Српска Православна Црква у Првом светском рату (1914-1918)

Православна црква Краљевине Србије делила је као својеврсна државна институција све ратне напоре нације. Канцеларијско срце црквене управе и администрације – Београдска конзисторија (Духовни суд) премеште- но је из Београда, по одлуци Св. Архијерејског Сабора 6. августа 1914. годи- не, најпре у Крагујевац, а касније у Параћин. И архивска грађа Духовног суда из Београда се такође селила о чему имамо сигурних сведочанстава: „Услед ратних прилика у земљи где су сва погранична места била у опасности због напада непријатеља преко Саве и Дунава, а нарочито Београд, који је био први на удару, овај је суд морао један део своје архиве и благајну Духовног суда и Арх. Сабора, као и драгоцености из Митрополије пренети у Крушевац на чување, по наређењу Господина митрополита... При овом пресељавању судске архиве и благајне суд је морао учинити извесне материјалне издатке за куповину сандука, плаћање кола за шиљање истих, као и плаћање чиновника који је са благајнама, архивом и драгоценостима и ишао у Крушевац, Крагујевац, Ниш и Параћин“. 1 Архивска грађа српског црквеног порекла је мало коришћена у науци, а разлози за њено (не)коришћење, довољно су познати нашој како стручној, тако и широј јавности. Ова документација која се овде објављује баца додатно светло на ратне прилике у Србији 1914. и 1915. године. Из мирних месеци 1914. године, дакле у првој половини године, пронађена архивска сведочанства показују педантно регистратурско пословање у Бе- оградској конзисторији, тј. Духовном суду Архиепископије и митрополије

Поред докуметнације која потиче из Фонда Духовног суда митро- полије београдске у овом зборнику је објављена и архивска грађа из других епархијских административних седишта, тако су из Епархије бихаћко- петровачке донети следећи извори: Изводи из деловодног протокола Срп- ског православног парохијског звања у Врбици, котар Лијевно, децембар 1914 – јул 1916; Котарски уред из Гламоча свештенику Марку Савићу у Прекаји 1917. године; Окружница дабробосанског митрополита Евгенија Летице из 1917. године), из приватних збирки потичу: Ратни дневники 6 Архив СПЦ, Varia (1915), Годишњи извештај окружног проте београдског Николе Божића за 1914. годину, 10. јануар 1915. године. 12 војног свештеника Црногорске војске Андрије Поповића и друго, а из Ар- хива Српске академије наука и уметности, из фонда проте Стеве Димитри- јевића потичу следећи документи: Свештеници бањалучко-бихаћке епар- хије, који су помрли усљед интерновања и таоштва за вријеме светског рата; Спискови страдалих свештеника бањалучко-бихаћке епархије у Првом светском рату 1914-1918 и Списак страдалих свештеника из Епархије захумско-херцеговачке у Првом светском рату 1914-1918. Са њиховим објављивањем се постиже свеобухватност јурисдикцијског простора обно- вљене и уједињене Пећке Патријаршије – Српске Православне Цркве. Коришћени су и неки објављени материјали, од којих су најважни- ји спискови свих свештеника и свештеномонаха који су убијени уз демон- стрирање оне бруталности од стране бугарског, аустро-угарског и немачког окупатора, а која би била неспојива са хришћанским одгојем и културом.

ОДАБРАНА ДОКУМЕНТА приредио Радован Пилиповић

Књигу можете наручити на бр. телефона -063551899 или купити у продавницама СПЦ.