Пре спавања померите казаљке један сат унапред

БEOГРAД - Померањем казаљки на часовницима за jедан сат унапред, у недељу, 31. марта, у 02.00 сата уjутро почеће летње рачунање времена, саопштила jе Дирекциjа за мере и драгоцене метале.

На основу Закона о рачунању времена, летње рачунање времена у овоj години почиње последње недеље марта тако што се време у 02.00 уjутро помера за jедан сат унапред и рачуна као 03.00 сата.

Према важећем закону, летње рачунање времена у Србиjи завршава се последње седмице у октобру.

Летње рачунање времена jе код нас први пут уведено 27. марта 1983. године. Oд 1995. године казаљке на сатовима су померане у последњоj седмици септембра на основу одлука коjе jе доносила влада, а 2006. jе донет нови закон у тоj области и летње рачунање времена усклађено са Eвропском униjом.

У свету, службено време се помера унапред у позну зиму или рано пролеће, а враћа уназад у jесен, наjчешће за jедан сат, али тачан броj сати и датуми измена одређуjу се на локалном нивоу и подложни су променама.

Померање казаљки у западноj Eвропи уведено jе почетком 1970-их година, са образложењем да се тиме "продужава" дан, омогућуjе уштеда у потрошњи електричне енергиjе, повећава продуктивност, побољшава прилагођавање људи и радни дан чини ефикасниjим.

Све европске земље користе летње време, а датум померања казаљки различит jе од државе до државе. На северноj хемисфери летње време почиње последње недеље у марту или прве недеље у априлу. Померање времена се у већини случаjева обавља у ноћи између суботе и недеље да не би изазвало веће проблеме за радно становништво.

Прелазак на летње и зимско време први пут jе забележено 1916. године у земљама на северу Eвропе, а до сада jе уведено у око 70 држава, углавном на северноj хемисфери. Oд 2002. године земље EУ, као и остале државе у Eвропи, одредиле су да почетак летњег времена буде последње недеље у марту, а завршетак последње седмице у октобру.

Исланд jе jедина европска земља коjа не помера сатове.

На jужноj хемисфери почетак и краj летњег времена jе обрнут у односу на северну. Већина модерних рачунарских оперативних система има могућност аутоматског преласка на летње рачунање времена. Израел jе, примера ради, до пре неколико година мењао летње време различито од остатка света, због посебног лунарног календара, па већина рачунарских система ниjе могла прелазити на израелско летње време. Поjедини астрономи су против померања казаљки и вештачког "продужења" дана, макар се то правдало и економском рачуницом.

фото www.сxц.ху , амброзио, илустрациjа

Извор: Тањуг