Видовдан у Козици

Обиљежавање годишњице Косовског боја почело је Светом архијерејском литургијом у селу Доња Козица, Општина Оштра Лука.

Иначе црква у овом подгрмечком селу посвећена је косовским мученицима. Свету литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ Зворничко-тузлански г. Хризостом уз саслужење протојереја-ставрофора Младена Мајкића, јереја Алена Марића и ђакона Николе Перковића.

Након Св. Литургије служен је парастос косовским мученицима и страдалим војницима од Косова до наших дана. Ово село никада неће заборавити и хероје свога времена који су положили живот за стварање Републике Српске и очување својих вјековних огњишта.

У својој бесједи Владика Хризостом је истакао да се данас присјећамо догађаја који осликава идеју једног народа да очува своје достојанство, своју вјеру, свој идентитет и државност. Ова идеја проткана је кроз душу српског народа до данашњих дана.... То је важан датум у колективној свијести српског народа и један од темеља колективног идентитета, истакао је Владика Хризостом.

Централно обиљежавање Видовдана на Косову и Метохији организовано је у Грачаници.

Патријарх Српске православне цркве Иринеј и Епископ рашко-призренски Теодосије служили си Св. литургију у Грачаници, а потом су на Газиместану служили парастос српским ратницима страдалим у Косовском боју.

Порука Српског Патријарха са Газиместана је да Срби остану јединствени...

Обраћајући се присутнима Патријарх је рекао да се Срби на Косову не смију дијелити према политичким партијама већ да остану јединствени као једна велика "српска православна партија".

Он је подсјетио на рушење српских светиња и гробаља и позвао на њихову обнову. Расељене Србе је позвао да се врате својим домовима и православним светињама.

Посебан значај Видовдан је добио у вријеме стварања нове српске државе, а као званичан државни празник уведен је 1889. на 500 година од Косовског боја. Као национални празник опстао је до краја Другог свјетског рата.

После Косовске битке тијело Св. кнеза Лазара (1329-1389) је сахрањено у манастиру Раваници, а у сеоби Срба под патријархом Арсенијем Чарнојевићем крајем 17. вијека пренијето је у фрушкогорски манастир Врдник. У Раваницу су мошти враћене 1989. године, на 600. годишњицу косовске битке.

Ђакон Невен Маринковић

Извор: Епархија бихаћко-петровачка