цркве подразумева немогућност мешања једног Епископа у црквени живот друге Епархије, без обзира на лично виђење појединаца. Такође је истакнуто да канонско предање Цркве строго осуђује свако групашење. У том контексту истакнута је мисао да се јединство Цркве увек пројављује кроз јединство са Епископом упркос разним искушењима којима је подложно свештенство и верни народ.
На крају Епископ је у духу очинске љубави затражио од свештенства духовну, молитвену подршку у циљу превазилажења свих искушњења и притисака од стране државе и непријатеља Цркве.
Оно што је дубља порука са овог скупа јесте следеће:
Сведоци смо самодовољности појединих служби у Цркви. Такво стање често доводи свештеника до једног ритуално-обредног и сервисерског приступа Вери у овирима којег се и парохија доживљава као приватно власништво, у које чак ни епископ не може да дира. Једноставно, долази до потпуног затамњења свести о томе, која су права и које су одговорности свештеника, посебно када је реч о парохији.
Жеља Епископа нишког је да се надиђу све људске поделе, посебно оне у свештенству, када их он уједињује, прожима и афирмише све службе и дарове у Цркви, када својим деловањем жели да савлада медиокритетство, подобњаштво као и клановско-интересно удруживање свештенства на нивоу града Ниша, али не и целе епархије.
На жалост, својим начином рада неких виших служби у Цркви дат је повод и отежан рад епископима на терену, где они имају дух противљења од неколицине свештеника, а који од ''некога'' имају подршку за свој суздржани став према одлукама епископа, које нису само личне него дело службе епархијске. Овде се ради не о личности епископа, већ о Цркви као Богочовечанском организму.
Уосталом, администрација потврђује или, пак, наговештава, како педагогију, тако и Божанско човекољубље свога Оца и Архипастира. Другим речима, Црква није предузеће, или само организација, већ првенствено живо заједништво, које иде ка спасењу за Царство Божије.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах