Дон Александар Нинковић - Ева и Змија

4 Нато ће змија жени: »Не, нећете умријети! 5 Него, зна Бог: оног дана кад будете с њега јели, отворит ће вам се очи, и ви ћете бити као богови који разлучују добро и зло.« 6 Виђе жена да је стабло добро за јело, за очи замамљиво, а за мудрост пожељно: убере плода његова и поједе. Даде и свом мужу, који бијаше с њом, па је и он јео. 7 Тада се обадвома отворе очи и упознају да су голи. Сплету смокова лишћа и направе себи прегаче. 8 Уто чују корак Јахве, Бога, који је шетао вртом за дневног повјетарца. И сакрију се – човјек и његова жена – пред Јахвом, Богом, међу стабла у врту. 9 Јахве, Бог, зовне човјека: »Гђе си?« – рече му. 10 Он одговори: »Чуо сам твој корак по врту; побојах се јер сам гол, па се сакрих.« 11 Нато му рече: »Тко ти каза да си гол? Ти си, дакле, јео са стабла с којега сам ти забранио јести?« 12 Човјек одговори: »Жена коју си ставио уза ме – она ми је дала са стабла па сам јео.« 13 Јахве, Бог, рече жени: »Што си то учинила?« »Змија ме преварила па сам јела«, одговори жена. (1Мој 3:1-13)

Библија као Божја реч, није свакако, само говор о Богу, већ и о људима, или боље речено, она говори о односу Бога и његовог створа, човека. Говори најважније ствари - које је достојанство човека као Божјег створења, која је његова улога у створеном свету, и који је однос Бога према човеку, а са тим у складу и шта Бог очекује од човека. Библија је упутство како прихватити Спасење које Бог нуди. Ту долазимо до кључне речи - Спасење! Од чега нас Бог спашава и како је могуће да нам уопште треба спасење, ако нас је већ Бог створио. Како је могуће да уопште имамо потребу за спасењем и како је Бог допустио да толико паднемо, да нам је спашавање потребно. Прве главе Библије садрже, митолошким језиком изречено, где се налази основни човеков проблем - како смо се од Бога одвојили и како је то било могуће, па и зашто је то било неопходно, ако тако можемо да кажемо.

Бог је човека (при том мислим на човека и жену - јер је човек, у пунини људско биће тек кад припада заједници), поставио у Рајски врт. Био је у заједници са својим Творцем, како каже и библијски текст - за благог летњег поветарца су ходали кроз врт Творац и створење и разговарали. Међутим, будући да је Бог створио човека на своју слику, а неке од веома важних карактеристика те слике су свакако слобода и љубав, није желео створење које би на силу било са Њим у заједници, већ је желео створење које зна да слободно љуби и у тој слободи да оно само изабере јединство са својим Творцем. Зато је Бог засадио два дрвета: дрво познања добра и зла и дрво вечног живота - на првом месту дрво познања добра и зла, јер је оно кључно за разумевање нашег заједничког проблема.

Која је улога дрвета познања добра и зла? Његова је улога да буде гарант слободе, јер нуди избор. Слобода се гарантује слободом избора. Без избора је човек роб, натеран да чини оно што једино може. Но, избор који је стављен пред човека није избор између Бога и дрвета, веч човек бира између послушности Богу, или послушности себи, између сопствене воље и воље Божје. Била је потребна снажна противтежа. Свако од нас, у сваком тренутку живота зна и осећа да једино што нас најјаче може да одвуче од Бога је управо моја сопствена воља, моје ја, мој егоизам. И тако и би. И више него што трећа глава 1 Мојсијеве описује пад, она је опис нашег стања. Одлучили смо се за себе, за сопствену саможивост (види речи:Виђе жена да је стабло добро за јело, за очи замамљиво, а за мудрост пожељно ) Дакле, Ева прво види, угледа, што значи да је спазила објект пожуде, тај објект пожуде мења човека (добро за јело) а за мудрост пожељно - за људску мудрост - лажну као што је и змијин предлог.

Да ли је Ева поверовала Змији? Да, свакако, али корен побуне је већ био у њој. Није се држала Божје речи на првом месту, а потом није ни размишљала о предлогу. Колико често и ми сами упаднемо у исту клопку. Змија не лаже - потпуно,. Она говори полуистине, али прво увлачи у погрешан дијалог, поставља га изазивачки: Зар вам је Бог рекао да не смијете јести ни с једног дрвета у врту? Ева ступа у разговор: Плодове са стабала у врту смијемо јести. 3 Само за плод стабла што је насред врта рекао је Бог: ’Да га нисте јели! И не дирајте у њ, да не умрете!’ Да је стала на томе, ништа се не би десило десило - али, змија види да је отворила канал, који није смео да буде отворен да је Ева веровала Богу (да не кажем да је волела свог Творца). Почиње дијалог са Злим, а он, знајући колико је снажан егоизам у нама, управо подвлачи елементе које ће тај егоизам да задовоље. Змија почиње са полуистинама пошто види да поверења нема и да то може да искористи: Не, нећете умријети! Тачно. Неће умрети, јер је човек створен за вечност, али смрт овоземаљска долази, то им није рекла. Није им рекла да нећете умрети значи да неће престати да постоје, јер нас је све Бог створио за вечност, али да смо без Бога осуђени на вечну егзистенцију без Бога, без извора живота, у самоћи свог егоизма - на прави пакао. Него, зна Бог: оног дана кад будете с њега јели, отворит ће вам се очи, и ви ћете бити као богови који разлучују добро и зло. Тачно - Бог зна! Зна да ће им се отворити очи и да ће видети сву беду одбацивања Бога. Зна да ћемо постати сви као богови (множина) сваки за себе, богови са малим б, значи, никакви богови, већ тирани себи и другима, који ће желети да буду они који одлучују о животима људи и својим животима без Бога. Бог зна да ћемо почети да стварамо СВОЈ морал, СВОЈЕ одлуке шта је добро и зло из наше саможиве перспективе. Бог зна да пуни себе, не можемо да се вратимо у заједницу Св. Тројице у којој нема ништа што припада само Оцу или Сину или Светом Духу, већ им је све заједничко. У ту заједницу се не улази кад си препун своје воље и својих пожуда.

И тачно тако, чим су им се "отвориле очи" прво што су урадили покрили су се и сакрили, одвојили од Бога. Покушали су да побегну, да се склоне од Божјег погледа. Затворили су се у себе, изоловали од других, застидевши се себе и својих пожуда, свог пада, своје голотиње. Њу и данас скривамо лажима, неискреношћу - зато исповед служи да вежбамо повратак откривања самих себе Богу. И открили су шта је добро и зло. Открили су да је побуна према Богу зло, и препознали су добро које су изгубили. Сакрили су се од Бога, као што се и ми данас често сакривамо од њега, или барем, сакривајући се иза неразмишљања и разних изговора себи говоримо да Бог не види.

Друго, није жена била сама. Са њом је сво време био и Адам. Хава (она која даје живот), животни принцип је пао, Прах (Адам - адамах - земља) је слепо следио, без размишљања, као што и данас то чини.

У ствари, о чему говори овај извештај: о разлозима зашто смо на земљи - школа одрицања од себе, у слободи, да би смо могли да се вратимо Богу; учи о замкама Рогатог, о полуистинама које слепо следимо а које нас убијају; о томе где води неповерење у Бога, мањак љубави.

Све то се није десило у Рају и тамо остало. Све се то дешавало и дешава сваки дан, свима нама. Овај текст, зато, није само опис пада Адама и Еве, већ упозорење свакоме од нас на замке око нас и у нама, не би ли их избегли и тако прихватили Спасење.

Велечасни Александар Нинковић