Кратки речник из "Лествице" светог Јована Лествичника

[Guest - . . .-]

безмолвије

тј. стање молитвеног тиховања. Ради се о мировању, свођењу телесних кретњи на најмању меру да би се постигла и одржала највећа усредсређеност духа. Под безмолвијем се, уопште, подразумева један начин, вид монашког подвига, чије су основне црте: усамљеност, одвајање и прекид скоро свих веза са спољашњим светом и другим људима, и молитва (нарочито тзв. умна молитва) као главна делатност подвижника. Монах који спроводи такав начин живота назива се безмолвник; водити такав начин живота каже се безмолствовати



беспристрашће

није непристрасност као одсуство субјективности, пристрасности у суђењу и оцењивању, већ одсуство осећајне везаности за било коју ствар на земљи, за свет у целини. То је у извесном смислу равнодушност према свему што је земаљско: човек који поседује врлину беспристрашћа може поднети свако лишавање у свету, јер му није ни до чега овоземаљског, већ само до духовног, небеског, вечног. Наравно, пристрашће је супротан однос према свету, по коме је човек осећајно, страсно везан за овоземаљски живот у свим његовим пројавама.



истечење

реч која има строго одређено значење: то је исто што и полуција, излив семена (сперме) у сну или спонтано у будном стању.



нестицање - добровољно сиротовање

на руском - нестјажателност, тј. однос према вештаственим вредностима у коме се човек добровољно, свесно одриче сваког стицања било каквих тварних добара и одлучује да води живот без икаква власништва над стварима, да сиротује, да живи као сиромах без ичега.



промислитељски

по промислу, или још тачније - по плану Божијем, по бризи коју Бог показује за свет и сваког човека посебно. Икономија је, првобитно, уређење, управљање кућом, домаћинством; отуда уопште план по коме се нешто уређује, ради, организује.



сагледавање

гледање или посматрање, али нарочито пажљиво, усредсређено посматрање. Грчки израз у аскетској литератури средњег века има сасвим одређено значење нарочито упорног, јасног и непосредног размишљања, које прелази из сфере логичког у област надлогичког, те добија карактер једне мистичке очигледности. Сагледавање је колико логички, умни, толико и надлогички, надумни акт душе. Онај који се налази у стању сагледавања назива се сагледатељ, а глагол је сагледавати.



самосудан

који самога себе подвргава суду своје савести, свог духовног разума, својих начела.



светољубље

оргинална грчка реч значи и склоност ка гиздању, украшавању и кинђурењу, али на месту на коме је у Лествици употребљена (Поука XXVIII, соl. 1133) значи љубав према свету, према овоземаљским вредностима.



смиреноумље

израз се своди на појам: мислити о самоме себи скромно, чак више него скромно: ниско, крајње рђаво; мислити о себи као о личности која - сама по себи - не поседује никакву вредност. Супрото томе је гордоумље (високоумље) у коме човек о себи мисли као о нечему веома високом, вредносном, врлом, заслужном и пред Богом и пред људима.



стомакоугађање

кованица коју смо морали усвојити због потребе да се грчки израз на неким местима преведе баш једном речју а не са две речи (угађање стомаку). У ствари, ни та кованица не изражава грчки појам гастримаргије у потпуности. Грчка реч означава не само угађање стомаку него беснило, лудило, помаму стомака, стање у коме стомак суверено господари човековим бићем.



туђиновање

етимолошки, грчка реч значи живот у туђини, ван своје отаџбине, одлажење из свог завичаја, емигрирање у другу земљу. У аскетици, она значи и живот ван свог родног места и пребивалишта ради монашког подвига. Преносно, најзад, то може да буде и живот у једној сасвим друкчијој духовној средини или сфери него што је била дотадашња. Од исте основе изведене су и речи: туђиновање и туђиноватељ.



униније

старословенски израз који и етимолошки и по звучности најбоље изражава смисао изворне грчке речи. То је, наиме, нека врста чамотиње, клонулости, умора, тромости и мрзовоље духа, при чему се душа пасивно препушта једној сивој, суморној безвољности; такво стање душе, у којем је паралисана свака вољна делатност; бежање од правог, озбиљног живота, који тражи савлађивање онога што нам је непријатно, дакле активну духовну борбу са препрекама на путу ка остварењу личног духовног идеала.

[Guest - . . .-]

Овде можете прочитати "Лествицу":

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/lestvica/index.htm

[Sanja888]

Veliko hvala, bas sam je trazila  :291291291:  Svako dobro!

[dragisa]

svima preporucujem knjigu "Metafizika tela" Hristo Janaras, koja se na vrlo interesantan nacin bavi lestvicom. prvih 70ak strana su malo  :cheesy: ali je kasnije zaista odlicna

[Макрина]

svima preporucujem knjigu "Metafizika tela" Hristo Janaras, koja se na vrlo interesantan nacin bavi lestvicom. prvih 70ak strana su malo  :huh: ali je kasnije zaista odlicna

мислим за  :huh:... confused

prstgore

[dragisa]

gdin "Shghmgh"