(Видео) Манастир Светог Апостола Томе код Јагодине

Више пута је обнављан а скромна грађевина сведочи о скромним могућностима ктитора и обновитеља јер се

обнова вршила на старим темељима. Вероватно је подигнут у време Деспота Стефана Лазаревића, у време

Српске деспотовине, када се формирао нови слој властеле (стара је погинула на Косову).

Први пут се помиње 1467. године у "Тефтеру браничевског субашилука", под именом "Идин", уписан заједно сa

селом Војска. Из "Тефтера" се може видети да манастир плаћа турцима порез у износу од 20 акчи што указује

да је у то време манастир био сиромашан. Старо име манастира "Идин" је вероватно грешка турског писара који

је, претпоставља се, "Ваведење" скратио у "Идин" али то је нерешена претпоставка.

Турски попис из 1572. помиње манастир код села Гранчар али се не може рећи са сигурношћу да је то "Томић".

Највероватније се ради о манастиру "Јаковић" јер се он налази ближе тој локацији. У време владавине султана

Мурата III 1574-1595 године, манастир је постојао и у њему живи један монах. Касније се губе помени о њему.

Манастир поседује више хектара шуме што се види из "Повеље" књаза Србског Александра Карађорђевића из

1887. године. Наиме, то је тапија(гаранција) у којој, између осталог, пише "...да калуђерима нико не смета...".

Поменута повеља се данас налази у библиотеци Црквене општинe Војска, у лошем је стању због раније небриге,

а пронашао ју је и архивирао свештеник Теодоровић Зоран.

Манастир је одувек био мушки, а због скромних могућности и положаја увек је био манастир пустињског типа са

једним монахом или малобројним братством. Пошто је манастир био парохијска црква селима Војска и Рајкинац,

мештани су га поправљали и обнављали али не довољно.

Духовно оживљавање манастира је започело за време Игумана оца Јакова. Тада је у склопу старог конака саграђена

сала за госте уз помоћ приложника. Акцију скупљања средстава је водио парохијанин из села Војска Душан Милојевић.

Озбиљнији радови на обнови светиње почињу када је Игуман манастира био отац Серафим Тошић. Неколико дана

након избијања пожара 3. марта 2004. године у манастиру Хиландар, када је цео српски народ задесила та велика

несрећа, изгорео је и стари конак манастира Томић. Гостинска сала је спашена захваљујући брзој интервенцији

ватрогасне јединице. Тај исти пожар је уједно био почетак изградње новог конака о којој се старао отац Серафим.

Саграђена је и помоћна зграда која је предвиђена за продавницу и горионик за свеће.

Након одласка оца Серафима, по Благослову Епископа Браничевског Господина Игнатија, у манастир крајем 2005. год.

долази сестринство а настојатељ манастира постаје отац Николај. Конак манастира се комплетно преуређује и добија

потпуно нову физиономију. Све помоћне просторије и келије су до детаља сређене а зидови живописани.

Упоредо са тим се ради и потпуна рестаурација Цркве у порти манастира. Кров је промењен и урађен је плафон са

полукружним сводом.Испред улаза у цркву су постављена два стуба од млевеног камена и изнад самог улаза је

мозаик са ликом Св. Ап. Томе. Фрескописан је олтар и добар део храма. Олтар је одвојен од брода цркве прелепим

ниским иконостасом. Под је урађен од гранитних плочица са два полукружна мозаика. Стари звоник је срушен и подигнут

је нови. Изграђен је нови конак на месту некадашње мале куће који је предвиђен за гостопримницу. Урађена је нова зидна

ограда од камена, два летњиковца, чесма, бунар и мост комплетно рестауриран, потпорни зид и још један нови мост,

гаража, подрумске просторије и прелепа фонтана у порти. Има пуно разноврсног цвећа и растиња. Фасаде свих

манастирских објеката се у бордо боји у коју се уклапа црвена боја камена зидне ограде, моста, бунара и чесме.

Манастир је сада женски а настојатељ манастира је мати Текла.

Такође, само природно окружење манастира је прелепо. Налази се на платоу изнад саме реке Велике Мораве и опасан

са две стране брдима.

Историјат написао:

Драган Б. Милић - Војска

Извор: Поуке.орг