Изложба „Православна Русија “ у част „ Дана народног јединства “

Све се сједнило у једној години, години руске историје

Отварајући светковину ,патријарх Московски и Целе Русије је пробеседио :

-Све се сјединило у једној години, па смо зато ову годину и назвали Годином руске историје. У центру те историје је духовни подвиг људи. Кадгод је народ губио национално памћење и самопоштовање и оданост својој вери ,наступале су смутне године. Ми славимо те догађаје како бисмо још једном научили да су народ и земља животно способни онда кад су успели да сачувају своје јединство изнад етничких, религиозних, социјалних, класних, имовинских и сличних граница које природно деле људе „.

Тога дана, у недељу у јутру, Његова светост је служила свету литургију у Успенској цркви Кремља молећи за то да никада више“ ни у каквим околностима у главама људским не дође смутња која би довела до грађанских немира и револуције.“

На штанду Фонда Андреја Првозваног у „Мањежу“, Светлану Медведеву , супругу руског премијера, као представника Руске Православне Цркве (РПЦ) дочекала је чета Јакуњиних. Високе званице, представници Владе Руске Федерације- Сергеј Степашин и Владимир Медински су се фотографисали поред портрета Велике кнегиње Јелизавете Фјодоровне , док је Владимир Чуров хитао ка главној светињи изложбе-Казанској икони Богородице. На штанду „Софрино“ су , како извештавају репортери престоничких медија, са поносом показивали нове патијаршијске симболе, сребрне фигуре московских светитеља.

У центру изложбеног павиљона је шездесетак модела будућег споменика светитељу Гермногену. Подсетимо да је 1612.г. патријарх –мученик из подземља Чудова манстира подигао народ на устанак против пољско-литванских окупатора, а и сам био уморен од хладноће и глади. Године 1912.Романови су одлучили да патријарху –мученику подигну споменик али најпре рат, па онда револуција, су им срушили све планове, да би коначно од душманске, незнабожачке руке страдала и цела царска породица. И тек је сада у Русији расписан конкурс за подизање споменика страдалницима –родољубима у ослободилачком рату 1612.г. који ће бити подигнут у Александровском парку.

Велика поставка бисти и скулптура тужних и жалосних фигура, од којих су неке и у природној величини човека, са крстом , па и у оковима!Примећен је како између модела загонетно пролази и највећи савремени руски скулптор Зураб Церетали, тајанствено,тако да се не зна да ли је ту у својству гледаоца или учесника.

У књигу утисака патријарх РПЦ, Кирил је записао :

„Пре 400 година људи реално нису знали ни куда да иду , нити пак шта да раде, па су отуда били спремни да подрже стране завојеваче и да се покоре њиховој власти. Да је тако и остало, не бисмо имали прилике да сад заједно прослављамо , јер не би ни било наше државе. Али ако су остали то били учинили, Патријарх Гермоген није био изгубио оријентире, схватајући шта се може десити с народом, са земљом. Он није потписао никакав документ којим би се могла ауторизовати беспомоћност руског народа. Надахнут и охрабрен његовом речју, руски народ се ујединио, а с њим су били и Татари па је то омогућило успешну заштиту од полонизације у позадини. Дај Боже да наш народ више никад не руши споменике и да сачува вечну успомену на оне који су се реално, а не лажно борили за спас Отаџбине.“

Изложба-квинтесеција руског духа

Изложба на Мањежу, која се традиционално одржава под називом “Православна Русија“ као својеврсна квинтесеција свеколиког руског духа биће отворена до 8. новембра, а последњег дана ће се одржати концерти, округли столови, научне конфернције.

Копија чудотворне иконе Ченстоховке Богородице послата у цркву у Катини

Са ове изложбе у Смоленск је послата копија чудотворне иконе Ченстоховске Богородице коју је патријарх Кирил добио на дар приликом своје августовске посете Пољској. Да подсетимо: том приликом је између католика и православних дошло до потписивања заједничког позива Русима и Пољацима за помирење и међусобно праштање.

Испраћајући чудотворну икону Ченстоховке Богородице у Смоленск, Његова светост , патријарх Кирил је рекао:

„На руској Голготи, на месту масовних репресалија нашег народа ,на том истом месту где су погинули такође невини пољски официри, као вечни спомен на њих саграђен је православни храм, и ја дајем благослов да ова икона буде у том храму у Катини.“

Бранко Ракочевић

Русија.рс