Грбови српских владарских породица и властеле

[Михајло]

Грбови српских владарских породица и властеле

Аутор свих илустрација је Др. Александар Палавестра,потпредседник Српског хералдичког друштва "Бели Орао".

Препоручена литература :Душан Спасић,Александар Палавестра,Душан Мрђеновић"Родословне таблице и грбови српских династија и властеле" Бата,Београд,1991.

Бакићи

За Бакиће се верује да су пореклом из планинских делова данашње Херцеговине.Средином прве половине 16. века,преласком у Угарску они доживљавају свој највећи успон.

Њихов најпознатији изданак је,свакако,Павле Бакић.Носио је титулу Војводе,а пред крај живота,1537. године,од угарског Краља добија титулу Деспота.

Грб Бакића,какав је овде приказан,реконструисан је са печата Петра Бакића из 1606. године.

Балшићи

Грб Балшића реконструисан је уз помоћ хералдичких сестринских наука сфрагистике (наука о печатима) и нумизматике (изучава новац).

На новцу Балшића се,наиме,доследно појављује вучја глава окренута на хералдичку десну (гледаочеву леву) страну.Постоје и верзије са вишекраким звездама на штиту као,на пример,у чувеном Рихенталовом зборнику о Сабору у Констанци 1415. године.Порекло оваквог мотива није још разјашњено,а и Рихенталов зборник се не сматра претерано поузданим.

Више о Балшићима

Бранковићи

Великашка породица Бранковића је оставила иза себе прегршт хералдичких трагова,а највише на новцу и печатима.Лав се као основни хералдички мотив јавља врло рано,већ на појасу властелина Бранка Младеновића.На новцу Вука Бранковића јавља се лав у ходу (passant),а у истом положају лав се јавља и на новцу Ђурђа Бранковића као и на печатима.Разни припадници ове породице су често мењали грб,додајући или избацујући детаље али основни елементи су остајали исти;лав и кацига са бивољим роговима.

Најлепши приказ грба Бранковића се налази на печату Лазара Бранковића из 1457. године,а реконструкција која је приказана се у потпуности ослања на тај печат.

Црнојевићи

Грб је реконструисан према Цетињском октоиху из 1494. године.На прсима орла налази се монограм Црнојевића,а око штита је ловоров венац.Постоје и верзије где се у челанци грба појављује црни змај,као што је у Фојничком грбовнику,а у једној Млетачкој хроници из 16. или 17. века приаказан је бели двоглави орао на црвеном штиту као њихов грб.

Црнојевићи су наследили Балшиће на месту најистакнутије породице у Зети,а подаци о њима нас враћају у 14. век када се Црнојевићи (или Ђурашевићи,како су се првобитно звали) помињу као господари горских крајева изнад Боке Которске.

Дињичићи

Грб Дињичића није забележен ни на новцу ни на печатима из тога доба па нам је познат искључиво из „илирске хералдике“.Мотив три косе греде је доста „рабљен“ у српској хералдици 14. и 15. века,а нарочито у Босни и Хуму.

Грб који овде доносимо реконструисан је према „Фојничком грбовнику“ и према грбовнику „Коренић – Неорић“.О власелинима Дињичићима сазнајемо из босанских и дубровачких докумената од друге половине 14. до прве половине 15. века.Били су подређени породици Златоносовића али су често иступали и самостално.Област коју су имали под управом се налазила у Подрињу и може се рећи да је то долина Јадра.Веровата „алфа“ лозе Жупан Дињица први пут се помиње 1378. године у повељи Краља Твртка.

Јакшићи

Грб нам је познат из „илирских грбовника“ тако да је његово постојање прилично спорно.Овде је реконструисан према грбовнику „Коренић-Неорић“.

Родоначелник породице је био Јакша Брежичић (Брешчић ? ),Војвода ДеспотаЂурђа Бранковића. Након првог пада Српске Деспотовине 1439. прелази у Угарску где је ступио у службу код Краља Владислава I Јагелонца,а након обнове Деспотовине враћа се у Србију.1453. године Деспот Ђурађ га је послао у изнуђену помоћ при освајању цариграда турскоме Султану Мехмеду II.Јакша је командовао одредом од 1500 коњаника.Синови војводе Јакше Стефан и Дмитар прешли су око 1464. у Угарску где су,заједно са својим потомцима стално присутни на историјској сцени.

Трећа Стефанова ћерка Ана удала се за Кнеза Василија Лвовића Глинског од Литваније.Њихово четврто дете,кћер Јелена,била је удата за Великог Руског Кнеза Василија III и са њим је имала два сина-Георгија (каснијег Кнеза Углицког) и Ивана,потоњег Ивана IV „Грозног“,Цара све Русије.

Карађорђевићи

Приказана је последња фаза породичног грба Карађорђевића из времена Краљевине Југославије.До 1918. године Карађорђевићи су се користили варијантом грба са белим двоглавим орлом,а након стварања СХС на штиту који се налази орлу на прсима појављују се и знамења Хрвата и Словенаца.на овом грбу су занимљива два детаља.Круна,која је Источно ромејског типа и орден Кнеза Лазара са огрлицом.Орден Кнеза Лазара установио је 1889. године,поводом петстоте годишњице Битке на Косову,Краљ Александар Обреновић.

У новије време,породица Карађорђевић се вратила своме изворном грбу са белим двоглавим орлом.

Косаче

Верује се да је већ и Сандаљ Хранић имао свој грб,а на печатима Херцега Стефана,Владислава и Влатка Херцеговића јавља се серија грбова према којој можемо са сигурношћу исти и да реконструишемо.

О Косачама више

Котроманићи

Династија Котроманића оставила је иза себе прилично велики број приказа својих грбова.

Тешкоћу у реконструкцији грба предтавља то што је сваки владар из ове Српске династије мењао и допуњавао породични грб.Бан Стјепан I Котроманић на грбу има само косу траку,а Краљ Твртко I има на грбу косу траку и љиљане.Овакав грб може се сматрати основним породичним грбом Котроманића.Исти грб користи Стефан Дабиша као и Стефан Остоја за време пвог дела своје владавине.Твртко II са грба избацује љиљане,а Стефан Остоја се користи,у другом делу своје владавине,потпуно измењеним грбом са љиљановом круном.Стефан Остојић,задржава грб свога оца,а Твртко II за време своје друге владе преузима Остојин грб али испод љиљанове круне додаје иницијал „Т“.Остојин син Стефан Томаш иницијалу „Т“ додаје и слово „S”и тако га преправља у сопствени монограм „ST”.Његов син,последњи босански Краљ,Стефан Томашевић,служи се пак,Остојиним грбом са круном на штиту.

Више о Котроманићима

Лазаревићи

Најомиљенији хералдички детаљ код српске Господе средњега века је,свакако,била кацига са бивољим роговима.Приказивана је као посебан мотив (без штита) на новцу,печатима,рељефима на грађевинама,одећи...итд.На јужном зиду припрате Кнеза Лазара,на Хиландару,налази се најпознатија представа овакве кациге.тај рељеф потиче из 1380. године.Кацигу са бивољим роговима налазимо и на златним дугмадима са одеће Кнеза Лазара,на новцу као и на печатима Деспота Стефана,а користе је и Мрњавчевићи као и Бранковићи.

Поред кациге са роговима Лазаревићи користе и мотив белог двоглавог орла.

На већ поменутој припрати Кнеза Лазара али сада на северном зиду приказан је двоглави орао као пандан кациги на јужном зиду.

Дакле може се претпоставити да је кацига са роговима аутентични,породични,хералдички символ Лазаревића,а да већ за време Кнеза Лазара они почињу да се користе и белим двоглавим орлом као символом владарског достојанства и настављања немањићке традиције.

Занимљив детаљ на овој реконструкцији је змај који се обмотао око штита.

Њега су имали право приказивати на грбу чланови витешког „Реда Змаја“ чији је Деспот Стефан био један од најважнијих чланова.

Љубибратићи

Грб Љубибратића познат нам је само из „илирске хералдике“.Изглед грба је доста споран али постоји мала нада да је на њему сачувано бар мало аутентичних хералдичких елемената.На основу илирских грбовика тешко је одредити и врсту животиње која се налази у челенци.Највероватније је реч о лисици мада постоје и изображења на којима више личи на пса па чак и на дабра.

Најугледније влестелинско племе у области Требиња и Конавла у 14. и 15. веку било је братство Љубибратића, које је временом издељено на многе гране,а основне су биле: Куделиновићи, којима су припадали огранци Радоњића, Мрђеновића и Миокусовића, и Богданчиће, са огранцима Љубишића и Медведовића.

Мрњавчевићи

На печату Краља Вукашина из 1370. године налази се хералдичка композиција која се састоји од шлема,плашта,дашчице и челенке у којој се налази женска глава са круном.Мотиви на штиту су преузети из грбовника Коренић-Неорић.Веродостојност грба је тешко доказива али су сви елементи са штита (Крст,оцила,бели орао) били употребљавани у Србији 14. века.

Бакићи

Балшићи

Бранковићи

Црнојевићи

Дињичићи

Јакшићи

Карађорђевићи

Косаче

Котроманићи

Лазаревићи

Љубибратићи

Мрњавчевићи

[Михајло]

“Од Косова бејах покорен исмаиљћанском народу, док не дође цар Персијанаца и Татара и њих разби, а мене из њихових руку Бог милошћу својом ослободи. Одатле, дакле, дошавши, нађох најлепше место, од давнина превелики град Београд, случајно разрушен и запустео, саздах га и посветих пресветој Богоматери.”

Повеља  Београду Деспота Стефана Лазаревића

                                                I

                Вероватно је да првe трагове хералдичког обележавања  Београда можемо да тражимо у време владавине Деспота Стефана Лазаревића који је град у посед добио 1403. године од Жигмунда,угарског краља.

О златном печату града сведочи и Константин Философ у своме делу „Житије Деспота Стефана Лазаревића“,где каже:

„А даде (Деспот) и ослобођење Граду томе (Београду),од сваких ствари и даде повластице овима са сваким утврђењем да се не поколеба,у коме су биле наведене и благодати Божје,које су биле на њему,о слободи од порабоћења,и печат златни овима даде који има слику Града,да који хоће какву куповину да чини у сваки крај,да добије књигу са печатом да је становник тога Града па не даје нигде царине ни пролаза“.

Ако израз „има слику Града“ схватимо у буквалном смислу -да је то панорамски приказ зидина Града долазимо до следеће реконструкције печата коју је урадио Милош Ћирић.

Печат града Београда.Реконструкција  Милош Ћирић

Не  би требало  заборавити  чињеницу да је Београд до тада био на територији Угарске,где се грбови насељених места јављају током 13. века,тако да није немогуће да је град већ раније имао свој грб.

Претпоставку да је печат,који спомиње Константин Философ, био хералдички,можемо да поткрепимо и тиме да је деспот Стефан био упознат са овом науком,те да се можда угледао на неки ранији грб Београда при изради печата Града.

Уколико би смо израз „има слику града“ схватили на символичан начин,долазимо до још једне реконструкције коју је урадио Милош Ћирић.

Грб Београда из времена Деспота Стефана.Реконструкција Милош Ћирић

На жалост, доказа о потојању таквог печата или грба немамо,тако да је изглед грба Београда из тог времена за нас још увек тајна.

                                                            *

Београд,након смрти Деспота Стефана,1427. године,поново је припао Мађарима.

                                  II

Најстарију познату представу грба Града Београда налазимо у делу „Фугерско огледало части“ из 1555. године.У овом делу,које садржи преко 30.000 грбова,а које је названо према познатој трговачко-банкарској,а доцније и кнежевској породици Фугер,грб Београда је приказан са кулом између два Патријарашка (двострука) Крста и са две греде које символизују две реке.

Најраније податке о овом грбу изнео је велики Алекса Ивић који за њега каже:

“(грб је) хералдичка комбинација грба старе и нове  мађарске државе са кулом која представља град Београд.“

Символика мађарске државе у грбу Београда.

Грбови старе и нове Угарске,Босне и Матије Корвина

према хералдичкој табли Конрада Гриненберга из последње четвртине 15. века

Фугерско огледало части,грб Београда

Овакав грб,уз мање измене,углавном параферналија и облика штита,опстао је до пада Београда у турске руке 1521. године,а данас га баштини Општина Стари Град као најстарија београдска општина.

Грб Београда према Монатовој карти,1717. година

Грб Београда према Валвазоровом Кодексу.

Опшина Стари Град баштини најстарији познати грб Београда

                                                                         

Пошто Турци нису много полагали на хералдику,падом Београда у њихове руке 1521. године његова хералдичка историја се  прекида за наредних,скоро 200 година.

                            III

Тако стигосмо до 1717. године и освајања Београда од стране аустријанаца.

Аустријска војна управа тада уводи нови грб на коме су три џамије са минаретима изнад којих лети црни царски двоглави орао и са девизом:“Sub umbra alarum tuarum“(„У сенци твојих крила“,псалам Давидов 17/8).Са тим знаменом упознао нас је Алекса Ивић 1910. године,када је у бечком архиву открио хералдички опис грба из 1721. године,где је уместо грба био приложен отисак печата.Кружни натпис на печату гласио је :“Gross insigl.dor Statt Belgrad in Servien 1721.“

Опис печата са грбом 1721. године

1724. године Царски гувернер Александар Виртермбершки поднео је дворском радном већу предлог два грба.Један је био већ поменути хералдички печат,а други је био „прастари грб вароши“.Прастари грб вароши је,како тумачи Ђорђе Стратимировић, у ставри заснован на новчићу где је приказан римски војник како држи руке на сапима бика и коња.

Изнад свега је натпис „Taurunum“,односно Земун.

Римски новац из Земуна

Предлог са „прастарим грбом вароши“ није одобрен,а прихваћен је предлог са три џамије,уз уклањање девизе “Sub umbra alarum tuarum“ и промену кружног натписа на печату у :“Alba Graeca Recuperata Anno MDCCХVII“.

                                                            *

„Београдским миром“ 1739. аустријанци предају Београд Турцима,а питање грба Београда је гурнуто у ћорсокак историје да сачека нека боља времена.

                              IV

Kнежевина Србија,усвајањем Сретењског Устава 1835. године,најзад добија свој грб и заставу.

Наравно,о грбу Београда се тада није ни размишљало јер су се општинске власти (како би се то данас рекло локална самоуправа) сматрале делом државне управе и у својим пословима су користиле Државна обележја.

То нам лепо илиструје и овај пример печата београдског магистрата из 1807. године.

Печат београдског магистрата из 1807. године

Такав став о градским знамењима довешће у наредним деценијама до тога да од европских престоница једино Београд,уз Атину,неће баштинити грбове.

                                V

Поводом тристоте годишњице спаљивања моштију Светога Саве,Ђорђе Стратимировић,1895. године,излази у јавност са предлогом да на грбу престонице буде баш први српски Архиепископ.

Свети Сава на грбу Београда.Предлог Ђорђа Стратимировића из 1895. године

Стратимировић предлаже:

“Грб,како га хералдички замишљамо,састојао би се из проста штита с усправним ликом Светога Саве,по обрасцима сликаним у нашим старим манастирима.

Пољице штита плаветно,Светитељ у златној одежди,стојећи на златном амвону;у горњим угловима штита нека пише са старинским златним словима „Свети Сава“;врх штита златна градска круна“.

Иако ова идеја није наишла на одобравање,она је значајна по томе што је то први предлог једног Србина за изглед грба српске престонице.

Ако узмемо у обзир да су сви дотадашњи грбови рађени од стране завојевача  Београда,онда предлог грба са ликом Светога Саве свакако треба да заузме посебно место у хералдичкој историји главног града.

                                  VI

У предлогу Закона о општинама из 1914. године први пут налазимо опис како би требао да изгледа будући грб Беогарада (тада Београдска Општина).

Члан 111 предлога тога Закона каже:

„Београдска Општина има свој грб.

Он се састоји из два поља:доње из 2/5 и горње 3/5 целог грба.

Доњи део завршује се у шиљак.У доњем делу зидине римског кастела Сингидунума,а на подножју његовом на реци.римска лађа (трирем),са римским једрима.

У горњем пољу Небојша кула у доњем граду,облика какав је имала у средњем веку са двоглавим белим орлом без круне од ког полазе светли зраци на све стране.“

Пошто немамо сазнања да је негде објављена скица овог предлога грба из 1914.године,доносимо је у реконструкцији коју је радио  Милош Ћирић.

Грб Београда  према предлогу Закона о општинама из 1914. године.Реконструкција Милош Ћирић.

                                                                  *

Почетак рата 1914. године спречио је да Београд и тада добије свој грб.

                              VII

Уметнички Конкурс за израду грба Београда расписан је тек 1931.године.Конкурсу је предходила и расправа у јавности па се дошло и до  Стратимировићевог предлога да на грбу Београда буде Свети Сава.Томе се успротивио Урош Предић:

„..и за београдски грб пао је предлог,да се на њему прикаже слика Светога Саве.Васпитан у духу мудрог и скромног нашег првосвештеника и просветитеља,чисто чујем,како Он сам протестује против тога,да се не потеже Његово Свето лице и тело,где му није прилике.Он није патрон Београда,већ патрон школе,просвете и Српске Православне Цркве и када би Београд био само Правславан град,који се бави искључиво просветом,онда би без двоумљења слика Светога Саве ушла као главни део у грб таквог града.Грб престонице једне државе у којој слободно живи наш народ разне вероисповести мора већ и из практичких разлога да се неутрализира.И после свега велим:“Слава Светоме Сави!Слава и Београду!“

Било како било,председник београдске општине Милан Нешић образовао је „Стручни одбор за грб града Београда“ који је требао да одлучи о пропозицијама  за конкурс.Чланови одбора били су:Бета Вуканић,Урош Предић,Илија Шобајић,Драги Стојановић,Богдан Поповић,Милан Николајевић,Станоје Станојевић,Алекса Ивић,Ђорђе Чарапић (који је и скицирао дискусије Одбора),Владимир Ћоровић и Никола Вулић.

Чланови Одбора се у свом раду нису освртали на старе грбове Београда за које су закључили да су грбови туђинских освајача,па су се концентрисали да Београду,својим радом помогну да добије сасвим нов грб.

Велика жеља Милана Нешића,председника београдске Општине,била је да се на грбу прикаже и страдање Београда,као и његова успешна улога у стварању нове државе (Југославије).

Ђорђе Чарапић је скицирао дискусије Одбора за грб

На предлог Одбора и уз приложену скицу грба коју је израдио секретар Канцеларије Краљевских Ордена Ђорђе Чарапић Суд општине града Београда расписао је уметнички  конкурс за најлепшу скицу грба града Београда са следећим елементима:

1) националне боје,

2) реке као символи исконске снаге Београда,

3) римаска лађа,трирем,као символ старине Београда,

4) зидине са отвореном капијом:доњи део зидина да представља варош,горњи део-град,отворена капија-слободан промет.

Земљиште у клину грба,међу рекама, и под зидинама,има бити црвене боје као символ крви,вечног страдања и патње Београда:реке беле боје (према хералдичким законима);зидине вароши и града беле боје као символ „Белог Града,Београда,Вајсенбурга;небо плаво као символ наде,вере у бољу будућност.

Грб мора имати облик штита,који се у дну завршава лаким шиљком.

У оцењивачки Одбор ушли су:Станоје Станојевић,Богдан Поповић,Бранко Поповић,Урош Предић,Бета Вукановић,Живојин Лукић и један члан Суда Општине града Београда.

Међу 56 приспелих радова победио је предлог београдског сликара Ђорђа Андрејевића Куна.Друга нагрaда је припала Вери Бојничић-Замола,док је похваљен рад Димитрија Мордвинова.

Оцењивачки Одбор се такође сложио да се на предлогу Ђ.А. Куна изврше измене,и то:

1)да се на четвртастом камењу допишу куле мотриље истог облика како су представљене на другој скици Ђ.А.Куна

2)да се замрачени простор у дубини капије пробије тако,да се добије у перспективи отвор

3)да се водоравна линија брега на којој стоји град засече почев од ивице зидина,како би се на тај начин боље истакао сам положај града.

Победнички предлог Ђ.А.Куна из 1931.године.Реконструкција Милош Ћирић.

Грб након учињених измена које је сугерисао Оцењивачки одбор

Грб са оваквим изменама усвојио је Одбор београдске општине 10.децембра 1931. године,а потврђен је Решењем Министарства унутрашњих послова 15.децембра 1931. године.

                                              VIII

Након 1945. године почиње нов ход по мукама београдског грба.

Без икакве званичне одлуке на грб је „села“ црвена петокрака.Сам штит је остао непромењен,а вероватно због заслуга Ђ.А.Куна који је био један од идејних твораца амблема нове Југославије.

Била је обавезна након 1945. године.

Црвена звезда на грбу Београда

Реч грб, због негативних конотација на прошло време,постаје неподобна,а у употребу је ушла реч амблем.

Статути града Београда у периоду од 1954. до 1964. године помињу градски амблем или се уопште не осврћу на знамен Београда.Једино нас Статут од 5.фебруара 1960. године,који је био на снази непуна четири месеца,обавештава да Беорад има грб.Наравно,није било ни прописа како,када и у којој форми се грб употребљава тако да је то препуштено самоиницијативи што је хералдички недопустиво.

1960. године се појавила нова верзија грба Београда.Ко је аутор ове верзије грба још није сасвим разјашњено.Постоје тврдње да је на измени грба радио,а по упутствима Ђ.А.Куна,београдски сликар-графичар Ивко Милојевић али ово питање није до краја разјашњено тако да још увек представља мистерију.

Верзија грба настала 1960. године.Њен настанак је повезиван са Првим самитом несврстаних који се одржао у Београду 1961. године.

Као што смо видели,појавила се нова верзија грба,а стара верзија није званично повучена из употребе.

Тако,након нонсенса да је Београд последњи европски главни град који је усвојио грб тек 1931. године,долазимо до новог нонсенса да Београд од 1960. године има у употреби два грба!

Два грба Београда! Стара и нова верзија Куновог грба Београда.

                                                  IХ

Почетком деведесетих година поново долази до јавних расправа око грба Београда.

Милош Ћирић излази са два предлога за грб и предлогом за заставу Београда.

Први предлог је редизајн  верзије Куновог грба из 1960. године,а други је сасвим ново решење.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_22PredloziCiricazagrbiz199001.jpg

Редизајн Куновог грба из 1960.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_23PredloziCiricazagrbiz199002.jpg

Ново решење са кулом Деспота Стефана и израженом

символиком горњег и доњег града.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_24PredlogzastaveBGCiric1990.jpg

Предлог заставе Београда.Четири звезде су символ 4 ордена којих је Београд носилац.

Милош Ћирић,такође,указује на потребу да Београд добије свој велики (потпуни) грб за који предлаже да изнад штита има бедемску круну,са стране ловорову,храстову или обе гране у облику полувенца са лентом и значајним годинама из историје Београда,а у доњем делу четири одликовања Београда.

1991. године Скупштина Београда је образовала Радну групу која је имала за задатак да утврди стање везано за грб Београда.

Радна група у саставу Мира Кун,Бранко Миљуш,Драгомир Ацовић и Томислав Лакушић завршила је свој рад марта 1991. године.Измене које су предложили да се учине на Куновом грбу из 1931. године су прихваћене али су одбачени предлози да се израде средњи и велики грб града,као и стег.

Измене у односу на грб из 1931. године биле су у следећем:

1)додат је још један ред весала,како би брод одговарао оном из описа (трирема-три реда весала) док је до тада на грбу била приказана лађа са два реда весала-бирема

2)Склоњене су „стрипоидне“ црте и сенке са једара

3)Померен је темени камен архиволте капије

4)Куле мотриље су диференциране у односу на остали део бедема

Иако је постојала и идеја о промени облика штита,од ње се одустало у знак поштовања према Ђорђу Андрејевићу Куну.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_25resenjeDjAKunaiz1931.jpg

Решење грба Београда Ђ.А.Куна из 1931. године

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_26Grbnakonizmenaradnegrupe1991.jpg

Грб након прихваћених измена које је предложила радна група 1991. гoдине

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_27Neprihvacenpredlogsrednjeggrba.jpg

Предлог средњег грба Београда који није прихваћен.Аутор Драгомир Ацовић.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_28Neprihvacenpredlogvelikoggrba.jpg

Предлог великог грба Београда који није прихваћен.Аутор Драгомир Ацовић.

Данас jе ситуација са знамењем Београда је хералдички јасна и уредна.

Употреба грба и заставе је регулисана Одлуком о употреби грба и заставе града Београда  од 04.07. 2003. године,коју је донела Скупштина Града Београда.

Грб се користи у три нивоа и то као  мали,средњи и велики.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_29maligrbBeograda.jpg

Мали (основни) грб Београда. Аутор Драгомир Ацовић.

Мали грб је израз који се користи за основну хералдичку композицију штита без параферналија.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_30srednjigrbBG.jpg

Средњи грб Београда. Аутор Драгомир Ацовић.

Средњи грб је штит са хералдичком композицијом који надвисује одговарајућа бедемска круна. Може имати и флоралну композицију,траку са девизом или именом титулара као и одликовања.

Београду,као главном граду и историјској престоници припада златна бедемска круна са пет видљивих мерлона са  златном дијадемом са драгуљима.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_29VelikigrbBeograda.jpg

Велики (потпуни) грб Београда. Аутор Драгомир Ацовић.

Под изразом велики грб,мисли се на  штит са бедемском круном,држачима,стеговима,постаметом и осталим параферналијама.

Велики грб је сребрни двоглави орао у полету,а на грудима му почива основни грб Београда.Орао у канџама држи мач и грану маслине.Испод орла су златне храстове гране преко чије  укрснице је постављен први познати грб града.

Преко храстових грана налазе се и четири одликовања чијих је Београд носилац

Град Београд носилац је четири ордена:

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/31OrdenlegijeCasti.jpg

Орден Крста Витеза Легије Части.

Додељен указом од 21.12.1920. године,а уручио га је граду Маршал Франше д` Епере.„Једној од првих и највећих жртава Великог рата,чије становништво,упркос бомбардовања и непријатељске окупације,непрестано давало доказе неуморног херојства,било велики символ одбране,а затим победа херојске нације,која је одлучила да не пропадне.“

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/32KaradjordjevaZvezda.jpg

Орден Карађорђеве Звезде са мачевима IV степена[/b]

Додељен 18.05.1939. године,а уручио га је Министар војске и морнарице,армијски ђенерал Милутин Недић,као изазсланик Краља Петра II.

Орден је примио Влада Илић,председник Београдске општине.

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/33OrdenNarodnogHeroja.jpg

Орден Хародног Хероја.

Додељен 20.10.1974. године од стране Председника СФР Југославије господина Броза за „јуначке отпоре страним завојевачима и неуништиви,слободарски дух,за херојска дела и безбројне жртве у народноослободилачкој борби...“

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/34CSSRRatniKrst.jpg

Орден Чехословачки ратни Крст.

Додељен 08.10.1925. године од стране Владе Републике Чехословачке у „знак признања јуначке одбране града против заједничког непријатеља у светском рату“

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_35ZastavaBeograda.jpg

Застава Београда.Аутор Драгомир Ацовић

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_ZastavaKalemgdan.jpg

Застава се употребљава према Одлуци о употреби заставе и грба Града Беорада

Извор:Оцило

Илустрације:

Маринко Пауновић „Београд,вечити град“,Н.У. Светозар Марковић,Београд 1967.

Милош Ћирић „Грб града Београда – хералдика 2“ Цицеро,Београд 1991.

Драгомир Ацовић „Хералдика и Срби“  Завод за уџбенике,Београд,2008.

[Михајло]

Кад већ поменусмо грађанске грбове...

Сви следећи грбови су осмишљени и изображени радом уметника

„Одбора за хералдичке и генеалошке студије Центра за изучавање Православнога Монархизма“

Ненад М. Јовановић

Љубодраг Грујић

Владимир Матевски

Саша Крањчевић

Драган Ненадовић

Мирослав Јовановић

Саша и Исидора Крањчевић-брачни грб

Иван Стојановић

Ладо Стојановић

Мирослав Раденковић

Обрад Ђурђев

Саша Ј. Мишковић

Горан Зајић

Синиша Томић

Срђан Младеновић

Породица Маринков

Породица Мрђеновић

Породица Милетић

Небојша Дикић

Мирјана Јеринић

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_aleksandrapecinar.jpg

Александра Пећинар

Грбови који следе дело су уметника Српског Хералдичког Друштва "Бели Орао"

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_Mladicevic.jpg

Златко Младићевић

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_Palavestra.jpg

Александар Палавестра

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_Timotijevic.jpg

Коста Тимотијевић (извод из Хералдичког Регистра)

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_Djurovic.jpg

Породица Ђуровић

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_TihomirAcanski.gif

Тихомир Ачански

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_DjordjeAndricizKGDAcoviciDzonFergus.jpg

Ђорђе Андрић

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_MartikulaporodiceKatanic.jpg

Породица Катанић (Мартикула)

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_MilaPiletickustosVMuBG.jpg

Мила Пилетић

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_PorodicaBabac.jpg

Породица Бабац

http://i643.photobucket.com/albums/uu151/WingedLionOr/Heraldika/th_jakovljevicpreview.jpg

Светомир Јаковљевић

[Михајло]

Грбови руских градова

http://bibliotekar.ru/gerb/index.htm

[Михајло]

Помаже Бог свима, на крају...   , јес да нисмо владарска породица..још увек..  facenew22222222

Веееелико задовољство ми је да саопштим да уз велику помоћ ДРУШТВА СРПСКИХ ГРБОНОСАЦА "Милош Обилић" , коначно сам завршио своје породично знамење.

Тренутно је у процесу регистрације.

Слава БОГУ!

Овај грб припада

породици Хаџи Михајла

Божовић из Бања Луке

На основу казивања проте и кнеза

Вукајла Божовића, из Придворице,

рођеног 1860. године, Божовићи су

досељени у Придворицу,КиМ, Србија

почетком XVIII века из Корита (Рашка),

које се налази између Бихора и

Пештера, а предходно су дошли из

матице испод Стејна, код Подгорице,

из племена Пипера.

Ово је порекло породице Хаџи

Михајла Божовића из Бања Луке

Блазон!

------------------------

Поље штита сребрене боје

Повез са златним копљем Св.Димитрија Солунског

врхом ка левом кантону између Косовског крста и

укрштених кључева Ап.Петра и мача Апостола Павла

Челенка: На кациги венца и плашта у основним бојама,

ТФ (Φύλακες τοῦ Παναγίου Τάφου), окружено Христовим

венцем од трња

Мото: Φύλακες τοῦ Παναγίου Τάφου

[Михајло]

http://www.heraldikasrbija.com/

сајт Друштва српских грбоносаца “Милош Обилић”

[Михајло]

Помаже Бог свима, на крају... 319.gif , јес да нисмо владарска породица..још увек.. 4chsmu1

Веееелико задовољство ми је да саопштим да уз велику помоћ ДРУШТВА СРПСКИХ ГРБОНОСАЦА "Милош Обилић" , коначно сам завршио своје породично знамење.

Тренутно је у процесу регистрације.

Слава БОГУ!

Овај грб припада

породици Хаџи Михајла

Божовић из Бања Луке

На основу казивања проте и кнеза

Вукајла Божовића, из Придворице,

рођеног 1860. године, Божовићи су

досељени у Придворицу,КиМ, Србија

почетком XVIII века из Корита (Рашка),

које се налази између Бихора и

Пештера, а предходно су дошли из

матице испод Стејна, код Подгорице,

из племена Пипера.

Ово је порекло породице Хаџи

Михајла Божовића из Бања Луке

Блазон!

------------------------

Поље штита сребрене боје

Повез са златним копљем Св.Димитрија Солунског

врхом ка левом кантону између Косовског крста и

укрштених кључева Ап.Петра и мача Апостола Павла

Челенка: На кациги венца и плашта у основним бојама,

ТФ (Φύλακες τοῦ Παναγίου Τάφου), окружено Христовим

венцем од трња

Мото: Φύλακες τοῦ Παναγίου Τάφου

Стег!