Otac Gavrilo

[Guest Izida]

ARHIMANDRIT - Gavrilo (Vučković)

iguman Manastira Lepavina

Arhimandrit Gavrilo (Vučković) stupio u manastir za iskušenika krajem aprila 1961. godine. Rođen 23/10. maja 1944. godine u selu Duboka, opština Kučevo (kod Požarevca) od oca Dušana i majke Dušanke. Svetovno ime Bora. Prvi manastir Tuman, pa Rajnovac. U manastiru Preobraženje bio je polaznik monaške škole.

Zamonašen je u rasu na Veliku subotu 1964. godine u manastiru Rakovici. Čin postriga izvršio episkop Sava moravički, sada šumadijski, a priveo arhimandrit Milutin, kasnije episkop timočki, po završetku Bogoslovsko-monaškog seminara školske 1963./64. godine. Po blagoslovu Njegove Svetosti Patrijarha srpskog G. Germana, iste godine odlazi u manastir Svete Pećke patrijaršije.

Od 23. septembra 1965. do 11. marta 1967. na odsluženju vojnog roka u Skoplju. Po povratku iz vojske prelazi iz Eparhije beogradsko-karlovačke u raško-prizrensku i biva pričislen u bratstvo manastira Visokih Dečana. Iste 1967. godine bio rukopoložen u čin jerođakona od episkopa raško-prizrenskog G. Pavla na dan svetog Stefana Dečanskog. Provevši od 21. marta 1967. do 10. marta 1971. u manastiru Visoki Dečani, po ličnoj molbi dobio kanonski otpust za prelazak u manastir Hilandar na Svetoj Gori (Grčka).

U Hilandar stiže 12. marta 1971. godine. Dodeljuje mu se poslušanje črednog đakona i prosforara. Kasnije sa poslušanja prosforara na poslušanje gostoprimca, prvo pri kancelariji i Saboru staraca (opšta uprava) i posle na duže vreme gostoprimac za opšte manastirske goste. Rukopoložen za jeromonaha 26. januara 1980. godine, na dan svetih mučenika Ermila i Stratonika.

Čin hirotonije izvršio episkop rodostolski G. Hrizostom, titularni episkop Vaseljenske patrijaršije sa sedištem u Kareji (Sveta Gora). Odmah primio novo poslušanje - čredni jeromonah u crkvi. Na manastirsku slavu Sveto Vavedenje 1981. godine u toku bdenija postrižen u malu shimnu sa istim imenom Gavrilo. Postriženje izvršio episkop zvorničko-tuzlanski G. Vasilije (Kačavenda), a priveo, kao duhovni otac, starac proiguman Nikanor. Po blagoslovu Uprave manastira Hilandara, boravio godinu dana, od marta 1983. do marta sledeće 1984, kod duhovnika starca Kirila u keliji svetog Nikolaja - Belozerska, među Grcima.

Po blagoslovu duhovnika starca Nikanora i po ličnoj molbi dobio opšti kanonski otpust i vratio se u Srbiju. U manastiru Banja, kod Risna (Crna Gora), proveo mesec dana, a u Boki Kotorskoj kod protojereja stavrofora, arhijerejskog namjesnika za Boku Kotorsku oca Moma Krivokapića, tri meseca. U avgustu 1984. godine kanonski primljen u Eparhiju zagrebačko-ljubljansku. Dana 17. avgusta 1984. godine primio upravu manastira Lepavine i parohiju manastirsku. Na Veliku Gospojinu - Uspenje Presvete Bogorodice, 1994. godine, Njegovo Visokopreosveštenstvo Mitropolit zagrebačko-ljubljanski i cele Italije G. Jovan na Svetoj arhijerejskoj liturgiji proizveo ga u čin arhimandrita.

[Guest Izida]

               

[Guest Izida]

Otac Gavrilo svako vece u 22h putem radija cita Akatist.Ovde mozete preuzeti.

    http://manastir-lepavina.org/stranica.php?id=7

[Guest Izida]

  http://manastir-lepavina.org/dthumb.php?file=cms/slike/vijesti/3801_Knjiga.jpg&size=500

Knjiga “ DUHOVNI RAZGOVORI ”

Izdanje: Manastir Lepavina, ljeta Gospodnjeg 2009.

PREDGOVOR

Arhimandrit Gavrilo (Vučković), nastojatelj Manastira Lepavine, i njegovi “Saveti duhovnika i odgovori na svakodnevne nedoumice verujućih ljudi”, koje čitamo na sajtu Manastira, podstiče nas da razmišljamo o fenomenu kompjutera, informatike i elektronske pošte, kao najsavremenijem sredstvu u pastirskom bogoslovlju, i savremenom dijalogu sa bližnjima u celome svetu.

Mogli bismo naći oslonac u Hristovim rečima upućenim svetim apostolima i njihovim sledbenicima: “Idite po svemu svijetu i propovjedajte jevanđelje svakom stvorenju” (Mk 16,15).

Ko je upoznat sa sadržajima na sajtu Manastira Lepavine, ko sluša Radio Blagovesti Manastira Lepavine i akatist Presvetoj Bogorodici koji čita arhimandrit Gavrilo (od 22 do 23 sata), nije mu potrebno mnogo objašnjavati kakva se duhovna vrednost doživljava u tom izuzetnom zajedništvu. Ko je čitao časopis Manstira Lepavine “Put, Istina i Život” imao je prilike da nađe zlato kojim se nebo kupuje. Bog je molitvama Presvete Bogorodice dao čudesnu moć da je iz Manstira Lepavine potekao izvor vode žive, koji vodi u život vječni. Molitvama Presvete Bogorodice Bog je blagoslovio monaške podvige arhimandrita Gavrila i njegove bratije, jerođakona Vasilija, monaha Teofana i monaha Marka, te mnogo i mnogo pomagača na Martinom gostoljublju.

Mnogo truda je uloženo u obnovu Manstira Lepavine posle razaranja u Drugom svetskom ratu. Jedva se preživljavalo. Postepenom obnovom porušenog bila je velika želja da se bar dobije telefon za manastirsku kancelariju. Kompjutere su tada koristili retki bogati ljudi, siromašni su mogli samo da požele tako nešta. Kad su se stvorile mogućnosti da nabavimo tu čudesnu opremu, trebalo je savladati osnovno rukovanje sa računalom i uključiti se u sasvim novi svet, čemu se tada nije baš mnogo pridavalo važnosti. Sada je sasvim jasno da se moramo opismenjavati na savremeni način i iskoristiti sva moderna tehnička sredstva za uspešno misionarsko i duhovno obavljanje svoje pastirske dužnosti.

Otvorite sajt Manastira Lepavine ili pročitajte šta vam govori i poručuje arhimandrit Gavrilo u svojoj knjizi, koja vam je u rukama, pa sami ocjenite koliko ima tog duhovnog blaga, koje može i vama biti za dušu korisno.

S blagoslovom Božjim

+ Mitropolit zagrebačko-ljubljanski G. Jovan

[Guest Izida]

PRIKAZ KNJIGE "DUHOVNI RAZGOVORI"

Arhimandrita Gavrila Vučkovića u izdanju Manastira Lepavine

U okviru izdavačke djelatnosti Manastira Lepavine izdata je knjiga "Duhovni razgovori" autora Arhimandrita Gavrila Vučkovića. Ova knjiga predstavlja svojevrsnu formu i zbornik duhovnih razgovora preko kompjuterskog programa skype-a , a koje je otac Gavrilo vodio sa stotinama vjernika i svojom duhovnom djecom, koji su mu se javljali preko interneta i tražili duhovnu pomoć i savjet. Ovo je, po svemu se čini, do sada jedinstven primjer u pravoslavnoj Crkvi obavljanja misionarske aktivnosti i pastirske dužnosti, i to u vrijeme tzv. informatičke civilizacije. Temelj ovoj duhovničkoj djelatnosti u predgovoru knjizi, Njegovo Visokopreosveštenstvo, Mitropolit zagrebačko-ljubljanski, Gospodin Jovan, nalazi u Hristovim riječima upućenim apostolima i njihovim sljedbenicima:" Idite po svemu svijetu i propovijedajte svakom stvorenju. (Mk. 16,15)

Ono što prepoznatljivom čini ovu knjigu je očiglednost njenog nastanka iz same srži života, pri čemu je kompjuter i internet ne sam sebi svrha i cilj, već korisno pomagalo. Svakodnevno je otac Gavrilo,imajući vrijeme i strpljenje za svakog i u skoro svako doba dana i noći vodio razgovore sa potrebitim, koji su mu se obraćali preko skype-programa. Upravo je zahvaljujući korištenju ovog programa u cilju misije, omogućena duhovna pomoć ljudima u nuždi, koji većim dijelom živeći u rasijanju bez mogućnosti ponekad i da u blizini nađu svoju parohiju, nalaze oca Gavrila koji možda u presudnom momentu njihovog života im daje pravi savjet i kao duhovnik i kao prijatelj i to se osjeti u samim reakcijama vjernika, koji traže svaku mogućnost da posjete iz svijeta manastir Lepavinu i prodube svoju duhovnu vezu. Prava vrijednost i najveća vrijednost knjige je u istinskoj pomoći ljudima.

Raspon ljudskih likova iz globalnog sela, koje srećemo čitajući ove duhovne razgovore seže od djece do staraca i svih je obrazovnih i socijalnih profila. Problemi sa kojima se ljudi suočavaju su tako svakovrsni, da će skoro svaki čovjek, koji bude čitao ovu knjigu, imati priliku da nađe duhovni odgovor i za neki problem i za neku svoju muku, ili da prepozna sebe i da izvuče za sebe neku bitnu pouku. Knjiga kao da je samu sebe pisala rukom oca Gavrila, koji je izuzetno pažljiv slušalac i zahvaljujući svome ogromnom duhovničkom i svetogorskom iskustvu, svakome nalazi pravu riječ savjeta , utjehe i daje smjernicu za dalji put. Pri tom se otkriva na jednostavan i razumljiv način ne samo posebna pouka, upućena konkretnom sagovorniku, već i dublja teološka poruka bez  visokoumlja, koje je tako strano izvornom pravoslavnom učenju. Taj duhovno-pedagoški aspekt knjige je uočljiv u podtekstu cijele knjige.

Razgovori su preneseni onako kako su se spontano razvijali i hronološkim  nizom, iz dana u dan kako su vođeni. Učinjene su najminimalnije i najpotrebnije jezičke i gramatičke korekture, tako da je i ispunjen cilj da knjiga ne izgubi na svojoj izvornosti i bude objavljena bez nametanja vještačke skolastičke koncepcije.

Premda u pomijesnim Crkvama postoji živa misionarska i informativna djelatnost u internet prostoru, redovan direktan razgovor sa duhovnikom preko skyp-a tj. u virtuelnom podneblju ove vrste, do sada je bila nepoznanica. Posebnu vrijednost ove knjige zato nalazimo u svjedočenju da jedna tehnološka novina, kakav je internet u životu Crkve i u kontekstu njene misije može biti prednost i na svestranu korist, a vrijednost je višestruka i u paradigmatičnom pokazivanju kako na pravilan način da se koristimo tehnološkim prednostima.

Upada u oči činjenica da ljude izgubljene u dijaspori ili pripadnike drugih vjera i naroda, koji se uključe u razgovor, otac Gavrilo upućuje blago kao izgubljene ovce svakoga na svoje mjesto, svome jatu i stadu. Te tako pravoslavni, uglavnom običajni vjernici saznaju da je osnova crkvenog života u pravilnom svetotajinskom životu svoje lokalne parohije, i u odnosu sa svojim parohijskim sveštenikom. Knjiga obiluje primjerima duhovnih savjeta, koji predstavljaju i posebnu vrstu vjeronauke za onoga koji tek stupa na put crkvenog življenja.

Posebna vrsta razgovora da se prepoznati, kada otac Gavrilo vodi dijalog sa svojim dugogodišnjim duhovnim čedima. To su počesto djeca, čiji duhovni nemiri, pitanja i problemi zahtijevaju od duhovnika komplikovanije "duhovničke operacije" i ogromno strpljenje. Razgovori oca Gavrila sa ovim sagovornicima se ponavljaju periodično. Tako se mogu izdvojiti serije razgovora sa bratom Petrom, koje poprimaju tako i literarne kvalitete i čitaju se i kao zanimljivo literaturno štivo sa svojim zapletima i dramskim momentima. Ovdje, oni koji traže i postavljaju pitanje duhovnog očinstva, mogu ilustrativno da steknu pojam o ovom duhovnom principu.

Otac Gavrilo nam se kroz knjigu ukazuje kao jedinstvena duhovnička ličnost, iako se sam u razgovorima postavlja naizgled veoma povučeno, više kao slušalac i moderator razgovora postavljajući sagovornika i njegov problem u datom trenu kao ključni problem vaseljene. Ovdje je tajna hrišcanske ljubavi i odnosa duhovnika prema čedu.  Ljudi u svojoj nemoći i muci, i sami napusteni i bespomoćni, nalaze nekoga, ko im ukazuje kraljevsku paznju, i povraća dostojanstvo.

Ostaje utisak suverenog korišćenja modernog medija i tehnologije u misiji Crkve na konkretnom primjeru skajp-a. Plod poduhvata na koncu pokazuje kako u globalnom bespuću, naći dublji duhovni smisao, nezaboraviti obećanje Gospodnje o Carstvu i šta nam je krajnji cilj.

Drugi duhovni poduhvat Arhimandrita Gavrila iz života i virtuelnog svijeta, koji će takođe uskoro biti u štampanoj formi je "Duhovna tribina" tj. jos jedno nesvakidašnje misionarsko  iskustvo, koja je trajalo skoro dvije godine. Putem internet prezentacije sajta Manastira Lepavine otac Gavrilo pokrenuo je svakodnevne duhovne razgovore na razne vjerske teme putem chat-programa. Ovo je bila duhovna škola za mnoge od oko 400 ljudi iz cijelog svijeta koji su internet vezom učestvovali kroz svoje pisanje i ideje, pri čemu je u suvereno duhovno rukovođenje oca Gavrila ostvarilo formu zajednice kroz kolektivne razgovore više učesnika na zadatu duhovnu temu , tako da i ovaj inovativni duhovnički poduhvat u virtuelnom bespuću našeg vremena u štampanoj formi sa interesovanjem očekujemo.

Autor teksta: Radomir Vučić

u Beogradu 23. juli 2009 god

[Guest Izida]

OSVRTI NA KNJIGU "DUHOVNI RAZGOVORI"

Eksplozija u najuzvisenijem i najblogotvornijem smislu koju dozivljavam pri samoj pomisli da vama pisem Oce Gavrilo.Viktor mi je ime i misli mi naviru kao kada mirisni tamjan osvetljava put.Oce nisam pjesnik samo je tako doslo.ne ocekujem ni odgovor mada znam da cete mi odgovoriti,prosto sam presrecan i blagoslovljen u uvjerenju da vama Oce pisem.upravo citam knjigu Duhovni razgovori koja je upravo i postala mala pukotina u brani tako da sada milina koja me obliva prestavlja vodu koja nezadrzivo preplavlja sve ispred sebe,jer je upravo ova knjiga moj dokaz da slucajnosti nema i do koje me nesto vuklo tako da sam skrenuo sa puta za beograd ni sam neznajuci da prilikom posjete manastitu Lepavina kupim pretpostavljam neko od prvih izdanja knjige.

oprostite Oce,nepovezano pisem ali vec shvatate.blagoslovite OOce,osjecaj je kao da razgovaram sa vvama.na polovini sam knjige i vjerovatno je i to pojacalo utisak.imate divnu Bratiju,poseban utisak je ostavio monah Teofan prilikom mog prvog i zasada jedinog poklonickog putovanja manastiru Lepavina.izgledali su kao divovi,titani i tako uspravni kao pritke koje drze vinovu lozu da ne padne.

Oce,i sam sam iznenadjen ovim recenicama ali to samo izlazi.36-godina je negdje bilo zatvoreno u meni.evo je meni kroz vas Oce dao BOG da osjetim koliko li sa mogu i sad malo nazirem sta je to blagodat.oprastajte Oce i Slava BOGU.

Viktor Trenevski

28 juli 2009 god. Mariborska parohija

[Slusalica]

  Izida рече:

               

Lepa ikona.Otac Gavrilo je prvi internet podviznik.Secam ga se jos sa BSN foruma.

[Srna]

Poklonjenje cudotvornoj ikoni Majke Bozije Lepavinske

Od prvoh dana kada ugledah kopiju cudotvorne ikone Majke Bozije Lepavinske, pozeleh da joj se i sama poklonim i da je celivam..Dugo godina, zivota u grehu, i svakim grehom udaljavajuci se od Gospoda, osecajuci prazninu i bol u dusi, odstupih od Gospoda svoga, i zaboravih na zavet koji dadoh na krstenju..Crna i uprljana grehom, sa bolom u dusi, u vremenu kada sam mislila da sam od svih ostavljena, u vrtlogu strasti zaboravih  na milost i ljubav Boziju..Postadoh masina, pravi Evropski covek, kako kaze Ava Justin Popovic „LES KOJI SETA I GOVORI“. U tami svoga zivota, i miloscu Bozijom, saznadoh da se sa o.Gavrilom, blagocestivim monahom i asketom koji sluzi u Manastiru Lepavina moze kontaktirati i putem Skypa. Slava Gospodu, pa me Gospod uputi ka njemu..Danima sam pisala ocu, mucila ga svojim problemima i pitanjima, crpela ga nesvesna u kakvom se zlu nalazim, remetivsi njegovo tihovanje. Otac me je brizno savetovao, ponekada bih bila i naporna, postavljala suvisna pitanja, misleci da znam sustinu zivota, razmisljajuci isuvise o ovozemaljskom blagu, zaboravljajuci na prolaznost svega...Otac Gavrilo me pozva da posetim Manastir Lepavinu, za sta naravno imadoh zelju, ali to je za mene momentalno bilo nedokucivo, i nekako nemoguce.. Zamolih oca da se pomoli za mene nedostojnu da mi Presveta Bogorodica otvori put..Nakon par dana, Gospod me uputi na jednu divnu osobu, koja mi rece, da oni neplanirano idu u hodocasce i poklonjenje Cudotvornoj Ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske, pa ako zelim mogu se pridruziti...Sa suzama u ocima, podigoh ruke ka nebu i zablagodarih Gospodu i Presvetoj na milosti i ocu Gavrilu na molitvama..Ne verujuci ni sama sta mi se desilo, nisam smela da se radujem, osetih lagano strah u sebi, strah koji mi govori da nisam dostojna ni da pridjem ikoni Presvete, a kamoli da je celivam..Osetih tugu u srcu, bol u grudima i shvatih koliko sam mala i nistavna..Poceh  moliti Gospoda za oprostaj..Navirase mi odjednom misli, sve ono cega bejah svesna i nesvesna, svaka gadost koju ucinih, svaka losa rec koju izgovorih..I sto vise zadirah sama u svoje srce, osecah se uzasno...Osetih smrad duse svoje od prljavstine koja se talozila godinama....Pokajah  se i  zamolih svestenika za blagoslov..

Sutra krecemo u Manastir Lepavinu...Zbunjeno brojim sate…Dosao je i taj momenat..Srecem se sa grupom poboznih ljudi  koju do tada nikada nisam videla, prepustih se Gospodu i njegovoj volji i polako krenusmo..Cutim..Posmatram radost Brace i Sestara koji su sa mnom.Na samom polasku izvadise ikonu Presvete Bogorodice Lepavinske i pocese da se mole...OCE NAS...RADUJ SE BLAGODATNA...VERUJEM....Prikljucih se zbunjeno. Postavise Ikonu na sam prozor, prepustise se VLADICICI i kretosmo...Svi radosni, zeljni da sto pre stignu kako bi se priklonili ikoni Presvete Bogorodice Lepavinske i sapnuli joj svoju zahvalnost i izmolili od nje nesto sto ih tisti...I dalje cutim, i od cuda ne mogu da progovorim...Oko sebe samo cujem saputanje, svako upucuje Gospodu svoje molitvice...Svanulo je, blizu smo manastira..Sestra me opominje, da smo blizu..Polako se priblizavamo...Posmatram sve oko sebe, prelep kraj, priroda neopisiva...Vidi se Manastir..Svi oko mene radosno povikase, stigli smo...

Ja i dalje cutim, ne znam sta me ocekuje..Cudna tisina, mir, priroda kao sa slike…Cini mi se da ovako zelenu travu jos nigde nisam videla..Otvorise kapiju, i polako u tisini uputismo se ka IZVORU PRESVETE BOGORODICE. Cvece ima neku cudnu, zivu  boju i miris neovozemaljski , sve odise Bozijim prisustvom...Svaki cvetic bese nagnut ka Ikoni kraj izvora, i pomislih: „ Boze, i priroda se klanja i zahvaljuje Presvetoj Bogorodici.“ Umih se sa vodom sa ovog izvora, i ucini mi se da nekako sve drugacije videh.

http://brat radomir i sestra sonja lepavina 059

I dalje zbunjeno cutim...Kretosmo ka vratima manastira..Polako jedan za drugim pocesmo ulaziti.. Sve mirise. i kao da se sve moli..Ugledah ikonu Presvete Bogorodice postavljenu u velicanstvenom tronu, nekako kao da se osmehuje i raduje sa nama sto se odrekosmo greha i dodjosmo da od nje isprosimo milost i pokajanje.. O, Gospode, kako su velika dela tvoja, kada si mene gresnu udostojio da joj se poklonim..Pridjoh i poklonih joj se..Stavih svoju gresnu ruku na nju, i poceh da se molim...Osetih toplinu na sebi, bas kao da me Presveta zagrli i privuce sebi..Ne znam da li sam bila opijena od mirisa ili topline,ali na tren sam cini mi se bila van ovoga sveta...Sa suzama zahvalnosti celivah je i zatrazih blagoslov...Pocelo je pristizati mnogo ljudi...Izadjosmo iz Hrama da pricekamo jos malo, uskoro pocinje Sveta Liturgija...Odjednom ugledah o.Gavrila kako prilazi Crkvi..Ispred njega zastade mnogo ljudi, i svi klanjajuci se zatrazise blagoslov...Ugledah pred sobom Sveto Evanjdjelje u njegovom liku, ugledah onoga koji me ponovo RODI u HRISTU .Kao osice, ljudi pritrcavase njemu i uzimase blagoslov, sa takvim strahopostovanjem bas kao da sam Gospod stoji pred njima..A Otac, sav ozaren u svetlosti, sav u duhu i Hristu, blagosilja desnicom stado svoje, koje bese rasuto po svetu i dodje svome Pastiru, da svi zajedno i saborno zablagodare Gospodu za dela njegova i milost njegovu..Pridjoh, celivah desnicu i zatrazih blagoslov...

http://brat radomir i sestra sonja lepavina 083

Udjosmo u Hram, pocinje Sveta Liturgija...Otvorise se dveri pred nama o.Gavrilo zapoce molitvu, a Jerodjakon Vasilije (sabrat manastira Lepavine) prisluzivase...Blagosloveno Carstvo Oca i Sina i Svetoga Duha... Molitve se pocese nizati, a Otac svojom smirenoscu,  umilnim glasom otvarao je vrata Carstva nebeskog…Neki se jos ispovedaju, uskoro pocinje Pricesce…Cela Crkva blagodari pesmom i na tren pomislih da je tako umilno pojanje kao  da andjeli pevaju, I sve mi ovo nekako postade blisko i svetlo, sve je mirisalo i odisalo molitvom..Pomenuvsi Presvetu, precistu, preblagoslovenu, slavnu Vladicicu nasu Bogorodicu i prisnodjevu Mariju sa svima Svetima, sami sebe i jedni druge i sav zivot svoj Hristu Bogu Predajmo... Sa strahom Bozjim, verom i ljubavlju pristupite...Pocinje Sveta Pricest…Sav narod poce polako prilaziti Svetoj Casi, sjedinjujuci se sa Gospodom…  Svi nekako postadose drugaciji, ozareni nekom cudnom svetloscu na licu..i svi postase radosni i veseli, i saborni…Gde je dvoje sabranih u moje ime i ja sam medju njima - govori Gospod..i ako nikada niste citali Sveto Evandjelje, ovde ga mozete doziveti. Ljubav i radost koji su zavladali medju vernicima, bili su vise nego ocigledni..

Sva radosna, izgrlih se sa svim prisutnima, i svakog od njih osetih bas kao svog najblizes. Mnoge nikada nisam ni videla, i prvi put sam ih ovde srela, ali osecala sam kao da se znamo i bili su mi dragi bas kao da se poznajemo citavog zivota.. Spoznadoh mnoge dobre, cestite i  pobozne ljude, i shvatih ponovo kako je lepo biti Pravoslavan, i da mi ne zamere mnogi koji to nisu, ali shvatih Boga kao Ljubav…

Napravljena je mala pauza, vernici izadjose iz crkve da se malo osveze..Otac Gavrilo nas ponovo posecuje, vernici mu prilaze sa raznim pitanjima, zahvalnicama, trazeci savete, moleci o.Gavrila da im pomogne u nekom svom problemu..Otac svakoga pazljivo prati i svakoga od nas prihvatase sa radoscu, bas kao OTAC ZABLUDELOG SINA...

Vernici ponovo odlaze u Crkvu, cita se molitva za zdravlje pred Cudotvornom Ikonom Presvete Bogorodice Lepavinske, osvestavaju se stvari koje su vernici poneli sa sobom, pominju se imena svih prisutnih, i onih cija su se imena pronasla na mnogobrojnim cedljicama. Otac smireno stoji pred Ikonom Presvete, i moli joj se da nas zastiti od svake necistoce i svakoga zla. U dubokoj molitvi, ja gresna i nedostojna, zahvaljujem se presvetoj Bogorodici sto sam danas ovde…

Posle  molitve, svi vernici su bili pozvani na zajednicki rucak - Trpezu Ljubavi, sto je i obicaj bratstva ovog Manastira. Ni jedan putnik odavde ne izlazi bez a da ne bude domacinski ugoscen. Uz molitvu, o.Gavrilo blagoslovi jelo, a monah Teofan zapoce citanje iz Prologa ( Sv.Vladika Nikolaj) o prazniku koji danas slavimo, Sv.Apostola Petra i Pavla u narodu poznat kao Petrovdan..

Vreme prolazi, i polako se pripremamo za odlazak..Otac nas sve doceka ispred konaka, i blagosiljajuci jednog po jednog svakoga pozdravi i svakome dariva po kopiju Cudotvorne Ikone Lepavinske..Neverovatno je bilo videti kako puno mladih ljudi, koji doputovase iz svih krajeva sveta, sa kakvom verom i  blagodarnoscu pristupase ocu. Sa tugom u srcu, sto napustam ovaj raj u kome se nadjoh, uzeh blagoslov i uputih se ka kapiji..Ponesoh mir ovog Svetog mesta u dusi i jos jednom zablagodarih Presvetoj Bogorodici, i divnim ljudima, svojim saputnicima, sto me udostojse ovako velikim darom i pozvase me da krenem sa njima.

Sa duhovnom radoscu  posmatram casovnik i cekam kada ce 22h, kako bih ponovo cula umilni glas Arhimandrita Gavrila, i pratila citanje Akatista…

Vasa Srna

[бошкојуговић]

Чини ми се да је човек претерује у употреби модерних технологија. Ја немам ништа против да свештеници користе скајп, али монаси, е то је саблажњиво, по мом схватљиво. Они су одабрали да се изолују од грешног света, и да свој живот посвете Господу, кроз пост, молитву, исповест, покајање, човекољубље и добротољубље. Ја мислим да је глупо исповедати се преко скајпа, зато што се тако губи смисао исповести јер нема разрешне молитве. Неко написа овде да је отац Гаврило интернет подвижник. Ја би то што он ради назвао протестантизмом у нашој цркви. Сада ћу објаснити своју мисао. Мој другар Александар М. ми рече да отац Гаврило чита акатист Икони Богородице "Лепавинска" и да постоји пренос истога преко интернета. Препоручио ми је да послушам пренос јер је занимљиво. Тако сам и учинио. Мало сам слушао, но убрзо сам схватио да је душе корисније да ја сам читам Акатист нашој посвећен Владичици него да слушам како то други раде и да ленствујем

[shalom777]

Meni je ovo super sto Otac Gavrilo radi, mislim da komunikaciju preko interneta... Zasto bismo bjeali od modernih tehnologija?Zar je intrenet grijeh?!

Inace, preko neta o. Gavrilo mi je porucio da pozdravim neke ljude u mom gradu, kod kojih je boravio prije 20 godina. Tako da su se povezali nakon toliko godina... Intrent je bas dobro posluzio... A kamoli za ljude koji imaju nekih ozbiljnijih problema, i kojima treba pomoc.

Pozdrav

[Slusalica]

Ma,ja to samo da vas ukljucim u diskusiju.Forumi i jesu za to da se diskutuje na odredjene teme a ne arhiva tekstova postavljaca tema.Buniti se da ti neko kvari temu zato sto na tekst daje svoje misljenje stvarno nema smila.

Delanja oca Gavrila su poznate mnogima koji su isli na njegove duhovne tribine preko irc cata.Prvo pravio razliku koga ce pozdraviti i blagosloviti a teme koje je postavljao i komentari njegovih i clanova cata,vise nego da su bili smesni.Ako je ko koju pametnu rekao odmah je bio banovan.Pravio je arhive svih razgovora a kasnije je govorio da ce dati taj materijal za studije raznim profilima od psihijatara,socijologa.... i ne znam koga je sve najbrojao.Znaci cista zloupotreba neta i poverenja ljudi, na kraju je cat zatvorio sa obrazlozenjem da je neko zloupotrebio arhivu.Neko ga prijavio vladici koliko znam.Malo me iznenadilo da je dobio blagoslov da od tog materijala napravi knjigu.

Koliko znam da monah pri monasenju daje zavet neprekidne molitve pa mi malo cudno videti ih po netu da se aktivno bave informatikom.

[ribar]

  ???????????? рече:

???? ?? ?? ?? ?? ????? ? ????????. ?? ????? ????? ?????? ?? ?????????? ??????? ?????, ??? ??????, ? ?? ?? ??????????. ??? ?? ???????? ?? ?? ??????? ?? ??????? ?????, ? ?? ???? ????? ??????? ???????, ???? ????, ???????, ????????, ????????, ??????????? ? ????????????. ?? ?????? ?? ?? ????? ?????????? ?? ????? ??????, ???? ??? ?? ???? ???? ?????? ????????? ??? ???? ???????? ???????. ???? ?????? ???? ?? ?? ???? ??????? ???????? ?????????. ?? ?? ?? ??? ?? ???? ?????? ??????????????? ? ????? ?????. ???? ?? ????????? ????? ?????. ??? ?????? ?????????? ?. ?? ???? ?? ???? ??????? ???? ??????? ????? ?????????? "??????????" ? ?? ??????? ?????? ?????? ????? ?????????. ?????????? ?? ?? ?? ???????? ?????? ??? ?? ?????????. ???? ??? ? ??????. ???? ??? ??????, ?? ????? ??? ??????? ?? ?? ???? ????????? ?? ?? ??? ????? ??????? ????? ???????? ????????? ???? ?? ?????? ???? ?? ????? ???? ? ?? ??????????

Brate Bosko prouci ovu temu i videces da ima i istomisljenika i protivnika ovakvih vidova komunikacije kisa

http://www.svetijakov.org/forum/index.php/topic,541.0.html

[Srna]

Pomaze Bog, Braco i Sestre

Sveti Lestvičnik (Pouka 7) kaže: „Nećemo biti okrivljeni zato što nismo činili čudesa, ali ćemo sigurno morati da polažemo račune Bogu zbog toga što nismo neprestano oplakivali naše grehe“. Duhovna borba zahteva od čoveka da se spusti u svoj sopstveni bezdan – svoj, a ne tuđ. Prepodobni Isak Sirin govori: „Onaj ko vidi svoj greh, veći je od onoga ko vaskrsava mrtve“. U velikom, ali blaženom naporu da odbaci svoju sklonost ka osuđivanju, duša  će se kretati od uskosti ka širini sagledavanja, od mrzovolje ka blagodatnoj radosti. Širiće se ka ljubavi prema drugima. U tom blaženom napredovanju proživljavaće zlo cele vaseljene, prolaziće kroz Getsimanski vrt i uzrašće do drugačijeg viđenja, koje će joj oduzeti svaku sposobnost osuđivanja..

Razmislite o ovome..

Vasa Srna

[Marko]

O misionarskom radu oca Gavrila preko interneta  ne bih komentarisao, mislim da je svestan sta radi, pogotovo sto to radi sa blagoslovom Vladike Jovana. Meni je skrenuo paznju taj naziv "visokoprepodobni" mislim da nije u redu da tako oslovljavamo nekoga ko nije svetitelj niti da on dozvoli da ga drugi tako oslovljavaju iz razloga sto npr. za coveka koga je Bog proslavio i uvrstio medju svoje svetitelje kazemo Prepodobni Sisoje Veliki ili Prepodobni Kirijak Ostelnik... Dok za neke koji nisu od Boga proslavljeni a ne zna se ni da li ce biti kazemo da su viskokoprepodobni. Po meni to nema logike ali verovatno postoji neko objasnjenje zasto je to tako.

[Srna]

  ???????????? рече:

???? ?? ?? ?? ?? ????? ? ????????. ?? ????? ????? ?????? ?? ?????????? ??????? ?????, ??? ??????, ? ?? ?? ??????????. ??? ?? ???????? ?? ?? ??????? ?? ??????? ?????, ? ?? ???? ????? ??????? ???????, ???? ????, ???????, ????????, ????????, ??????????? ? ????????????. ?? ?????? ?? ?? ????? ?????????? ?? ????? ??????, ???? ??? ?? ???? ???? ?????? ????????? ??? ???? ???????? ???????. ???? ?????? ???? ?? ?? ???? ??????? ???????? ?????????. ?? ?? ?? ??? ?? ???? ?????? ??????????????? ? ????? ?????. ???? ?? ????????? ????? ?????. ??? ?????? ?????????? ?. ?? ???? ?? ???? ??????? ???? ??????? ????? ?????????? "??????????" ? ?? ??????? ?????? ?????? ????? ?????????. ?????????? ?? ?? ?? ???????? ?????? ??? ?? ?????????. ???? ??? ? ??????. ???? ??? ??????, ?? ????? ??? ??????? ?? ?? ???? ????????? ?? ?? ??? ????? ??????? ????? ???????? ????????? ???? ?? ?????? ???? ?? ????? ???? ? ?? ??????????

Pomaze Bog, Brate

Molila bih te da se malo vise informises na sajtu www.manastir-lepavina.org . Inace, o.Gavrilo je bio veliki protivnik koriscenja kompjutera, ali Mitropolit Jovan je blagoslovio ovaj rad. I treba se na primeru O.Gavrila uciti poslusanju, jel u tome je njegova velicina. Da ne bismo lutali, predlazem ti da se malo bolje informises. Izmedju ostalog, o.Gavrilo je mnoge mlade ljude bas putem interneta uputio u Crkvu, i savetovao o znacaju Posta, Pricesca i Svete Tajne Ispovesti. Svaodnevno reke ljudi hrle u ovu svetu obitelj, trazeci spas i utehu i savete ovog blagocestivog Svetogorca. Dobro drvo radja samo dobre plodove. Razmislio o ovome...

Oprosti i pomjani

Srna