Епископ Григорије: Цркве се поштују, иконама се не звижди

Ово је порука коју је, након Свете архијерејске литургије, служене поводом крсне славе овога храма у требињском насељу Хрупјела, вјерницима и јавности упутио еписакоп Захумско херцеговачки Григорије, додавши да је свакоме вјернику познато да се цркве поштују, а да се иконама не звижди.

Након литургије, коју је владика Григорије служио са владиком Липљанским Јованом, он је поручио да ни овај, ни други требињски храмови нису под хипотеком, већ су саграђени новцима саме Епархије и захваљујући вјерном народу Херцеговине.

“Саградили смо овај храм новцем наше епархије, не идући по сиромашним херцеговачким кућама да тражимо паре, јер боље од икога знамо да народ нема пара”, рекао је владика Григорије, објаснивши да је само кула на којој је храм саграђен била једно кратко вријеме под хипотеком, али је то ускоро ријешено.

Подсјетивши да је храм саграђен на аустроугарској кули, коју је Епархија добила у замјену за много скупоцјенији простор у приватном власништву у центру града, владика је нагласио да су се у цркви водили мишљу како управо на том мјесту треба нићи храм као симбол страдања требињских Срба под окупацијом Монархије која је само на једном мјесту, на данашњем Тргу слободе, повјешала бројне најугледније требињске домаћине.

Демантујући наводе о стављањима херцеговачких богомоља под хипотеке, владика Григорије је истакао да је ово почетак његове приче о лажима које изговарају, како каже, “они људи који ништа нису саградили осим себи неки станчић и неку малу кућицу троспратницу”.

“Иако смо ми христијанизовали овај град, са Црквином, са Кулом Светих архангела и са још двадесетак цркава и манастира у Требињу и око Требиња, видим да су данас наши најбољи пријатељи Турци, а најбољи пријатељ града Требиња један Турчин који се одавде одселио и који је овај град тужио”, ријечи су владике Григорија које су у цркви Светих архангела наишле на опште одобравање мјештана који су се, како су касније истицали, из његових ријечи докучили причу о бројним малверзацијама, заједно са милионском одштетом која је својевремено пресуђена Требињцу Салиху Алијагићу.

Сложили су се са владиком да је, заједно са Црквином, Тврдошем и бројним другим богомаљама, и овај храм који је пројектовао познати српски архитекта Пеђа Ристић, постао симбол Требиња, свједочећи о српској Голготи под окупаторима, али вјековној борби за слободу, међу којом је прва слобода вјероисповијести у њеном најчистијем и неокаљаном облику.

У томе је контексту владика Григорије поменуо и прошлогодишњу Славу Града Требиња, Свето Преображење, када су на Тргу слободе свечаност славља пиштаљкама нарушили до данас неоткривени хулигани.

“Приближава се Преображење, а они који су звиждали прошле године на овај празник, ако имају имало образа, не би требали да долазе ове године на Преображење. Нас није брига ко је на власти. Нас је брига да знамо чему се смије звиждати а чему не смије, а Цркви православној, иконама светим, Србин никада звиждао није”, казао је владика Григорије.

Подсјетивши да православну цркву клевећу многи, он је препоручио да то „не требамо бити ми сами“.

“Ми живимо, браћо и сестре, у вријеме лажи, у вријеме виртуелне стварности, гдје људи говоре да јесте оно што није и зато нам је толико важна црква, важан нам је живот у цркви, а то је оно што једино може да спасе Херцеговину, земљу Светога Василије и Светога Саве. Зато је важно да смо ми данас овдје заједно, да славимо и да се Богу молимо и да се никога и ничега не бојимо јер знамо у чијим је рукама правда, истина и милост”, поручио је владика херцеговачки.

Позивајући своје Херцеговце на милост и праштање, али и на покајање, јер се и он сам као предводник цркве Христове у Херцеговини за сва сагрешења своја каје, владика Григорије је додао да је довољно само погледати храм у коме је данас била служба, па схватити зашто он сам, како каже, са радошћу трпи свако пљување и сваку себичност која му се лажно приписује, а једна од њих је и та да је он саградио овај храм.

“Замислите какав би ја био идиот када бих сада рекао – Ја сам направио овај храм, јер православни човјек то никада неће рећи. Овај је храм направио Бог, милост и љубав према Богу и роду, јер је то једина сила која може да гради, а свако онај ко разграђује, ко се свађа и мрзи било кога, макар и непријатеља свога, он не мож да направи ништа, као што видимо, може само да разруши”, ријечи су владике Григорија који се на крају бесједце запитао, користећи мисли великогха Иве Андрића:

- Како је могуће да људи који нису спремни ништа да направе имају толико снаге и енергије да руше и да желе да разруше?