Само нас силом могу отерати!

- Унеско ће за три дана расправљати о чланству Косова у тој организацији, каква су ваша очекивања и емоције пред тај дан?

- Очекујемо да ће до генералне скупштине Унеска 3. новембра што више земаља чути глас нас који живимо у објектима које Унеско штити. Унеско сам не штити културне објекте, већ се заштита поверава државама чланицама. Отуда смо забринути јер је Косово већ одбацило већину такозваних Ахтисаријевих гаранција које су дали у Бечу 2007. године. И сада се најновијим нацртом закона за културну баштину најављује да ће сву прогласити “државном својином Косова”, што значи насилну експропријацију и наше имовине.

- Шта би било са нашим светињама када би Косово постало члан Унеска?

- Нама би се живот вишеструко отежао, а Унескко би том исхитреном одлуком постао играчка политичких сила које преко чланства Косова покушавају да амортизују растући национализам и исламски фундаментализам на Косову. Сви бисмо били губитници, и то на дуге стазе. Ипак, наше светиње ће остати српске док год у њима живи последњи монах или монахиња. Ако желе да нас протерају, то ће морати да учине пред очима целог света и силом.

- Како тумачите Селимијеву изјаву који тврди да питање наше баштине неће бити разматрано у Бриселу, јер је већ разматрано у оквиру Ахтисаријевог плана?

- Реч је о веома проблематичној изјави која је довела до прекида односа СПЦ са косовским званичницима. Господин Селими заборавља чињеницу да ће сутра када буде хтео да дође у наше светиње морати да уђе уз помоћ полиције и силе, али не као добродошао гост. Силу увек могу да примене, као што су то чинили годинама, али барем неће моћи да се пред светом представљају као демократе. Зато ову изјаву треба повући и почети са дијалогом у Бриселу.

- Каменована је црква у Ораховцу, прети се рушењем Храма Христа Спаса, приштинске институције угрожавају живот и опстанак Срба на КиМ. Како наш народ да се постави?

- Наш епископ Теодосије, свештенство и монаштво стално саветују наш народ да буде храбар, јединствен и одлучан, као и наши преци, који су пет векова живели под османском окупацијом и преживели оба светска рата. Тешко је, али морамо да будемо достојни наших предака и да не напуштамо наше светиње и наша села. Борићемо се свим правним средствима и као и до сада стално сведочити о свим актима вандализма, насиља и дискриминације. Божји суд је ипак коначан и свима нам ваља доћи пред њега. Црква Христа Спаса у Приштини ће остати где јесте, осим ако је они на очи целог света не сруше, али тиме ће срушити и своје снове јер ће их Европа видети као исламистичку творевину и опасност за европску цивилизацију.

- Унеско је прихватио идеју да „плави шлемови“ УН-а чувају историјску баштину и културне објекте широм света од напада исламистичких екстремиста. С друге стране, пријемом Косова, Унеско би дао наше светиње директно у руке онима који су их годинама уништавали?

- Дечане, хвала Богу, још чува Кфор и тако ће, надамо се, и остати. Заштита је много повећана од претходних година након прошлогодишњих исламистицких графита и најновијих претњи. Што се тиче осталих светиња, њих чува косовска полиција. Ако не буду у стању да обаве овај посао коректно, мораћемо тражити да се распореде опет снаге Кфора или неки „плави шлемови“. Сама чињеница да су наше светиње са Унескове листе светске културне баштине у опасности јасно говори о стварности у којој живимо.

Отимање земље

- Врховни суд Косова одузима манастиру Високи Дечани 50 одсто имовине?

- Након две претходне одлуке којима се признаје власништво манастира над 20 хектара спорне земље, апелационо веће врховног суда Косова са три Албанца и два међународна (први пут са албанском већином) поништио је ове одлуке, што указује на то да је реч о дискриминаторној одлуци која води отмици не само ове црквене земље, него и целокупне имовине СПЦ у скорој будућности.

http://www.alo.rs/samo-nas-silom-mogu-oterati/13634