Митрополит Амфилохије у посети Бразилу и Еквадору

Од 14. до 16. септембра био је у посјети православној заједници у граду Ресифеу, на сјевероистоку Бразила, који се налази на најистуренијој тачки јужноамеричког континента.

Ова заједница се састоји од православних Бразилаца, који су још прије неколико деценија примили Православље, захваљујући мисији тадашње јурисдикције под именом Православна Црква у Португалу. Прије десетак година су, након што су неко вријеме били под Православном Црквом Пољске, затражили и добили канонски пријем у Српску Патријаршију, а сада су дио њене епископије за Јужну Америку.

15. септембра је уз саслужење три свештеника и два ђакона служио у цркви Свете Тројице у манастиру у мјесту Алдеиа, недалеко од Ресифеа, подигнутој 1991. године. У манастиру живи игуман Педро, црква је и парохијски храм за парохију протопрезвитера Рафаила, а подигнута је на имању презвитера Илије, који живи у близини.

16. септембра је такође уз саслужење три свештеника служио у капели Успења Пресвете Богородице у граду Ресифеу. Вјерници у том граду немају цркву, па изнајмљују простор за молитву. Овом приликом је у чин презвитера рукоположио ђакона Жариа Карлоса, православног Бразилца, који је овога љета боравио у Црној Гори и био рукоположен за ђакона. Отац Жарио је професор у двије богословске школе: једној римокатоличкој и једној евангелистичкој. Он ће бити задужен за мисионарске парохије у граду у којем живи Каруаруу и градићу Бело Жардиму.

Протопрезвитер-ставрофор Алексис Пења-Алфаро, парох у граду Ресифеу, такође је професор теологије, и то на једном Католичком универзитету.

Готово сви вјерници, али и неки од свештеника, били су у прошлости вјерници, па чак и свештеници (пастори) Римокатоличке Цркве или неке од врло јаких протестантских заједница у Бразилу. Бразил је препун псеудохаризматичних заједница, као што су неопентекосталци и други. Под утицајем ових покрета, многе традиционалније заједнице, нарочито римокатоличка губе своје вјернике и принуђене су да се на извјестан начин прилагођавају тим новим околностима.

Митрополит је истог дана, са оцем Рафаилом и његовом супругом, посјетио имање удаљено педесетак километара од Ресифеа, у мјесту Карпина, на којем отац Рафаило такође планира градњу мале цркве.

Митрополит је током посјете са свештеницима и вјерницима разговарао и давао поуке о мисионарској дјелатности и парохијском животу. Ово је друга Мтрополитова посјета Ресифеу.

У вријеме Митрополитове посјете Ресифеу, ондје је боравила и монахиња Ребека, бразилка из Рио де Жанеира, која је већ више година монахиња у Епископији захумско-херцеговачкој.

Непосредно прије посјете Ресифеу, посјетио је Сан Паоло и град Кампинас, удаљен од Сан Паола око стотину километара. Тамо се сусрео са нашом, не толико великом, колонијом. У кући породице Цвијић у Кампинасу обавио је крштење четири члана обитељи Божовић.

У Сан Паолу се сусрео са некима од најстаријих припадника наше емиграције Драгишом Павличићем и Синишом Војводићем.

Са неколико тамошњих породица, Митрополит је договорио оснивање Црквеног одбора, који би организовао прославе већих црквених празника и организовао посјете свештеника, ради духовних потреба тамошњих житеља.

Наша емиграција живи углавном у овом дијелу Бразила (држава Сан Паоло), али је прилично расута и нема мјесто сабирања, те тако није риједак случај да људи уопште не знају за своје сународнике који живе у истом граду. То је нарочито случај у вишемилионском Сан Паолу.

БУЕНОС АИРЕС, 22. септембра (Светигора прес) – Високопреосвећени Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски господин Амфилохије, Епископ-администратор Епископије буеносаиреске и јужно-централноамеричке боравио је од 17. до 19. септембра у пастирској посјети православној заједници у граду Гвајакилу у Еквадору.

Иако је Кито главни град Еквадора, Гвајакил, који се налази у непосредној близини Пацифика, највећи је град у овој земљи на сјеверозападу Јужне Америке и њен финансијски и културни центар.

Садашњи вођа ове заједнице је Јакоб Кинтеро-Тума, чији су преци по мајчиној страни из хришћанске палестинске породице Тума. Он је успјешни млади адвокат, који је својим мисионарским радом и катихизацијом многе младе и успјешне људе из Гвајакила привукао Православљу, од којих су највећи број некадашњи римокатолици. Он је Митрополита детаљно упознао са историјатом и садашњицом ове заједнице.

18. септембра, Митрополит Амфилохије је, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Алексиса из Ресифеа (Бразил) и протођакона Игора Балабана, служио Свету Литургију у капели у кући породице Тума у Гвајакилу.

Митрополит је истог дана посјетио и храм у изградњи, који ова заједница мукотрпно али вриједно гради већ дуги низ година.

Митрополитову посјету су забиљежили неки од највећих дневних листова у Гвајакилу: Ел Универсо и Експресо, који су објавили вијест о његовој посјети, као и кратак интервју са Високопреосвећеним.

У току посјете, Митрополит је више пута поучавао окупљене вјернике и приближавао им истине Православља.

Православна заједница у овом граду постоји највише због потомака хришћанске породице Тума из Витлејема у Палестини. Њихов предак је, сплетом околности, дошао у ову земљу почетком прошлога вијека. Још чувају икону Благовијести, стару преко 400 година, коју је тада донио са собом.

Породица је кроз читав један вијек сачувала своју православну вјеру, што није баш чест случај са многим православним исељеницима, који су, у Јужној Америци, прије или касније, постајали римокатолици. Још занимљивија је чињеница да су то успјели и поред чињенице да у Еквадору не постоји ниједан православни храм, нити иједан православни свештеник. Свештеници су Еквадор и ову заједницу посјећивали само с времена на вријеме.

Убрзо након 1982. године, када се први пут озбиљно покренула идеја о градњи православне цркве, основана је Саборна апостолска православна Фондација „Света Марија“, која је почела да сакупља паре за куповину имања и градњу православног храма. Након многих акција, 1993. године купљено је имање, убрзо замјењено са другим на још бољем локалитету, а мало касније је почела и градња цркве посвећене Благовијестима Пресвете Богородице.

Ова заједница је посјећивана од свештеника из различитих Помјесних Цркви из Чилеа, Панаме, Колумбије и из других мјеста, али посљедњих седам година у духовној је вези са Српском Патријаршијом. Најприје је, више пута, у овом граду Литургију служио отац Герасим, некадашњи игуман манастира Платине у Калифорнији, који је под јурисдикцијом наше Помјесне Цркве, а једном је долазио и о. Алексис из парохије у Ресифеу (Бразил).

По једнодушном мишљењу, у овој земљи, али и на цијелом континенту, Православна Црква има велики потенцијал за напредак, али је потребан стрпљив мисионарски рад, како би се овдашњи народ, одрастао у римокатоличком окружењу, упознао са древном Црквом Божијом. Већина становника Јужне Америке данас сматра да постоји Римокатоличка Црква, којој је алтернатива разуђена и разбијена протестантска заједница, али је више него очигледно да је Православна Црква, саборним свједочењем, не етничко-јурисдикцијским усмјерењем, потребна овој земљи и овом континенту. Тим прије је саборност потребнија, јер многи у Јужној Америци, па и у Еквадору, користе незнање, па се лажно представљају као православни свештеници и епископи.

Светигора прес