Зукорлић оптужио медије за атмосферу линча

[Владан]

Главни муфтија исламске заједнце у Србији Муамер Зукорлић оптужио је данас српске медије да праве атмосферу линча на начин како су то, заједно са политичарима, чинили и у времену када су чињени злочини у Штрпцима, Сјеверину, Кукуровићима, Буковици, Сребреници, Вишеграду

Он је, поводом годишњице злочина у Штрпцима, у пријепољском Дому културе, оптужио и српско тужилаштво да уместо да гони злочинце и њихове налогодавце и инспираторе, поручује муфтији да прати оно што он говори .

Зукорлић је казао да је свим злочинима претходило нешто што се зове инспирација злочина .

Колио год је важно не заборавити злочин, такође је важно да не заборавимо ко је и како припремао амбијент злочина. То су цицнили политичари, знамо и који, али то нису чилнили само политичари. То су несебично чинили И медији Сећате ли се тадашњег РТС-а Политике , Новости , Дуге И других, чија су се отровна пера утркивала како би сатанизовала Бошњаке, муслимане оптужујући их за зелене трансферзале и друге облике наводних греха за које они никада нису ни чули , рекао је Зукорлић.

Муфтија је казао да оно што треба брине сваког цивилизованог човека јесте то да та пера нису утихнула, већ су се само преобразила, да је циљ остао исти, а њихов отров једнако чемеран .

И уместо да тужилаштво гони злоцинче, налогодавце и инспираторе, уместо да тражи и истражује све што је потребно како би се знала истина, то исто тужилаштво поручује муфтији да прати оно што он говори како би утврдили да ли то садржи елементе кривичног дела , рекао је Зукорлић.

Он тврди да тужилаштво зна да ту нема елемената кривичног дела и да ћутање о злочину значи припрема за нови злочин.

Према његовим речима, кривично дело је застрашивање и злоупотреба државних органа ради застрашивања.

Реч застрашивање, када се преведе на енглески значи терор, а појава је тероризам. То што они раде је државни терор и тероризам и порука свакоме ко дигне глас, јер им је потребно да се књиге затворе, да се злочинци амнестирају, а да се нађу они који ће трговати са злочином и злочинцима , рекао је Зукорлић.

Муфтија је поручио да ће сваки пут када му се запрети он појачати своју реторику, као и да од ње никада одустати неће .

Ако је то, по њиховим мерама, кривично дело, ево ја га чиним и наставићу да га чиним , рекао је он.

Он тврди да постоји "медијски линч за све оне који су се усудили да траже да Бошњаци буду равноправни грађани ове земље , због тога што су Бошњаци одлучили да афирмишу своје вредности.

Тај медијски линч је због тога што су Бошњаци гласно затражили да Србија буде и нама довољна, да се у њој добро и безбедно осећамо , а не да може свака политичка "шуса и муша" подићи пендрек, полицију и тужилаштво и ударити по онима који им се не свиђају и неће да играју по правилима Београда .

Играћемо по правилима Београда када та правила буду правилна правила, по неправилним нећемо играти никада, ма чија она била, а правила су правилна и праведна само када су праведна за све људе. Када су за једне правилна, а неправедна за друге, таква правила не прихватамо , поручио је Зукорлић, који тврди да би они да ућуткају муфтију не због муфтије, него због гласова Бошњака".

прес

[Михајло]

Удрење грађана Рас

28-2/11

Нови Пазар

САНЏАК КАО РАТНА ПАРОЛА

Реч санџак је турска окупаторска реч, а значи појам адмнинистртивне јединице мање од пашалука, а већи од нахије. У току турске окупације српских земаља било их је на стотине, и стално су се мењало њихово подручје, обухварајући разне територије То никад није била особена именица, већ заједничка, општа именица која се односила на све администратвне области ранга санџака. Сама Босна је имала неколико десетина санџака, а отцепљењем Рашке области од турске империје тај ираз се губи.

Стварањем СФНРЈ у Бихаћу ишло се на руку свима да се задовоље сујете , па је формиран и такозвани Новопарски санџак, не знам му тачан назив. То је трајало пар година и донета је одлука да се тај назив за Рашку областм који је накарадана и ништа не говори укине. И више никада није коришћен.

Временом су се мењала чврстина власти. Кад год је власт била чврста она се и поштовала,а када је била слабија онда су се потурале жеље и задовољавала сујета. Тако су муслимани, који су 9 пута мењали национални идентитет, будући да нису Турци ни Шиптари, а Босанци нису имали националност у пуном појму те речи, а нису никада хтели да признају да су потомци исламизираних Срба, били су на сталној жеравици тражећи себе а да буду што даље од своје браће Срба. Стално су се осећали угрожени од Срба јер су малобројни, па ни данас их нема 2% у Србији, осећајући психички притисак и тескобу сујете, хтели су да буду нешто посебно.Ми Срби никад их и нисмо ни мрзели ни презирали, само нисмо дозвољавали да нама праве штету. Сасвим људски. У том настојању у посебности су углавном копирали турску – турске изразе у поздрављању, у начину седења, начин пијења кафе, обедовању, кухињи и ихрани, мешавини одевања ( носили су некад фес или ћулаф, а пошто је то била сељачак капа муслимана, почели су да носе беретке, а отменији шешите). Својим радњама су одреда додавали реч санџак, са намером да се вежу за Турску и да истакну да су нешто посебно, другачије од Срба.

Никад се нисубмирули чињењицон да су једнаки са Србима, којима су до јуче Турци били господари, а Срби турсја раја. А они су ето некад били Турци, мада их Турци никада н ису признавали себи равним и дали су им погрдно име бош-њак.

Кад је потпуно ослабила комунистичка власт онда су и друштвеним организа-цијама додавали реч санџак, па велико транпортно предузеће су звалли ,,Санџактранс'', кафечајнице, трафике, трговачке радње и све остало где год су могли у називу су додавали реч санџак. Запазила се општа поплава назива који садрже реч санџак.Обавезно се писала латиница, јер су веровали да је само ћирилица српко писмо, а не и латиница. Вашада им је то била нека тактика ,,санџаакизације'' Србије.

Реч санџак су у конверзацији безброј пута употребила, лако се запажало да се праве реченеичке конструкције да би се само употребила реч санџак. Било је и личних имена деце које су се тако звала.

Појавом такозване демократизације, вишепартијског система, све муслимаске партије су у своме имену имену имале реч санџак- Касније у јанвним наступима на тривинама реч снаџак је безброј пута упортебљена и кад треба и не треба. То је јасно изражвало психичку тескобу саговорника и јасну опредељеност са намером да је таква особа далеко од Србије и да жели да се што више удаљи од Србије- једноставно небвербална порука да он не припада држави Србији, да је ту привремено и да жели да се одвоји од Србије.

Такав притисак на медије је вршен да су и медији и српски политичари све ређе користили назив Рашка област, а све више санџак. Никад нисте могли чути ни једног муслимана Србије да Рашку област, која представља назив за Немањићку Рашку употреби, или да каже овде је формирана српска држава Рашка, а простирала се одател дотле, односно на простору Рашке области.

Јасно се може закључити да се турски окупаторски израс санџак користи као порука муслимаска држава, муслианска област,муслиманска својина, муслиманско првенство на овој територијији, поручујући Србима са су уљези и да им се тиме даје до знања да су ту само приовремено и чак се изражава чуђење шта се чека. Што се ви Срби не селите, обично кажу ,,у Србију'', дајући до знања да овај део Србије, Рашака област није Србија, већ турска провинција.

Тако је реч санџак муслимаснски поклич, парола муслимана Србије којом се поручује да ту Србима нема места Чак се излажу и некакве теорије како су муслимани Србије богумиског порекла, илирског па чак римског порекла, да су овде у Рашкој облассти били пре Срба. Опет то је порука Србима да у Рашкој области Срби немају шта да траже, да ту нема ништа њихово, да су уљези, а уљезима нема ту места.

Нарочито опасну конотацију реч санџак има у последње време, која заиста значи позив на рат, јер позива на ослобођење санџака од вековног окупатора – Србије!

А шта да кажемо за огромну српску историју, Немањићку историју која је на овом тлу створила рашанску цивилизацију. Шта да кажемо о српској држави која је постојала пре Немањића ( кнез Мутимир каже да је 873. године у Расу постојала српска епархија), па Немања који је добио самосталност Србије, његов син који је примио краљевску круну од Хонорија, и још шест српских краљева који су рођени у Расу, Светом Сави, првом архиепископу, о неколикоко патријарха који су рођени у Расу (Арсеније Јовановић Шакабента и други), о многим руднициа, градовима, утврђењима, трговиштима, многим манастирима који имају статус светске кулртурне баштине, о фрескама, гробљима која су додуше уништена, о српском писиму, српском језику, књижевности, повељава, хрисовуљама, уопште о рашанској цивилизацији; о Стефаб ну Немањи који је још тада створио јасана српски идентитет и српску јасну националну свсет, А наша браћа муслимани још лутају и траже себе окривљујући своје претке који су их изгубили у времену, а идентификујући своје претке са нама савременим Србима и пребацујући њихову кривицу на нас. Куцају на отворена врата!