Патријарх Иринеј служио у Саборном храму у Сарајеву

Патријарху Иринеју саслуживали су Преосвећени Епископи: бачки Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и моравички Антоније.

Његова Светост је додијелио Митрополиту Николају орден Светог краља Милутина, највећег градитеља цркава, што је и чинио и Високопреосвећени Николај.

У обраћању великом броју вјерника Патријарх Иринеј је запитао да ли има ишта љепше него служити Богу и народу, као што је то чинио Митрополит Николај у протеклих 60 година.

Истичући да је то света апостолска служба коју Господ награђује и у овом и у оном животу, Патријарх Иринеј је рекао да је бити свештеник и Епископ у овом времену у нашем поднебљу заиста велики подвиг и велика жртва, „подвиг који је народ наш подносио заједно са својом светом Црквом“.

„Епископ нема свога живота, јер он живи животом своје Цркве, свог вјерујућег народа. Митрополит Николај је својој Цркви послужио на најбољи начин, и то на мјестима и у приликама које нису биле нимало лаке, али чинио је оно што је Богу најмилије, а његовом народу и Цркви најпотребније, и никада у томе није изневјерио. То је наш понос и радост цијеле Цркве - што смо имали таквог човјека који је сав свој живот и све своје биће дао својој Цркви и своме народу“ – нагласио је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је истакао да је Црква на томе веома захвална Митрополиту Николају, али да су ријечи захвалности слабе да изразе оно што владика Николај заслужује. „Зато ће наше недостатке допунити Онај који награђује свако добро дјело, сваки труд и подвиг. Благодаримо Господу на свему што је дао Митрополиту Николају“ – истакао је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је рекао да је Литургија служена у Сарајеву - некад великом и славном српском граду, а данас граду остатака Срба православних.

„Не тако давно у Сарајеву је живјело више од сто педесет хиљада Срба, а данас их је мали број. Али Господ је посијао сјеме, а оно има моћ да се оплођава, расте и умножава. Господ не оцјењује вриједност једног народа по његовом броју, него по ономе што даје, како служи Богу и своме народу. Ви који сте преживјели многе трагедије, за које смо и ми чули, останите вјерни Господу своме, Цркви и вјери својој“ – поручио је патријарх Иринеј и поручио присутнима, али и свим православним вјерницима, да чувају вјеру и Цркву своју, јер за то вриједи живјети и жртвовати живот свој.

Патријарх српски је истакао да с крстом који носимо потврђујемо чији смо, кога слиједимо. „Ми смо онога који је крст на рамену носио и на њему разапет био, њему слиједимо и зато страдање не схватамо као проклетство него као дар Божији“ – рекао је Патријарх. Његова Светост је истакао да се „ми не молимо Богу само за свој народ, него за све људе, свих народа, свих култура и боја, јер смо сви дјеца Божија“.

Ректор Богословије у Нишу протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, школски друг Митрополита Николаја, у бесједи по благослову патријарха Иринеја, казао је да ништа не смије да нас веже за овај свијет и ништа не смије да буде важније од љубави наше према Богу, јер је Бог највећа истина, и у исто вријеме љубав.

„Пошто је он први показао љубав према нама, ми смо дужни да пођемо ка њему и да га славимо због живота вјечнога. Нико нам у овом свијету не може дати као што он може да да, а то је живот вјечни. Христос је та истина и тај живот којем тежимо. Никаква друга љубав нас не може спасити, чак ни врлине, ако немамо љубави према Христу, према једином Спаситељу и пријатељу нашем“ – рекао је отац Милутин.

Прота Тимотијевић је додао да многи не знају да је Христос једина светиња у свим нашим животима, јер све друге вриједности бивају и пропадају, а само та вриједност остаје у вјечности.

Током Литургије Патријарх Иринеј уручио је одликовања свештеницима којима их је одликовао Митрополит Николај. Чином протојереја одликовани су парох которачки протонамјесник Милорад Вујић, парох сарајевски јереј Вања Јовановић и старјешина Саборног храма у Сарајеву јереј Борислав Ливопољац.

Достојанством синђела одликовани су сабрат манастира Добруна јеромонах Михаило Боровић и настојатељ манастира Светог Георгија на Равној Романији јеромонах Андреј Ковачевић.

Достојанством протонамјесника одликовани су парох мокрањски јереј Драган Матић и парох вишеградски јереј Александар Топаловић, а протођакон Митар Танасић из Сарајева одликован је Златном плакетом Светог свештеномученика Петра Дабробосанског.

На крају Литургије, мноштво вјерника, међу којима је био и велики број дјеце, приступило је Светим даровима Тијела и Крви Христове којима их је причестио Патријарх Иринеј.

Митрополит Николај уприличио трпезу за многе званице

16. Септембар 2013 - 10:48

Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански Николај уприличио је у недјељу, 15. септембра, у Источном Сарајеву, поводом обиљежавања јубилеја 60 година монашког и 40 година архијерејског служења у Српској православној цркви, трпезу љубави за Његову Светост Патријарха Иринеја, архијереје СПЦ, свештенство и монаштво Митрополије дабробосанске, високе представнике Римокатоличке цркве и Јеврејске заједнице у БиХ, као и политичког и јавног живота из Републике Српске.

Трпези љубави присуствовали су Епископи бачки: Иринеј, осјечкопољски и барањски Лукијан, шумадијски Јован, захумско-херцеговачки Григорије, крушевачки Давид, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије и викарни моравички Антоније.

Честитајући митрополиту Николају велике јубилеје, Патријарх Иринеј је истакао да је пресрећан што је имао прилику да присуствује овој свечаности Владике Николаја. Његова Светост, коме је митрополит Николај у знак захвалности за долазак на прославу поклонио архијерејску одежду, рекао је да му је драго што Владика Николај прославља ове јубилеје, јер су пријатељи и познају се из младих дана када су заједно изучавали школе.

Патријарх Иринеј је поздравио присуство свечаности представника Католичке цркве и Јеврејске заједнице, изразивши жаљење што нема и представника Исламске заједнице у БиХ, „који су наша браћа“.

„Доста је било рата и мржње. Вријеме је да се окренемо миру и љубави“ – истакао је Патријарх Иринеј, додајући да је митрополит Николај много учинио на помирењу у БиХ.

Митрополиту Николају је велике јубилеје честитао и директор Секретаријата за вјере Републике Српске Јово Турањанин, изасланик предсједника Републике Српске Милорада Додика и предсједника Владе Републике Српске Жељке Цвијановић.

„Поносан сам што сам имао Вашу подршку за посао којим сам се бавио“ – истакао је Турањанин који је Митрополиту Николају поклонио позлаћено Јеванђеље.

Директор Канцеларије за вјере Владе Србије Милета Радојевић захвалио је Митрополиту Николају за све жртве које је поднио заједно са својим народом „у овом тешком и смутном времену“. „И он и његово свештенство преживјели су тешко вријеме“ – рекао је Радојевић, који је Митрополиту Николају такође уручио пригодан поклон.

У име свештенства и монаштва Митрополије дабробосанске јубилеје је честитао протојереј ставрофор Ранко Билинац.

„Од Вас смо научили како се приступа послу, како се човјек цијелим својим бићем ставља у службу Цркве и свога народа, јер Ваш рад и Ваша мисија својствени су само великим и даровитим људима, који својим способностима и духовношћу свуда стварају атмосферу оптимизма и повјерења у стварне вриједности живота“ – истакао је Билинац.

Прота је навео да се митрополит Николај прихватио свете и апостолске службе у тешком времену када је у Митрополији дабробосанској и цијелој нашој помјесној Цркви постојала велика духовна опустошеност, проблеми и изазови.

„Требало је у том времену не само настављати оно што су други прије Вас радили или бар започели, него, врло често, ако не и најчешће, почињати од нуле“ – нагласио је Билинац. Прота је истакао да је Божјим промислом у најсудбоноснијем тренутку по српски народ, Цркву и свештенство 1992. године, у страшном вихору рата, када се зло помијешало са човјековом душом и кад је српском народу преко Дрине запријетила опасност од потпуног уништења, Митрополит Николај преузео кормило Епархије дабробосанске са сједиштем у Сарајеву.

„Те и наредних година ни Сарајево, ни више од половине своје епархије нисте могли ни видјети ни обићи. Без свога дома, без крова над главом, чинили сте невјероватне напоре обилазећи своју паству, пробијајући се понекад и кроз куршуме и гранате да бисте окупили, подарили благослов, храбрили своје свештенство да преживи и да буду достојни свога светога позвања, како би подијелили судбину свога народа. Дијелили сте и добро и зло са својим народом“ - навео је Билинац.

Прота је рекао да је Митрополит Николај увијек, па и у посљедњем рату, на сваку мржњу одговарао љубављу, па и кад нам је било најтеже. „Та Ваша огромна животна енергија, жртва, о којој смо ми свештеници често међу собом разговарали и дивили се, давала је и нама велику моралну обавезу да не клонемо духом и да издржимо у свим ратним тешкоћама“ – истакао је Билинац.

Милован Бјелица, начелник општине Соколац, гдје је у ратном периоду било измјештено сједиште Митрополије дабробосанске, истакао је да Митрополит Николај већ више од пола вијека са својим народом и Православном Црквом служи Господу, обнавља порушене цркве, подиже и освећује нове богомоље, подиже ниво толеранције и разумијевања међу народима – живи у духу божанских закона.

„Само је Божије провиђење могло да доведе великог духовника, човјека који је својом благошћу и смиреношћу, даноноћним радом препородио ове крајеве. Градио је нове богомоље, подизао цркве изнова из пепела, учио младе како се постаје добар човјек, враћао заблудјеле својој вјери и православљу“ – навео је Бјелица.

Према његовим ријечима, Град Источно Сарајево и његове општине морају да буду неизмјерно захвални за оно што је на духовном плану урадио Митрополит Николај.

„Митрополит Николај је у поратном времену више од било ког духовника урадио на помирењу народа у БиХ. Добро је позната његова улога у раду Међурелигијског вијећа БиХ“ - истакао је г. Бјелица.

Патријарх Иринеј позвао сарајевске Србе да сачувају своју вјеру, културу и језик

Његова Светост Патријарх српски Иринеј посјетио је у недјељу, 15. септембра, зграду Административног центра Града Источно Сарајево, гдје је разговарао са руководством Града, градских општина, као и представницима Републике Српске у институцијама БиХ.

Патријарх српски је том приликом поручио да је најбитније да Срби, у времену велике духовне, моралне и материјалне кризе, опстану као народ, да сачувају своју вјеру, културу и језик, јер имају вјеру, културу и историју коју не смију да изневјере.

Патријарх Иринеј је нагласио да је Србима, и овдје и на Косову, најпотребније да се ослободе политичких партија, као и да треба да постоји једна јединствена партија српског народа, те да не чине ништа на сопствену штету, а у корист својих непријатеља.

„Морамо бити јединствени, јер то нам је нада за опстанак. Нису случајна она четири `С`. У Источном Сарајеву је та свијест о јединству присутна, и надам се да ће та свијест остати“ – нагласио је Патријарх Иринеј.

Његова Светост је поручио да Административни центар града Источно Сарајево треба да буде мјесто окупљања народа, а народ да има повјерења у ову институцију и људе који раде у њој.

Патријарх српски је рекао да из Источног Сарајева одлази са најљепшим утисцима. „Одлазим задовољан оним што се данас десило у српском Сарајеву и задовољан српским народом који овдје живи и лијепом, драгом и благословеном омладином“ - поручио је Патријарх Иринеј, којег су поздравили многи грађани који су се окупили испред новоизграђеног Административног центра града Источно Сарајево.

Градоначелник Источног Сарајева г. Ненад Самарџија истакао је да су поруке које је послао Патријарх Иринеј биле јаке и да су изазвале јаке емоције код свих присутних.

„Патријарх је апеловао да српски народ буде јединствен и сложан, јер једино тако можемо да успијемо. Сви који су били тамо, исправно су разумјели његове поруке и надам се да ће у својим пословима и радним задацима које обављају то и примјењивати“, рекао је г. Самарџија.

Према његовим ријечима, Патријарх Иринеј је дао свим учесницима сусрета храбрости и снаге да наставе да раде послове за народ за које су и бирани.

„Ова посјета пада у дане када обиљежавамо 20 година од оснивања града Источно Сарајево и крсну славу светог Петра Зимоњића Сарајевског. У овом граду је рођена Република Српска и установљене су многе институције Српске“ - подсјетио је г. Самарџија.

Посјетом Источном Сарајеву Патријарх српски је окончао дводневни боравак у Митрополији дабробосанској у оквиру које је у недјељу, 15. септембра, служио свету архијерејску Литургију у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву поводом 40 година архијерејске службе Митрополита дабробосанског Николаја.

Извор: Митрополија дабробосанска