Завршен Међународни научни скуп у манастиру Милешеви

Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Филaрет на време је започео припреме за обележавање велике годишњице манастира Милешеве 2019. године.

Међународним научним скупом Осам векова манастира Милешеве, одржаним од 6. до 8. септембра 2012. године, Епархија милешевска наставља мисију очувања духовног наслеђа и утврђења народа Рашке области у вери православној.

Подсетићемо да у истој години када манастир Милешева обележава осам векова свог постојања и Српска Православна Црква прославља осам векова своје аутокефалности.

Епископ Филарет са свештенством Милешевске епархије, сестринством манастира, али и свим људима добре воље из Пријепоља и околних места, као домаћин је бринуо о сваком детаљу и свим учесницима скупа. Епархијска радио-станица Милешева свакодневно је извештавала са скупа.

У пет пленарних седница учесници из земље и иностранства представили 47 од 80 пристиглих радова који ће бити штампани у Зборнику који се издаје поводом великог јубилеја манастира Милешеве. Научни скуп својим присуством и активном улогом у раду увеличали су Митрополит дабробосански г. Николај, Епископ бачки г. Иринеј и Епископ врањски г. Пахомије.

Аксинија Џурова из Института за словенско-византијска проучавања "Проф. Иван Дујчев " из Бугарске саопштила је до сада непознате представе Светог Саве на фрескама, иконама и графикама из средњевизантијског и поствизантијског периода: - Пре четрдесет година била сам први пут у Милешеви. Од тада носим у срцу лепоту и посебну љубав према овом манастиру. Данас у Милешеви поручујем да морамо бити увек заједно, а посебно у тешким временима.

Роса Д`Амико из Завода за заштиту покретних културних добара из Болоње, Италија, изјавила је: - Када су нам медији у Италији пре двадесет година извештавали да сте ви један варварски народ и да немате ништа вредно, желела сам тада, a то чиним и данас, да те лоше слике о вама нестану, јер нису истините. Заволела сам Србију због свега што има, што је дала у култури, уметности. Посебно сам је заволела због људи.

Богат културно-уметнички програм извоћен сваке вечери измамио је посебне емоције код учесника скупа. Проф. Камило Тароци са Универзитета у Болоњи каже: - Није било лепшег дара који сте нам могли подарити, сем овога - српска песма, игра, стих.

Фолклорно друштво из Сјенице, хор Свети кнез Лазар из Прибоја, Хор Краљ Владислав из Пријепоља, млади трубачи из Прибоја, Градски хор из Пријепоља, етно групе и фрулаши представили су песмом, игром богато културно и духовно стваралаштво народа Рашке области.

Алексеј Пентковски, професор историје византијског богослужења и историје богослужења словенских цркава, говорио је о историји обреда свете тајне брака у српским рукописним требницима 14. века који су претходили штампаном издању у Милешевском требнику из 16. века.

О овој теми шире је излагао протојереј ставрофор проф. др Владимир Вукашиновић са Православног богословског факултета Универзитета у Београду.

Посебно занимљиво излагање имала је Елена Кудравцева из Института за руску историју Руске академије наука на тему "Манастир Милешева у руским дипломатским документима и "Палестински списак" Синода.

Жана Левшина из Руске националне библиотеке из Санкт Петерсбурга, изложила је сазнања о рукописној и штампаној традицији зборника служби српских светитеља.

Татјана Афанасјева са Универзитета у Санкт Петерсбургу обрадила је српски превод апокрифног тумачења поводом слова Светог Григорија о Литургији.

Врло занимљив рад оставио је проф. др Марко Јачов из Италије, аутор књига "Балкан између Османске Империје и Европских сила" и "Европа између Османских освајања и Светих Лига") .

Изузетно драгоцени радови су и "Будимљанско-полимска епархија" др Предрага Пузовића са Православног богословског факултета Универзитета у Београду, "Милешева у историјској свести српског народа у 19. веку" проф. др Славенка Терзића, "Манастир Милешева и култ Светог Саве" - Славољуба Бата Пушице из Музеја у Пријепољу, "Свети Сава у бугарској историографији" проф. др Радивоја Радића са Филозофског факултета у Београду, "Милешева и Европа" Драгише Милосављевића из Народног музеја у Ужицу.

Архимандрит Тихон, игуман манастира Студеница, радом "Од милешевског темплона ка најстаријим траговима-историјске основе за реконструкцију", уз пројекцију је упознао домаће и стране учеснике са својим истраживањем и закључцима.

Предавања археолога, рестауратора и историчара уметности допуњена су видео пројекцијама.

Јово Медојевић са Природно-математичког факултета у Косовској Митровици изнео је драгоцене податке о демографским процесима у Милешевској епархији.

"Милешева је топос који у себи крије идејну и покретачку снагу," истакао је Радован Пилиповић, директор Патријаршијског архива у раду "Манастир Милешева у културној политици Патријарха Варнаве Росића 1930-1937".

На крају, стичемо утисак да су учесници скупа допринели да се на нека питања добију одговори, отворене су неке нове теме за будуће скупове, дискусије су биле живе и инспиративне, а теме су обрађиване и у разговорима између седница.

Учесници скупа су великом љубазношћу Епископа милешевског г. Филарета посетили манастир Куманицу, манастир Светог Николе у Прибојској Бањи, као и манастир Никољац у Црној Гори.

СПЦ