пишу "Вечерње новости".Члан номинационог тима Славе за Унескову репрезентативну листу нематеријалног културног насљеђа човјечанства Марко Стојановић каже да је слава представљена прије свега као обред освештања хране и пића који православни хришћани у Србији практикују у оквиру годишњег циклуса обичаја и као празник породице, посвећен светитељу, заштитнику домаћинства.
Он је навео да је Унесковој комисији приложена обимна документација која најбоље свједочи о истинској важности славе за идентитет српског народа током минулих вијекова, дана и у будућности.
Наглашено је, како каже, да је ријеч о народном обичају прослављања свеца заштитника, који је обликован у српској средњовијековној држави, као и да његову данашњу обичајно-религијску форму, осим већинског спрског становништва, практикују и припадници неких мањинских заједница.
У објашњењу славске гозбе, наведено је да се тако шири друштвени круг у коме се слава препознаје као симбол заједништва и индентитета.
Србија је 2012. године усвојила регистар нематеријалног културног насљеђа који тренутно садржи 27 ставки.
Осим славе, ту су и молитва - ђурђевдански обред, јело белмуж, израда ратарских свијећа, пиротског качкаваља и ћилима, филигрански занат, косовски вез, наивно сликарство Словака, Лазарице у Сиринићкој жупи, Вуков сабор, ерски хумор, пјевање из гусле, пјевање из вика, ојкача, коло, фулашка пракса, врањска градска пјесма, израда чутура, чување Христовог гроба и друго.
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Please sign in to comment
You will be able to leave a comment after signing in
Пријави се одмах