Саопштење за јавност

Лијепо је чуди да неки владика самовољно хоће да оде у пензију... Знам да је своју епархију средио тип-топ, зна се сваки ред, све живо је обновљено и сређено, и сада мирне главе може да одмара од многих обавеза и ужива у старачким данима који су му преостали... Камо среће да овако оду и они који имају веће здравствене проблеме, којима нажалост због старости мозак и разум више не функционишу како треба, па тако је и управљање епархијом немогуће обављати...

Evo čujte malo kako je ''sređivanje'' situacije u ovoj eparhiji opisao veroučitelj Bojan Jovanović, koji je služio kao djakon u ovoj eparhiji:

http://www.youtube.com/watch?v=emK0xjYWpTQ

Da li je ovo autentican snimak i koliko je istnita prica oko ovog coveka, djakona? Da li je on zaista djakon?

Помаже Бог,драга браћо и сестре!

Господе Исусе Христе Сине Божији, удостој и нас свјетлости и милости Твоје!

"Пролиј крв да би примио Духа Светога!"- поручују светогорски оци.

Зато човјек мора да пази и да се труди у подвигу-да би примио Духа Светога.

Прави хришћански начин-љубављу и

отвореношћу за свакога(синхорисон-опрости; Деспота, синхорисон тас

аномиас имин- Владико, опрости безакоња наша; ова грчка ријеч значи

оставити простор за некога у свом срцу, син хоро-са простором;то је

прави смисао хришћанског праштања).

Читајући коментаре на вијест и на форуму и на сајту pouke.org.видим да је много разноликости у мишљењима,као и у осталом све у великој,свебогатој,сверодној Башти Божојој,свако има право на своје мишљење,став итд.,али мислим,не знам да ли сам у праву,нека каже главни администратор Отац Иван или неко од наших теолога,који уређују овај сајт и постављају и дивне,душекорисне теме из којих се човјек првенствено учи о свему из ХРИШЋАНСКОГ ЖИВОТА,дакле није добро да ми хришћани осуђујемо,тражимо брвно у око брата свога,а своје не видећи,знате за мноштво јеванђељских прича,поука,светоотачких мисли,дјела,да није добро да осуђујемо,јесте хришћански да укажемо,али са великом пажњом,љубављу и дозом за све и свакога.Јасно се каже у саопштењу из Синода,гдје сједе паметни и мудри људи,чије очи Бога виде,мисли Њему допиру,наше је да волимо и поштујемо,јер знамо сви који смо у цркви шта носе и колико дар Духа Светога на себи наши свештенослужитељи,било којег реда.

Мислимо о својим животима,у којим заиста имамо пуно обавеза,око себе и душе своје,о земљским стварима,које нијесу мале,како каже наш Митрополит др Амфилохије или како каже наш геније,духовни горостас Владика др Атанасије, тврдошки цвијет,да све не износимо на пијацу из наше душе,а знам кад ми рече,да га је увијек пратила велика мисао и порука тадашњег Патријарха Германа који му је рекао када је кренуо на школовање да је пуно зла у овом свијету,да ће све то видјети,али најважније је да то зло не овладама нама,дакле мислимо много више о свом спасењу,а највећи гријех је осуђивање.Има једна светоотачка прича о једном монаху,који је био у свему непослушан,али никада у животу ни једног човјека није осудио,то је била већа врлина од свега.Каже Свети Јован Златоусти да никад не заборавимо када васпитавамо себе и своје ближње,да увијек загосподаримо својим прохтјевима,то су велике и дубоке мисли.

Моја браћо и сестре у Христу,ја годинама читам са овог сајта и веома је душекористан,има предивне текстове,видео и аудио прилоге,погледајте само Свето Писмо са упоредним преводима,па ко то има,видите колики је ту труд уложен,а ми ето на јефтине ствари се бацамо,на неке нижераздне приче,будимо аристократи духом,будимо у свему Дјеца Божија,владајамо се како човјеку доликује,оставимо приче,погледајмо у око орла,како вели Отац Јустин да видимо васиону,а не бавимо се владикама,свештеницима,монасима,пустимо нешто и Богу,ми људи у својој грешној души зачас полетимо да осудимо.То је веома погубно.

Можемо ми вољети и овог или оног владику,свештеника,игумана,монахе итд.али морамо знати једно,да само својим позитивним ставом имамо мир у себи,који је најважнији,а тако ће се и хиљаде око нас спасити,а знајмо да својим осуђивањем и негативом невјернима дајемо простора,како вели наш Владика Јован који је и дао благослов за овај сајт,који треба да нам буде мјесто братског,пријатељског дружења,наравно буде и разлике у мишљењима,али не треба да буде мјесто борбе,ружних мисли и ријечи.

Ево како на шаљив и увијек добронамјеран начин наш Жељко на форуму каже,или брат Миљан Танић који каже разочарао се у ово или оно,али није у себе,вратио се себи и Богу,зар то није браћо само небо којим тежимо.Шта је љепше од добра,када човјек тако живи и све том димензијом види.

Оставимо се прича,свако биће за свој живот ће Богу дати одговора,а те приче оне трују и онако нашу прашњаву душу,коју морамо сваки дан чистити,прошетајмо епархијом и посјетите малу Русију на нашим просторима,уживајте у љепоти и молите се пред величанственим иконама и троновима,послушајте нашег најбољег појца цркве,човјека пар екселанс господина,од сваког реда и поретка,у свему врх укуса за све,цркве,манастире видите,итд.,то је хришћански,а не тражимо и отварајмо непотребне расправе,које вјерујте само нама штету доносе,а прошлост оставимо,поштујмо је,мислим на протекли рат,жртве и све које је погубно било и гледајмо у будуће дане,а како вели наш академик Матија Бећковић да историју пишу побједници,а најгоре је кад нема ни историје ни побједника.

Знам да се многима можда неће овај мој став свидјети,мање важно је,шта ћу ,ја добрим очима гледам на све,тако живим,васпитавам и своје,зато и долазим у цркву,не да се бавим нечим што нисмо ни чим позвани,јер сјетите се Владике Рада када каже :“Твар је Творца човјек одабрана“ ,сваки човјек је грешан,али има и талананат,како вели наш Митрополит др Амфилохије нема човјека без дара и бића на земљи тек онако,послушајте дивно предавање које је велика дубина живота "Мали принц"Егзиперија,дакле нема га који није ослобођен бола,гријеха и патње у овом животу и смрти која није крај за наш хришћане.Слушајмо добре ствари у животу,учимо се сваким даном Животу по Јеванђељу,томе дајмо простора у својим животима,а има доста тога душекорисног на интернету,треба да читамо и себе изгађујемо,да се молимо за све,кајемо итд.да слушамо Радио Благовести,Радио Светигору,Радио Слово Љубве итд.,а не да нам жута штампа плави и заробљава душе и срца наша.

Знате како каже Свети Отац Јустин да сваком човјеку прилазимо полако као на голубијим ножицама,а наш Владика Григорије,човјек увијек будна ока и мудре дубоке мисли каже да црква није дата,већ задата категорија,треба те задате категорије да пронађемо драга браћо и сестре.

То је наш хришћански пут.

Најважније је оно што носимо у себи, у својој души, у своме уму и срцу, а од свих дарова најбитнија је љубав Божија и љубав у Господу према свима. Тако ако будемо живјели и трудили се на том путу, Господ ће дати и све остало. Наше је да дамо све од себе и биће све!

Светитељу Василије Тврдошки и Острошки Чудотворче, моли Бога за нас

грешне и даруј нам да радосни и благословени будемо вјечно у свјетлости,

благослову и радости Светог Христовог Васкрсења, правог и истинског

Прољећа које даје смисао сваком прољећу и љету и јесени и зими и,

што је најважније, даје смисао нашем постојању.

Нека Свјетлост Христовог Васкрсења,које је и треба да буде украс сваког хришћанског живота,да вјечно обасјава срца и душе људске!

Ако Бог да, да нам све буде свето, честито и миломе Богу приступачно и дивно.

Пресвета Богородице спаси и сачувај нас од свакога зла и уведи нас све

у Царство Сина Твога и Бога нашег, тамо гдје је вјечна радост, вјечна

свјетлост и вјечни благослов од Оца кроз Сина у Духу Светоме, у Светој

и Животворној Тројици, Богу нашему, коме слава и хвала у

вијекове.

Да будемо сви ми мали у највећем Господу велики и дивни.

Амин!

Опростите мени грешној,а све вас воли и поздравља,свака подршка овом дивном сајту,труду,а ријетко шта напишем,али ево,онако скромно и истински од срца за све у љубави за све и са свима,велики поздрав и поштовање за Оца Ивана,господина имењака Александра Милојкова,господина Миљана Танића и све редом,а ево завршавам једном дивном мисли која каже да се мудрост се не стиче само годинама, него, како предивно Митрополит наш Амфилохије каже, Св.Јован Богослов упијао је мудрост Божанској и учио се њој управо са њедара, са груди Господњи, са срца Господњег јер је он главу своју наслонио на њедра Господња и питао на Тајној Вечери, Да нисам ја тај Господе који ћу те издати? Не, Господ га је научио ријечима и дјелима вјечнога живота и вјечне радости која сија и просијава и обасјава сву творевину са лица и њедара Господњих, са Лика Његовог, "најљепшег међу синовима људским".

У Христу Богу,

из Тузле,

раб Божији,

Александра.

Искрено, на мене овај тзв. вјероучитељ и ђакон није оставио утисак вјеродостојности... Доста је ту празнина у причи... Звао сам неке другаре који живе тамо, људи уопште не познају овог човјека, појма немају да је владика имао неког ђакона осим двојице који раде у епархији...