После петомесечног одлагања продужен је судски процес против Архиепископа Јована, Епископа, монаштва и верника Православне Охридске Архиепископије

Толику благодат Божију осећам када поменем његово име на Литургији када се млоим за њега и за све који страдају у Македонији. Но, невероватно је шта се данас дозвољава у овој држави која нам је по свему најближа. 

Наставак срамног суђења против Архиепископа Јована и П.О.Архиепископије настављено на Терћи дан самог Васкрсења Христовог

Суђење против владике Јована и П.О.Архиепископије, чији је он претстојатељ, које је настављено на сам Васкрс, тачније на његов трећи дан, је слободно можемо рећи било још једном одложено, овога пута на још перфиднији и подмуклији начин него икад.

Наиме, половина пороте је од прошлог рочишта смењена, заменили су их другим особама, и сада да би се и они (јадни) упознали са процесом, сви оптужени се изнова претстављају овој новоименованој господи, а они (новоименовани поротници) постављају најбесмисленија питања на која Архиепископ и остали оптужени дају одговоре по хиљадити пут... Питања су она најосновнија (ко су, одакле су, за шта се терете.. и да ли имају да кажу нешто у своју одбрану)...и са свиме овим, нови поротници су се могли упознати до сада и преко писаних форми судских бележака. Али овако с едобија на времену и прогон несметано траје под заставом ''закона и легалности''.

Од лечења Архиепископа и његове дијагноистиковане и констатоване потребе за операцијом, наравно и даље нема ништа, иако је сам суд донео такву одлуку - на предлог лекара специјалисте да је лечење најхитније потребно.

Све у свему ..Архиепископ је и даље у најнедостојнијим условима за било ког човека, и под недопустивим затворским режимом и третманом који није на нивоу ни једне  иоле цивилизоване земље .. а да се иста, декларише као Хришћанска..

И да потсаетимо, њега терети и тужи нико други до водећа и државом форсирана верска организација која себе назива ''православном црквом'' .. расколничка ''мпц''.. те узевши у обзир темпо којим ова бламажа од суђења и даље траје ... ни сами организатори свега (читај : држава македонија и расколничка групација ''мпц'') незнају колико ће све то још потрајати .. а може да потраје све до саме смрти Архиепископа Јована.. што је, више него сигурно, и један одњихових циљева ...

Не заборавимо никако и сопствену одговорност, која је као под лупу стављена нашим (што државним што Црквеним ) упињањем, да што достојанственије и громогласније прославимо јубилеј Миланског едикта - о слободном исповедању Хришћанства ..

(''Чудних ли времена, чудних ли обичаја!'')

Има ли места икаквом ''слављу'' - на свачијој је одговорности да сам просуди ...