Пета недеља Часнога поста

Преосвећеном владици г. Хризостому саслуживали су: протосинђел Варнава, намјесник манастира Трескавца; јереји: Бошко Максимовић, парох доњоратковачки и администратор парохије чађавичко-ораховљанске и Владимир Максимовић, парох кључки, те ђакони Никола Перковић и Александар Ђурић. У току свете литургије преосвећени владика г. Хризостом рукоположио је ђакона Александра Ђурића у чин презвитера и наименовао га за пароха парохије подрашничке у архијерејском намјесништву кључком.

Након прочитаног светог еванђеља преосвећени владика је бесједио на тему: Нека нико не губи наду,...... и истакао: ''... данас је пета Недјеља великог и часног поста којега постимо како би се припремили за дочек и прославу великог и спасоносног празника Васкрсења. И премда смо, како рече свети псалмопјевац Давид, у гријеху зачети и у гријесима нас родише мајке наша, не губимо наду у наше спасење, јер смо благодаћу спасени. Гријех јесте највећи непријатељ нашег спасења и он је једини који нас одваја од Бога, али зато су покајање, пост, молитва, исповјест и света тајна причешћа благодатна средства помоћу којих ми поново успостављамо заједницу са Богом. Из тог разлога нека нико од нас због својих слабости и због гријехова који нас свакодневно сатиру и спопадају не губи наду у спасење. Данас нам Црква истиче примјер Марије египћанке, претходно највеће грешнице, а потом и највеће покајнице!!! Истиче нам њу као примјер наде у побједу добра над злом, врлине над гријехом, како би гледајући на њу стекли пуно поуздање и сигурност да нам је кроз истинско покајање, истинску промјену могуће спасти се! ...

... света Марија египатска, тако названа из разлога што је поријеклом била из Египта, иако би било логичније назвати је св. Марија јорданска, је најбољи примјер охрабрења за свакога од нас. Наиме, од највеће блуднице и развратнице каква она бијаше у Александрији и Египту она достиже ниво највеће покајнице и преподобне за угледање. Она је примјер како један човјек и још више једна физички слаба и нејака жена може благодаћу божијом побједити себе и свој гријех, велики гријех блуда и развратне порочности! Од своје ране младости не само да је гријешила блудничећи по Александрији, већ се што је још трагичније наслађивала развратним живљењем. ...

... Али, када дође у Јерусалим с намјером не да се поклони крсту Господњем и да га цјелива, како је јавно говорила, већ како би и тамо у светом граду Јерусалиму заводи људе у гријех и на разврат, оног момента кад хтједе да уђе у цркву Васкрсења Господњег невидљива божанска сила задржа је на вратима и не допусти да тако порочна и лицемјерна уђе у храм. У први мах она није разумјела шта јој се то дешава, зашто не може ући у храм? Пошто поново покуша са другом групом поклоника ући у свети храм, опет је она иста невидљива сила Духа Светога заустави и врати са улазних врата храма. Тек тада она осјети и разумједе како ју је Бог одбацује од Себе, како јој не допушта да уђе у храм да не оскрнави светињу храма. И док се налажаше у таквом духовном потресу обазрјевши се угледа у једном кутку икону Пресвете Богородице. Сусревши се са погледом Пресвете и Пречисте и Преблагословене Богородице она осјети своју превелику и прекомјерну грјешност и горко заплака. У тај час чу глас који јој дође од иконе: Марија, једино ако пређеш преко Јордана спасићеш се!!! ...

У први мах она није могла разумјети шта би то требало да значи. Прво, она није ни знала гдје је Јордан и гдје треба прећи, а још мање је разумјела што јој је то Богородица поручила: да ће се спасити! Она о спасењу није уопште ни размишљала. До тада она је само о једном размишљала: о гријеху блуда. Али, ко ће као Бог?! Пошто Духом Светим спозна своју грејшност и порочност завјетова се да ће кренути преко Јордана чим се поклони крсту господњем и цјелива га. Пресвета Богородица јој допусти да уђе у свети храм и да се поклони часном крсту Господњем и да га цјелива. Након тога узе са собом врло мало хране и крену ка ријеци Јордану, пређе Јордан и предаде су божијој милости и Његовој Љубави. У суровој Јорданској пустињи она се подвизаваше пуних 47 година и када своје тијело истроши у посту, у молитви и тешким трудовима, Господ јој посла старца Зосима да је сретне и упозна, а потом причести животворним тајнама тијела и крви Господње. И пошто му исприча сав свој живот, а он њу причести тијелом и крвљу самог Господа и Спаса нашег Исуса Христа, те приказа је Цркви светој као примјер покајања и подвига, Господ се смилова на њу и прими је у рајско насеље. Вративши се након годину дана нађе њено нетљено тијело на мјесту гдје ју је прије годину дана причестио, тијело које је како кажу њени агиографи било сличније анђелском неголи нашем људском,...

... ево примјера, браћо и сестре, примјера како Бог брине о сваком слузи своме па чак и о оном најгрјешнијем, најнедостојнијем. Ево примјера охрабрења свакоме од нас да никада не смијемо пасти у очајање или изгубити наду на наше спасење. Па чак ни онда када упаднемо у тешке гријехе! Потребно је ''прећи Јордан и спасти се'', а то значи промјенити начин живљења, Промјенити своје зле навике, лоше склоности ка порочности!!! Из тог разлога Црква данас пред нас износи и ставља примјер свете Марије египатске како би нас охрабрила на покајање, на поправљање, на животну измјену...

... Нека би нам Господ дао снаге и благодати да молитвама преподобне Марије Египћанке испостимо овај велики и часни пост и да чиста срца и чисте душе и светог живљења дочекамо Христово Васкрсење и прославимо га...''

Након свете литургије и причешћа вјерника у парохијско-духовном центру приређена је трпеза љубави за све сабране у име Господње.

Богољуб-Р.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка