Милански едикт - акт о верској толеранцији - установљава да се „хришћанима, али и свима осталима, без изузетка, даје и потврђује слобода избора и следовања вере". Његовим проглашењем 313. године, мотивисан визијом и победом коју је под стегом с крстом извојевао над Максенцијем код Милвијског моста у Риму, цар Константин извео је Христове следбенике из катакомби, прекинувши прогоне, драконска кажњавања и мучења којима су до тада били изложени.
Константинова мајка Јелена, хришћанка, недуго потом упутила се у Јерусалим, намерна да пронађе крст на којем је Господ распет. Њена мисија обелоданила је драгоцену реликвију. Историја је показала да је управо од тога доба цивилизација незадрживо кренула новим током. Обележило га је хришћанство не само као вера, него и као начин живота, мишљења, стварања и васпитања. У столећима која су уследила свети цар Константин Први Велики постаје и остаје идеал хришћанског владара, а његов култ и култ свете царице Јелене нераздвојно повезани с култом дрвета Часног крста.
У години 2013, у којој се обележава 17 векова од доношења Миланског едикта, одабрани примери из српског ликовног наслеђа у распону од око 1300. до средине 18. века сведоче о живом сећању на светог цара Константина, његову мајку и обретење Часног крста. Из колоплета других зидних слика ову тему је издвојио, у графичке листове преточио и златастим искричењем нагласио сликар Вељко Михајловић.
Светлана Пејић
Календар има 12 страна са келендаријумом за предходни, текући и следећи месец. Цена по комаду износи 400 динара са рабатом од 20%. Поручује се у Издавачкој фондацији Српске Православне Цркве електонском поштом на [email protected] или на следеће бројеве телефона: 011/3025-106 и 011/3025-210.
Информативна служба Српске Православне Цркве
Recommended Comments
Нема коментара за приказ.
Придружите се разговору
Можете одговорити сада, а касније да се региструјете на Поуке.орг Ако имате налог, пријавите се сада да бисте објавили на свом налогу.