Савиндан у Хиландару

Митрополит Варнава је велики пријатељ српског народа. Још током деведесетих, као протосинђел, носио је много пута помоћ у ратом захваћена подручја и помагао српски народ где год је било потребно.

Од када је устоличен за Митрополита ставропољског и неапољског успостављена је веома блиска веза са манастиром Хиландаром. Будући да се на територији митрополије налази српско војничко гробље Зејтинлик, хиландарски игуман архимандрит Методије је, са благословом митрополита, више пута служио у гробљанској цркви. Тако је и 2010, на празник Усековања главе Светог Јована Крститеља, први пут од изградње цркве 1939. године, први пут служена литургија на српском језику. Такође, посета митрополита Варнаве има и узвратни карактер јер је прошле године за време Часног поста, хиландарски игуман донео део Часног крста и копију иконе Богородице Тројеручице у храм Светог Георгија у Неаполију, на духовно укрепљење верног народа Митрополије неапољске.

На самој служби у хиландарском саборном храму, којој је присуствовало око 100 гостију пристиглих из Србије, појале су две певнице. Са десне стране били су појци хиландарске келије Светог Николаја „Буразéри” који су појали на грчком језику. За левом певницом били су хиландарски монаси и чланови хора „Свети Симеон Мироточиви“ из Београда.

За десном певницом је појана служба коју је на грчком језику саставио блаженопочивши о. Герасим из Мале свете Ане на Светој Гори. За левом певницом је појана служба из Србљака, са допунама из нове службе, коју је по правилима црквене химнографије на црквенословенском језику саставио Игор Зиројевић, иначе дугогодишњи учитељ црквеног појања у Хиландару и сарадник манастира. Он је, за потребе манастирске славе, такође мелотворио (компоновао) словенску службу, као и делове грчке службе.

Од посебног је значаја чињеница да је г. Зиројевић за овогодишњу прославу ктиторске славе манастира Хиландара протумачио (дешифровао) из старе византијске нотације делове службе Светом Сави из једног хиландарског музичког рукописа из 18. века. На тај начин су ови напеви враћени у богослужбену употребу након више од две стотине година и успостављена је веза са појачким предањем Православне Цркве, Свете Горе Атонске и манастира Хиландара, старим барем три века.

Извор: Манастир Хиландар