Божићна посланица Епископа осјечкопољског и барањског Лукијана

Јединородни Сине и Речи Божија, бе­смртан си,

и изволео си да се ради нашега спасења оваплотиш од Свете Богородице и Приснодјеве Марије,

непромењиво по­стао си човек... Христе, Боже, спаси нас!

(Песма на Св. Литургији)

Поздрављамо вас, браћо и сестре, моли­твеним речима ове дубоко мисаоне песме, коју су на Светим литургијама вековима појали пра­вославни хришћани у храмовима васцеле васе­љене. Ову песму појемо и ми данас, на овај ве­лики празник Божић, Рождество Господа Бога и Спаса нашега Исуса Христа, празник радости духовне, празник хришћана и хришћанских породица.

Мир Божји – Христос се роди!

Овај божићни поздрав је потврда наше ве­ре, наде и љубави у Онога који се на данашњи дан пре више од два миленијума родио у ма­леном месту Витлејему, у непосредној близини славног и познатог града Јерусалима. Његово чудесно рођење у пећини, коју су пастири ко­ристили за своја стада, јавили су анђели, препознали мудраци са Истока, а прости, неуки и незлобиви пастири објавили житељима града Јерусалима, а преко њих и свим људима света.

Цар славе, „творац неба и земље „и свега видљивог и невидљивог“, оваплоћује се од Духа Светога и Пресвете дјеве Марије, рађа се међу пастирима, у пећини, међу бесловесним стади­ма, обасјан светлошћу витлејемске звезде – пу­теводитељке мудраца са Истока, који дођоше да Му се поклоне, да даривају Њега „Господа Ису­са Христа, Сина Божјег, Јединородног, од Оца рођеног пре свих векова, Бога истинитог, рође­ног а не створеног, јединосуштног Оцу, кроз ко­га је све постало“

(Символ вере).

Свети Јован Дамаскин, песник и иконопи­сац, надахнут Духом Светим тврди „да је једино вечно и ново под сунцем оно што обасјава све и сва; што све чини новим јесте рођење Христово, јесте личност Исуса Христа“.

Рођењем Христа Богомладенца отворена су врата вечности свима људима у времену по­сле Његовог рођења, отворена су врата и нама у данашње време, као и онима који долазе по­сле нас до краја света и Последњег суда Божјег. Његовим оваплоћењем удостојени смо Царства Божијег причешћујући се овде на земљи Њего­вим Телом и Крвљу, у заједници са свима Све­тима Његовим, сабраним на Светој Литургији у светим храмовима Цркве Христове. Рођењем Сина Божијег даровани смо љубављу Његовом и непролазном славом Његовом овде на земљи.

Којим уздарјем можемо ми недостојни даривати Творца свега видљивог и невидљивог? Тајанствени мудраци са Истока принели су Но­ворођеном злато и смирну. Ми данас у двадесет и првом веку, Теби, Христе Спаситељу наш, мо­жемо принети само „Твоје од Твојих“. Оно што смо од Тебе примили – то да узвратимо.

Приносимо Ти, Господе, и наша чиста ср­ца, свесни да само они који су чиста срца могу Бога видети. Приносимо Ти, Милостиви, неиз­мерну љубав нашу, несамо Теби, него и свима људима ма које нације били, коју веру испове­дали, макар и непријатељи наши били. Господе, Твоја састрадална љубав према роду људском учи нас да љубимо једни друге као што Ти, Го­споде, љубиш нас пострадавши за нас на крсту, васкрснувши да би нас васкрсао и избавио од греха и смрти. Вазнео сисе, Господе, на небеса да би и ми били вазнети у Царство Твоје Небе­ско, Царство вечности, Царство Светих Твојих.

Празник Божића, браћо и сестре, учи нас да тежимо истини и спознаји праве истине. Обраћамо се новорођеном Исусу, који је „Пут, Истина и Живот“ (Јован 14,6). Ја сам Хлеб живо­та, ко верује у мене неће погинути, већ ће има­ти живот вечни“, говори Спаситељ. Молимо Га да нас просветли својом божанском светлошћу да спознамо Истину, да ходимо путем Истине; да истинито и праведно оцењујемо наша дела и дела других, као и наше међусобне односе. Истинита радост обузима нас када уз Божју помоћ правилно и правично доносимо одлуке у нашем мукотрпном животу, животу пуном лажи, злобе, зависти, мржње... „Кроз истинску радост сусрећемо се са Богомладенцем Хри­стом. Та радост, Богомладенче Христе, знак је радовања наших душа Тобом, јер Ти си тајна сваке истине и истина сваке тајне под звезда­ним небом“, речи су епископа Симеона Гор­њокарловачког. „Богомладенче, молимо Те да нас осветлиш истином Твојом, оном Истином коју си измолио од Оца за Твоје ученике – Све­те Апостоле, Твоје Свете, јер само Твоја истина спасава и води у Царство вечности, Царство не­беско, у наручје Твоје, Господе!“

Божић је дан Рођења Сина Божјег, дан ка­да се сједињује небо са земљом, када се човек мири са Богом и Бог са човеком, када Бог пози­ва све људе на узајамно праштање и међусобну љубав и мир. „Нека би наложени бадњак у сва­ком православном дому, тај символ Христа, Др­вета Живота вечнога, био знак мира међу нама и братске љубави, а не дрво раздора и свађе и братске нетрпељивости. Прослава Божића зна­чи помирење у породици између супружника, између родитеља и деце; тражење опроштаја од оних које смо увредили, уцвелили, ожалости­ли... Ако је на Божић Бог загрлио човека, загр­лимо и ми Бога, али и Његово створење – човека, да бисмо заједнички доживели божићну радост. (Митрополит Амфилохије)

Нека наша љубав и праштања Богомла­денцом према свима и према онима који нас исконски мрзе и непрестано прогоне са праде­довских огњишта, буде наш дар, принос и мо­литва Господу, да нас Он сачува наовим про­сторима, да останемо и опстанемо. А оне који другачије мисле и желе, уразуми да спознају да „зло добра донијет не може“.

Ових година, сви Словени без обзира ко­јој Цркви припадају, молитвено обележавају дванаест векова мисије Свете браће Ћирила и Методија. Не можемо а да се не сетимо њихове успешне проповеди науке Христове на језику и писму старих Словена; њихове азбуке коју нам оставише они и њихови свети ученици и следбеници: Климент и Наум Охридски, Сава, Горазд и Ангелар, Свети Сава Српски, кнез Владимир, просветитељ руски и многи други чија су пи­сана дела – свете књиге: Јеванђеља, Апостоли, Молитвослови, Житија Светих, писана ћирили­цом и глагољицом. Ова дела красе свете храмо­ве, библиотеке, ризнице и музеје. Њима се диви васцели културни свет, коме и „Лијепа наша“ припада.

Многа дела писана ћирилицом, изузет­не историјске, уметничке и духовне вредности, настала су, написана и сачувана на просторима Хрватске, као што су Вараждински апостол, Ле­топис манастира Марче. Мирослављево јеван­ђеље које је под заштитом УНЕСКА написано је ћирилицом у Рашкој области (Бијело Поље) као и други ћирилички споменици. Храмови посве­ћени Св. браћи Ћирилу и Методију блистају по словенским земљама, а многобројне књиге, ча­сописи и новине објављују се и штампају ћири­лицом. Ово писмо називају светим, јер су га са­ставили свети Божији људи.

Зар данас у двадесет и првом веку, када Хрватска припада заједници европских држава, а у Европу је примљена уносећи у њу сво наше духовно богатство и културно наслеђе, уносећи у ризнице европских народа Ћирила и Методи­ја, Николу Теслу, Милутина Миланковића, Пе­тра Прерадовића и многе друге знаменитости и личности, па и ћирилицу и дела њом писана; зар треба данас, у овом времену, да ћирилица буде предмет мржње, сатанске мржње према браћи по вери у Христа, браћи по крви и језику којима је Хрватска заједничка домовина. Такви људи који су опседнути мржњом и прогоне ћи­рилицу из својих окружења, нису синови Божји, нису деца Христова, нису браћа Исусова.

Шта нам данас, у овом времену, поручује вечни Богомладенац Христос?

Позива нас на заједништво, мир, слогу, међусобно уважавање и поштовање. На слобо­ду исповедања вере, на слободу избора језика и писма, мисли и говора, слободу изражавања. На љубав неизмерну, нелицемерну, на искрену љу­бав према свима, па и онима који нас не воле.

„Предвечни Бог, који је својим рођењем у јаслама осиромашио да би нас собом и својим људска поколења, да се не одвајамо једни од других и да једни од других не отимамо, него да једни другима бремена носимо, да љубимо једни друге, да помажемо слабе и сиромашне, да братски делимо добра којима нас је Бог об­дарио и да тако испуњавамо Закон Христов и остварујемо на христолики начин своје људско понашање“ (МитрополитАмфило

хије).

Молимо се нашем заједничком Госпо­ду Христу, нашем заједничком Спаситељу, ро­ђеном од Пресвете Дјеве Марије, да пламен и топлота Божићног огња загреју и душе и срца свију нас на овим нашим балканским просто­рима, где се наука Христова проповедала и у живот спроводила; да неугасиви огањ љубави Божје обасја све нас, без обзира на разлике у уверењима, идеологијама... Да нас испуни за­једништвом, љубављу, радошћу, миром; да нам подари напредак у свему благоугодном и душе­корисном, у свему неопходном занаше спасе­ње и спасење свих људи добре воље.

Ово свима вама желим од Богомладенца Христа, децо духовна, пријатељи и суседи на­ши, честитајући Вам срећан Божић и благосло­вено лето милости Господње 2014.

Мир Божји – Христос се роди!

Ваистину се роди!

Дано у Епископском двору

у Даљу, о Божићу 2014.

Ваш молитвеник

пред Новорођеним Младенцем Христом

смерни † Епископ Лукијан

Извор: Епархија осјечкопољска и барањска

http://www.eparhija-osjeckopoljskabaranjska.hr/EpiskopLukijanBozic2014.pdf