Кроз брак и монаштво се стиче Божја љубав

Радост у полном детеродном акту није дата за луду забаву, већ да би нас привукла на стварање живота. Наравно, полни чин не служи искључиво рађању, будући да има и стерилних људи. Развој цивилизације кроз векове довео је до човековог робовања страстима. Хипи револуција шездесетих година пропагира животни стил „секс, дрога и рокенрол“, сводећи чежњиви моменат, којем претходи припрема душе, на „лези с ким и кад хоћеш“.

Патологија је одувек било. Али, данас су хетеросексулани поремећаји (проституција, нимфоманија, педофилија...), популарно зване ЛГБТ оријентације и содомија постале прихваћене у западноевропском друштву. Државни званичници нам објашњавају како морамо прихватити њихову параду, као део тамошњег система вредности.

- То је зараза! Црква није против Европе, али сматра да из ње треба узети оно што вреди, а не гној. Људи на западу имају сјајне радне навике, дисциплиновани су. Зашто то не узмемо да нам буде боље? Да ли хоћемо здраву нацију, да будемо нормални и имамо здраву децу?- критички је запитао о. Арсеније.

Потреба нормалних људи јесте да имају вољену особу поред себе или, пак, да дају завет Господу као монаси. Брак и православно монаштво су богобрачне заједнице, једина два пута на којима човек, након обиља искушења, може да стекне љубав као Божји дар. Често се у манастирима могу срести људи који се жале да не могу да пронађу љубав.

Услед одсуства страха Божјег, превара је данас уобичајена појава. Бракови пропадају, а деца су несрећна. Свет дефинитивно иде ка пропасти. Али, Црква је јача него што је икада била. Она носи пуноћу Божје благодати за све који је затраже. Ми Хришћани треба да наступамо са великом љубављу према свима који су оробљени страстима и заведени накарадним идејама. Морамо се озбиљно припремати за препознавање светлости Божје, а полна љубав, закључује о. Арсеније, кроз породичност нам пружа да сачувамо здраве душе и здраве личности.

Ј. Ј.