Крсна слава Срба - нематеријална културна баштина

[Владан]

БЕОГРАД - Савремено истраживање о крсној слави и њено позиционирање на листи националног регистра нематеријалне културне баштине пут је и ка заштити тог друштвено значајног обреда у светском културном поретку, закључак је округлог стола "Крсна слава", у организацији Етнографском музеју у Београду.

Начелник сектора за заштиту културне баштине у Министарству културе Оливера Марковић је прву фазу истраживања, коју је одобрило и током девет месеци финансијски подржало ресорно Министраство, оценила "круном" рада стручњака у Музеју.

"Очекујем да ускоро буде формирано радно тело у складу са обавезом коју је држава преузела усвајањем конвенције о заштити нематеријалне културне баштине, потом да крсна слава буде уписана у национални регистар, а затим да се кандидује за светску листу УНЕСКО-а", навела је Марковић.

Вршилац дужности директора Етнографског музеја Вилма Нишкановић је истакла да је крсна слава један од првих пројеката заштите нематеријалног културног наслеђа у који је утиснут истарживачки "печат" стручњака из Музеја - руководиоца пројекта Весне Марјановић и виших кустоса Милоша Матића и Марка Стојановића.

Статусни породични симбол

Говорећи о намери да се крсна слава уврсти у Регистар, Марјановић се осврнула на циљ, резултате, одрживост и дилеме након прве фазе пројекта.

"У овој фази истраживања могуће је закључити да је крсна слава као део обредне праксе српског народа задржала своје значење и функционални облик у правцу интегративног празника са одликама окупљања породице и блиских особа и представља статусни породични симбол. Духовни аспект славе данас је у многим облицима секундаран", тврди руководилац пројекта Марјановић.

Матић је додао да је прелиминарни закључак истраживања да су друштвени односи који се јављају у славском церемонијалу уклопљени у ширу културну структуру социјалних односа, односно да крсна слава може да се сагледа и као ситуација у којој "слављеник" одашиље и дефинише свој социјално-културни став.

Интегрални део идентитета српског народа

Истраживач Стојановић поручио је да "комуникациони елементи у ритуализованом времену и простору током припреме и прославе", говоре о томе да уз мноштво сведених архаизама и уведеног новог понашања, "крсна слава као елемент културног наслеђа и даље представља интегрални део идентитета српског народа".

Округлом столу присуствовао је и етнолог светског реномеа - дугогодишњи професор Филозофског факултета у Београду Петар Влаховић, који је рад представника Музеја и Министарства оценио као "добар пут и начин" да крсна слава (о којој прва сазнања датирају из 1018. године) буде уписана у национални регистар нематеријалне културне баштине.

РТВ

[Милан Меденица :)]

само је питање да ли ће се традиционално уписати као пагански ритуал или хришћански.

[Владан]

само је питање да ли ће се традиционално уписати као пагански ритуал или хришћански.

е то сам чекао... свака част на запажању 0442_feel