ОДАБРАНИ ДЕЛОВИ ИЗ КЊИГЕ-ПОТОП

„У данашње време, због своје готово свеопште равнодушности према светој вери у Господа нашег Исуса Христа, због тога што нимало не обраћамо пажњу на оно што чини Његов Божански Промисао за нас, као и због тога што људи заборављају да опште са Богом, дошли смо дотле да смо се, може се рећи, готово сасвим удаљили од истинског хришћанског живота. Нама сада изгледају чудним речи Светог Писма... И зато неки говоре: „Та места су несхватива...“ Али ту нема ничег несхвативог. До тог несхватања дошло је због тога што смо се удаљили од простодушности духовног знања првих Хришћана и, под изговором просвећености, запали у такву таму незнања, да нам се већ тешко схвативим чини и оно што су наши стари јасно разумели... Постали смо већ сасвим непажљиви према делу свога спасења, откуда и долази да и многе друге речи Светога Писма не узимамо у оном смислу у коме би требало. А све је то дошло отуда што не иштемо благодати Божје, нити јој допуштамо, по гордости ума свога, да се усели у душе наше, па зато ни немамо истинскога просветљења од Господа, које се ниспошаље у срце људима који су свим срцем гладни и жедни правде Божје.“ Стицање Духа Светог – Циљ хришћанског живота – Преподобни Серафим Саровски.

И би потоп на земљи за четрдесет дана, и вода надође и узе лађу, и подиже од земље (Пост. 7, 17). Дакле, потапање земље трајало је четрдесет дана. И вода је опадала сто педесет дана: И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше после сто педесет дана (Пост. 8, 3).

Пре потопа у мору обитава довољна количина воде. Кад потоп буде завршен, куда са оволиком количином воде? Где би ветар могао да сузбије одређени део воде? Да ли ће вода наводно отећи негде у небески бездан? Да ли је отицање воде у небески бездан сувише бајковито? Уједно, да ли је та киша из небеског бездана имала исто природно својство као што има наша земаљска киша? Ако је тако, онда још негде у космосу постоји живот у материји, а то противречи Писму.

С тим у вези:

Па кад облаке навучем на земљу, видеће се дуга у облацима (Пост. 9, 13). Склапајући савез са Нојем, Господ Бог више пута спомиње облаке, наглашавајући да је киша пала из атмосферског облака, а не да је стигла из неког далеког небеског бездана. Ипак, вода је (полагано) извирала из земље (преко многих малих извора истицала је из великог бездана) и (непрестано) натапала сву земљу (онолико колико ће земљи бити потребно влажности да све биљке имају свој благословени природни раст) (Пост. 2, 46). До шестоднева, велики бездански извор био је водена жила куцавица, која је преко разгранатих безбројних малих извора натапала сву земљу, баш као што срце човеково убризгава крв у вене и распростире га по читавом телу. И – Кад је било Ноју шест стотина година, те године другог месеца, седамнаести дан тога месеца, тај дан (натприродном силом Господњом нагло) развалише се сви извори великог бездана, и (уједно) отворише се (атмосферске облачне) уставе небеске (Пост. 7, 11). По наредби Господњој, вода је нагло истекла из великог бездана на површину земље, да припомогне потопу (тј. атмосферској киши) И навали вода (из великог бездана), и уста јако (тећи) по земљи (Пост. 7, 19). И (кад земља би потопљена, опет по наредби Господњој) затворише се (у земљи) извори бездану и (атмосферске облачне) уставе небеске (пресахнуше), и дажд (киша) с неба престаде. И стаде вода опадати на земљи, и једнако опадаше (отицаше по земљу) после сто педесет дана – Пост. 8, 2–3).

Наиме, кад су се отворили извори великог бездана, из унутрашњости земље вода је у току тог четрдесетодневног потопа, између осталог, изнела разне врсте песка и ситног шљунковитог камења, који су повлачењем воде у своја зборишта додатно прекрили одређене делове земље и морског дна. Због велике водене распрострањености, многе врсте биљака биле су прекривене помешаном земљом, муљем, шљунком, камењем, обрушеним стенама и слично, које је по промислу Господњем огромна разорна водена бујица разнела по читавој земљи. Кад вода нагло истече из великог бездана, она је својом рушилачком силом начинила унутар земље огромне подземне ходнике у којима обитавају многа расаднута људска и животињска трулежна тела која су ови бездански извори (у току повлачења воде) својим огромним вртлозима усисали у унутрашњост земље. Многи ти извори (већином загађени) затрпани су земљом и песком, нарочито на оним деловима земље где је живело Адамово и Каиново потомство. Из великог бездана више не истиче вода (осим понегде као сведочанство постојаности овог бездана), ту улогу преузеле су подземне воде после потопа (али у много мањој мери).

Сав тај катаклизмички процес удешавања новог земљиног обличја збио се под водом, тј. док вода није отишла у своја зборишта. Наиме, земља је у својој унутрашњости на многим местима напросто попуцала од силног воденог притиска и много тога је нестало са лица земље. Под тим разорним притиском, вода је у унутрашњости земље начинила тектонске поремећаје великих размера и допринела да од тада вулканска лава повремено излази на површину земље и образује вулканска гротла. У току потопа лава се својим изласком на површину земље мешала са другим земљаним материјама и у додиру с водом образовала одређене врсте планина. Уједно, приликом огромног урушавања тла земља је прогутала многа шумска растиња и, у додиру са лавом, то силно овлажено растиње (приликом хемијских реакција) с временом се угљенисало (сличан је случај и с осталим врстама угља). Због те тектонске катаклизме, која је имала несагледиве последице, непрестано долази до одређених урушавања у земљиној унутрашњости, и отуда појава земљотреса. Кад је сва вода истекле из овог огромног извора, унутар земље остала је велика безданска празнина. Уједно, под земљином површином обитавали су чврсти стеновити темељи који су се могли срушити само наредбом Господњом. И том наредбом, од силног разарајућог воденог притиска, ови стеновити темељи попуцали су на одређеним деловима земље и несагледивим урушавањем земљине површине у ову безданску провалију, условило издизање разних планинских масива и великих брда изнад земље. То је уједно допринело да се у много чему промени изглед копна земаљског (тј. земаљско копно се распарчало и смањило), што је опет условило настанак и нестанак појединих делова мора.

Након потопа временске кише су начиниле своје (понешто и снегови), тј. оне су с планина временом спрале одређени дио земљане материје коју није била однела огромна потопна водена сила. Додајмо томе и различите врсте ветровитих сила (посла Бог ветар над земљом – Пост. 8,1), које су у потпуности промениле благу климу на земљи и образовале различита годишња доба и, самим тим, утицале на то да се скрати човеков дуговечан живот. Дакле, премудрост Господња и после потопа све савршено уравнотежи и подеси да би се човек могао спасавати. После пада човековог земља није изгледала овако како изгледа данас. На њој није било данашњих голих планинских масива, пустиња, прашума, острва и слично. Она је углавном била прекривена плодном земљом (због проклества прожета трњем и коровом) и разноврсним биљним растињем, сврсисходно распоређеним по читавој земљи. После потопне катаклизме све је задобило сасвим другу форму. И кад се вода повукла у своја зборишта посла Бог ветар над земљом да сузбије (преосталу) воду (Пост. 8, 1) – од тада ће се климатски услови драстично променити.

Овај чин Божјег слања ветра, да сузбије над земљом воду, савршено је промислитељско дејство Господње. Кад је вода отекла, Господ Бог посла разне врсте ветрова. С тим у вези: Након повлачења воде, оно што није затрпала земља и оно што није прогутала земаља (животињски и биљни свет) – остало је да плута по површини воде. Промисао Господњи уз дејство ветра преусмерава ова преостала живитињска тела и одређени биљни свет ка будућим залеђеним деловима земље, на којима ће бити у конзервирани, тј. бивају у трену залеђени (као један од сведочанстава да се збио потоп на земљи). Кад су сва ова животињска тела и биљке стигли по промислу Господњем на своја одредишта, Господ Бог тај чин и изврши. Приликом потопа уништено је много животињских врста (мисли се на оне животиње за које се наводно тврди да су изумрле пре неколико милиона година) које би човеку могле стварати непремостив проблем, јер будућим сеобама, однос снага (човека и ових огромних животињских врста) био би неравноправан. Већину од ових огромних животиња по промислу Господњем затрпала је земља – опет као сведочанство да су ове животиње створене у току шестоднева. По милости Господњој, остале су у животу само оне животиње које човек може укротити и које га се по наредби Божјој боје (тј. само оне животиње које је Господ Бог одабрао и послао Ноју да их смести у лађу).

Посла Бог ветар над земљом да сузбије воду – Пост. 8, 1)? У овом случају реч сузбити има значење ‘сатерати нешто ка одређеном земљском простору’. Слично као што Господ по својој милости учини јеврејском народу: ...а Господ раздели море ветром источним, који јако дуваше целу ноћ и осуши море, и вода се растави (сузби на две стране) (Пост. 14, 21). Дакле, Бог уз дејство ветра прво одреди воду која ће да отекне у унутрашњост земље, а преосталу воду сузби на одређена места и заледи је у трену (већином на хладним половима), да и она има своју сврсисходност и савршено служи даљим потребама земље (тј. својим одређењеним испарењима помаже атмосфери да земљи дарује дргоцену кишу). С тим у вези, ледени глечери у себи поседују савршену структуру кристала (овде се мисли на оне ледене кристале до прекривања снега и леда који се с временом наталожио после потопа) и тиме доказују да је и после човековог пада клима била удешена за дуговечан живот човеков на земљи. Уједно, чином сузбијања воде, повећала се надморска висина и због тога су планински масиви толико издигнути изнад нивоа мора. Природна селекција настаће после изласка животиња из Нојеве лађе, јер у тој лађи животиње месоједи опстале би само под условом да једу друге животиње (јер је на лађи била спремљена само биљна храна која им је одговарала – А свему зверињу земаљском и свим птицама небеским и свим гмизавцима што на земљи гмижу и у чему има душа жива, дао сам сву траву да једу – Пост. 1, 30).

Након извесног времена, тј. кад животињски свет по промислу Господњем пронађе услове за живот и намножи се, одређене животињске и птичје врсте (промениће навике и) пробразиће се у месоједе опстанка ради. Та природна селекција имаће своју савршену сврсисходност у будућем процесу развоја животињског света на земљи.Тако је било за време потопа: што обећа Господ Бог, то изврши и уједно сачува све оно што ће човеку бити потребно у новим климатским условима – да би се могао спасавати!

Тако је било за време потопа: што обећа Господ Бог, то изврши и уједно сачува све оно што ће човеку бити потребно у новим климатским условима – да би се могао спасавати!

Скраћење живота човековог после потопа:

Адам и Ева били су створени да би вечно живели, али непослушним једењем плода с дрвета од познања добра и зла непокајање човеково одвешће га у пропадљиво стање. Због човековог упорног несмиреног начина живота Господ Бог скрати дане, да би се човек могао спасти. А Господ рече: – Неће се дух мој до века препирати с људима, јер су (непокајано трулежно) тело, (због њиховог добра пореметићу климу и) нека им век живота буде сто и двадесет година (да би се лакше спасавали) (Пост. 6, 3).

И века Аврамова што поживе 170 година и онемоћав умре Аврам у доброј старости сит живота, и би прибран роду свом (Пост. 25, 7).

А године су века Исмаилова 137 година. После онемоћавши умре и би прибран роду своме (Пост. 25, 17).

И беше Мојсију сто и двадесет година кад умре, и не беху потамњеле очи његове нити га снага издала (Пост. 34, 7).

За патријархе од Адама до Ноја ситост живота била је између 850–950 година, Сима и Таре 200–500година, а већ од Аврама, Исмаила до Мојсија 120–170 година. Нарочито је чин потопа учинио своје, клима на земљи се промени, јер је Господ Бог прилагоди будућем начину живота човековог.

У вези с тим:

Благодатни Адам – обитавао у благодатној клими – и вечно би живео.

Неблагодатни Адам – обитавао у благој клими – и одживео дуговечан живот.

Након потопа – човек обитава у поремећеној клими – скратише му се године живота.

У овој књиги моћи ћете прочитати још низ несвакидашњих духовних размишљања као што су: НЕЧАСТИВИ ПАД АНЂЕЛА И ЧОВЕКА. ДРВО ЖИВОТА – ВЕЧНИ НЕИСЦРПНИ БЛАГОДАТНИ КРЕПОСНИ ПУТИР.САВРШЕНА СПАСОНОСНА УЛОГА ДУХА СВЕТОГ. ПАЛИ АНЂЕО КОЈИ МИМО СВОЈЕ ВОЉЕ У СВЕМУ ИСПУЊАВА ПИСМО. ЛАЖНИ И ИСТИНСКИ МЕСИЈА. ШТА БИВА СА ДУШОМ КАД НАПУСТИ ТЕЛО. ЖИВОТ ЧОВЕКОВ ВАН ЕДЕМСКОГ ВРТА. АУТОР КЊИГЕ: РАДОМИР ДУРОЊИЋ.