Отварање изложбе "Злочини Вермахта у Србији за време Другог светског рата"

Отварању изложбе присуствовали су представници Владе, Војске и Цркве, као и остали грађани, а публици су се обратили директор Медија центра „Одбрана“ пуковник Стевица Карапанџин, Његово првосвештенство епископ Славонски Јован, главни рабин у Србији Исак Асијел, представник Ромског националног савета Љуан Кока, Његова екселенција амбасадор Израела у Србији Јосеф Леви, амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Александар Вулин.

„Морам да нагласим да сваки пут кад стојим пред овом говорницом постоји симболика. У овом здању је у периоду од 1941. до 1945. године била команда Гестапоа за јужни Балкан. Овде су довођени људи, хапшени, мучени, убијани. Наш народ има изреку: Ко се не освети, тај се не посвети. У том смислу ја видим симболику. Јер ми у Медија центру „Одбрана“ чинимо напоре да жртве које су страдале у Другом светском рату под сводом овог здања не буду заборављене“, тим речима је пуковник Стевица Карапанџин отворио церемонију.

Његово првосвештенство епископ Славонски Јован говорио је о јучерашњем дану и његовом двоструком значају. У исто време то је велики верски празник који слави име светитеља Саве, али и Међународни дан сећања на жртве Холокауста. Епископ Јован истакао је пак 22. април, као датум који буди сећање на геноцид над српским народом. „То је дан када су последњи заточеници Јасеновца кренули у свој очајнички прогон. То није дан када су поклани, већ дан када су устали подигнутог чела, устали као људи“, рекао је епископ.

Рабин Исак Асијел подсетио је присутне на нека „зашто“ на која можда никада нећемо имати „зато“. Рецимо зашто је Хитлер био толико опседнут Јеврејима.

„Немање одговора на та питања губљење је тла под ногама. Можда на њих никада нећемо ни имати одговор. Али напустити та питања равно је томе да нам се све поново деси, јер старе идеологије се стално буде и враћају“, закључио је рабин Асијел.

Представник Ромског националног савета Љуан Кока похвалио је владу зато што је организовала изложбу, која људима ставља историју на увид.

„Опростити је хришћански, а заборавити је јерес“, рекао је Љуан Кока.

Потврдио је то и Амбасадор Израела Јосеф Леви. „Седамдесет година после ослобођења не знам да ли постоји баш отворена рана, али засигурно постоји ожиљак, који често крвари у нашој души. Седамдесет година касније мало је остало оних који су преживели и који су сведоци злочина. Зато је веома важно то што је министарство одлучило да исприча о холокаусту, како се он више никада не би поновио“, казао је амбасадор.

Публици се обратио и амбасадор Немачке у Србији Хајнц Вилхелм. Није имао лак задатак вечерас. Чак ни седамдесет година касније. „Ова изложба показује слике страховитих злодела која су немачки војници починили у Србији. Мене је, као и сваког Немца, срамота што је мој народ починио такве злочине против човечанства. Овим позивом Влада Републике Србије пружа руку помирења. Овим позивом Србија показује да је спремна да прашта“, захвалио је амбасадор Хајнц Вилхелм министру Вулину и организаторима изложбе.

На крају вечери дирљив говор одржао је министар Александар Вулин. Говорио је о Аушвицу, о његовима духовима и жртвама једног неиспричивог зла. „То је слика коју ни најстрашнија прича није могла да опише. Аушвиц није реч. Није чак ни име. Аушвиц је осећај да зло постоји. Апсолутно и ничим изазвано зло. Аушвиц је терор. Човечанство је лежало у Аушвицу, као жртва надајмо се непоновљиве идеологије мржње и зла. Чак и да је неко сумњао да таква амплитуда злочина могућа, морао је да заћути пред суровом сликом Аушвица“, рекао је министар Вулин. Прича је страшна, али и то има своју сврху. Да се историја не би поновила. А управо то и јесте смисао ове изложбе.

Страву је немогуће улепшати, али Хор „Ноктурно“ својим гласом свакако је тужну церемонију учинио лакше подношљивом. Најпре су отпевали химну Србије „Боже правде“, а потом и песме „Свјати Боже“ и „Тебе појем“. Хорски певач Борис Постовник говорио је одломак из проповеди немачког дворског свештеника Фридриха Гризендорфа, део који се тиче српских заробљеника.

На крају церемоније отварања, почаст је одата страдалим цивилима у Србији за време Другог светског рата полагањем цвета или камена у Малој галерији Дома војске.

Изложба ће трајати до 6. фебруара, после чега ће поставка гостовати у музејима по целој земљи.

МОРС