Вјерски објекти Бања Луке до II Другог свјетског рата

[Владан]

ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ И МАНАСТИРИ ГРАДА БАЊА ЛУКЕ

Саборна црква Свете тројице, изграђена је на мјесту званом Јабучик (Јабучиште), према пројекту архитекте Душана Живановића из Београда. Грађена је у времену од 27. септембра 1925. до 5. новембра 1928. године. Радове је изводило предузеће "Тил и Шимић" из Славонског Брода.

Уређење ентеријера започело је 1938. године. Орнаментику су радили умјетници Јован Бијелић, Вељко Станијевић и Светислав Страл, а фреске и иконе живописали умјетници Јарослав Кратина и Петар Сухачев. План за иконостас, устолованије и полилеј израдио је архитекта Григорије Самојлов из Београда, а радове изводили мајстори умјетничке радионице Драгоја Барца из Београда.
Освештана је на Спасовдан, 18. маја 1939. године. Кум цркве био је бан Светислав Тиса Милосављевић.
Тешко је оштећена 12. априла 1941. године у ваздушном нападу њемачких авиона и минирана августа 1941. године по наредби усташких власти. Данас се на мјесту Саборне цркве Свете тројице изграђен  Храм Христа Спаситеља по истом пројекту.








Тешко је оштећена 12. априла 1941. године у ваздушном нападу њемачких авиона и минирана августа 1941. године по наредби усташких власти.


_____________________________________________________________________________________________

Српска православна црква на Петрићевцу, задужбина београдског индустријалца Илије Ранкића у спомен преминулој супрузи Вукосави рођ. Стричевић из Бањалуке. Пројектовао је архитекта Милорад Милутиновић. Грађена је 1938-39. године. Фреске је живописао сликар Стојан Аралица. Срушена је 1941. године.


_____________________________________________________________________________________________

Стара српска православна парохијска црква Сошественија св. Духа, изграђена 1879. године на мјесту
данашњег кина "Козара". Године 1911. тешко је оштећена у невремену и дјелимично поправљена, а порушена је 1927. године. У дну фотографије је зграда Војне команде (данас Архив Републике Српске). Снимак из доба Аустро-Угарске




_____________________________________________________________________________________________

МАНАСТИР ГОМИОНИЦА ЕПАРХИЈА БАЊАЛУЧКА

Манастир Гомионица, проглашен спомеником културе 1953. године. Први писани помен о манастиру, под називом Залужје, налази се у турском дефтеру из 1540. године. Манастир је страдао приликом бомбардовања 1941. године. Послије рата Гомионица је претворена у женски манастир. Манастирски комплекс чине Црква ваведења Богородице, стари конак, чесма и старо сеоско гробље уз манастир. Црква је једнобродна са куполом и полукружном олтарском апсидом. Унутрашња припрата је грађена истовремено са црквом а вањска припрата и звоник дограђени су у XИX вијеку. У ризници манастира чувају се вриједне иконе, рукописне и штампане књиге и предмети умјетничког занатства. У времену од 1994. до 1998. године на манастиру су изведени свеобухватни конзерваторско-рестаураторски радови. Том приликом пронађене су и фреске из XВИ вијека. У десном углу је стара школа. Снимљено прије Другог свјетског рата.



____________________________________________________________________________________________

Стара српска православна црква на Ребровцу, изграђена око 1885. године. На њеном мјесту 1984. године подигнута је нова црква према пројекту Емине Колонић.



_____________________________________________________________________________________________

[Владан]

РИМОКАТОЛИЧКЕ ЦРКВЕ И САМОСТАНИ ГРАДА БАЊА ЛУКА

Самостан траписта "Марија Звијезда" у Делибашином селу основао је приор Franjo Wendelin Pfanner 21. јуна 1869. године. Редовници су изградили читав низ објеката: мањи самостан (1869), циглану и житни магацин (1870), млин на Врбасу, мљекару и сушницу за шљиве (1872), пилану (1873), скелу (1874), цркву (1875), пивару (1873. и 1879), ледару (1876), циглану, погон за производњу љепила и туткала и расадник (1877), сукнару (1878. и 1897), сиротиште, болницу и крило самостана (1878), штампарију (1879), сирару (1882), кожару (1892), велико водно коло (1893), нову пивару (1896), малу електрану и електричну расвјету (1899).
Између 1885. и 1889. године проширена је и уређена црква и изграђен црквени торањ.
Траписти су се бавили и повртларством, пчеларством, говедарством и свињогојством.
Године 1871. траписти доводе у Бањалуку часне сестре св. Винка Паулског, а 1873. часне сестре Пресвијетле Драгоцјене Крви Исусове. Оне су радиле као учитељице и болничарке.
Самостан је постао опатија 1885. године, а за првог опата изабран је приор Бонавентура.








_____________________________________________________________________________________________

Стари самостан на Петрићевцу




Самостан и црква на Петрићевцу. Нови самостан и црква са два торња грађени су од 1928-31. године. Унутрашњост цркве уређивана је од 1931-35. године. Самостан и црква тешко су оштећени и порушени након земљотреса 1969. године. Нови самостан и црква подигнути су 1973-74, а порушени 1993. године, данас у обнови. Снимљено уочи Другог свјетског рата



_____________________________________________________________________________________________

Самостан Назарет (Завод Сестара Драгоцјене Крви Исусове 'Марија Помоћница'), основан 1879. године, био је сједиште 18 самостана часних сестара бивше Југославије. У склопу самостана биле су пољопривредна економија, ткаоница, млин, пекара, столарска радионица, коњушница и штала. Сиротиште је отворено 1879. и радило до 1945. године.



______________________________________________________________________________________________

Стара катедрала (Бискупска црква), изграђена 1883. године. До ње је 1884. подигнут Бискупски двор. Налазила се у Каисерстрассе (Царска улица, данас Краља Петра И Карађорђевића). Срушена је послије земљотреса 1969. године, а на њеном мјесту изграђена Катедрала св. Бонавентуре.



______________________________________________________________________________________________

ГРКОКАТОЛИЦИ

Иконостас гркокатоличке црквице. Изграђена је 1931. године у Улици фра Грге Мартића (данас Српска улица). Иконостас је 1939. године бесплатно урадио сликар црквених мотива Миленко Ђурић. Тешко је ошећена у "савезничком" бомбардовању 29. и 31. маја 1944. године. Црква је обновљена 201о године, освећење је вршио Владика Крижевачки монсињор Никола Кекић, тренутно се раде унутрашњи радови украшавања и иконопосања. Црква је иначе руски стил градње. Пронаћићи негдје нову фоторгафију па ћу накнадно убацити.

[Владан]

ИСЛАМСКА ВЈЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА ГРАДА БАЊА ЛУКЕ

Ферхадија (Ферхат-пашина џамија). Изградио је 1579. године Ферхад-паша Соколовић, посљедни босански санџак-бег и први беглер-бег (1574-1588), новцем (30 000 дуката) којим је аустријски гроф Wолф Енгелхард вон Ауерсперг откупио сина Енгелберта заробљеног у бици на Радоњи.
Изградњом и увакуфљењем око 200 дућана и других објеката Ферхад-паша Соколовић је утемељио будуће језгро новог града. Зидао је неимар Раде. Висина минарета 41 метар са 128 степеника. Рестаурисана 1961. и 1972. године. Порушена 7/8. маја 1993. године.



1938 godina


Шадрван и Сахат-кула
Шадрван. Саградио га је Ферхат-паша Соколовић у дворишту Ферхадије, а служио је за ритуално прање. Више пута је преправљан и поправљан, па је од првобитног остао само мермерни базен. Срушен је 7/8 маја 1993. године.
Сахат кула. Година њене градње је непозната, а постојала је у вријеме Ферхат-паше Соколовића. У његовој вакуфнами утврђена је надокнада за одржавање часовника. Обнављана је 1935. и 1969. године. До Другог свјетског рата на Сахат-кули налазило се звоно које је откуцавало сате. На звону је латинским писмом била утиснута година МДИ (1501), а салио га Бартол Падован. Срушена је 1993. године. Разгледница из 1913. године.



_____________________________________________________________________________________________

Бехрам-ефендијина џамија у Десној Новоселији. Саградио је 1638. године Бехрам-ефендија Ђумишић, самоуки писац и филозоф (Андрићева "Прича о Бехраму и травничком кадији").



_____________________________________________________________________________________________

[Владан]

ЈЕВРЕЈСКА ВЈЕРСКА ЗАЈЕДНИЦА ГРАДА БАЊА ЛУКА

Јеврејска вјероисповједна општина сефардског обреда. Јеврејски храм и дом (лијево) грађени су 1936-37. године. Пројектовао их је и изградио инжењер Стојан Боровница. Јеврејска богоштовна општина (десно) грађена је 1912-14. године. Налазиле су се на углу Јукићеве и Улице принца Павла. Зграде су послије Другог свјетског рата адаптиране и дате на коришћење Штампарији "Глас", а порушене су послије земљотреса 1969. године.