Crkva Svetog Marka u Uzicu

[Guest Izida]

ЖИВОТ ЦРКВЕ СВЕТОГ МАРКА КОЈА БОРАВИ У ГРАДУ УЖИЦУ

- пасхални пост -

„Благодат вам и мир од Бога, Који јесте, Који беше и Који долази” (Откр 1, 4)

Следујући Оцима од којих смо примили спасоносну веру, којом се спасавамо богослужећи Богу, сабрани око Сина његовог, у Духу Светом, будући тако Црква Божија и „суграђани светих и домаћи Божији, назидани на темељу апостола и пророка, где је угаони камен сам Исус Христос, на коме сва грађевина складно спојена, расте у храм свети у Господу, у кога се заједно уграђујемо у обиталиште Божије у Духу” (Еф 2, 19 – 22) прославили смо Пасху Гопсодњу, најпре се сараспињући и сапогребавајући Христу, да бисмо смо Њему и саустали на сам дан Васкрсења.

Литургијом на Лазареву Суботу отпочели смо велико „претпразништво” Пасхе, сагледавајући у Лазаревом васкрсењу слику спасоносног Христовог васкрсења. У вечерњим сатима започели смо празновање празника Цвети вечерњим богослужењем „шест дана пре настанка Пасхе”, певајући речи: „Господе, где хоћеш да ти уготовимо, да једеш Пасху?”. И, Он их посла: „Идите у село испред, срешћете човека док носи крчаг воде. Следујте му, и домаћину дома реците: Учитељ говори: Код тебе ћу учинити Пасху с мојим ученицима”. У наставку богослужења, под старом липом је изведена двочасовна представа коју су припремила деца, која су се радовала на исти начин као што ће се радовати у онај Дан када Христос буде поново дошао. У јутарњим сатима, после јутрења, сабрани смо учинили Литургију, сагледавајући тако у икони Христовог уласка у Јерусалим, његов Други долазак. Прва три дана страсне седмице принели смо Господу кроз јутарње службе у раним сатима и Литургије пређеосвећених дарова у вечерњим сатима, поштујући етос потпуног поста – потпуног одрицања од историјске хране, јер женик није са нама, и примања једино „хлеба небеског и чаше живота”. Посебно је значајно служење Литургије пређеосвећених дарова светог апостола Јакова, у Велику Среду, кроз коју смо проживели овај пост по древном апостолском поретку – читајући мноштво предвиђених библијских одељака, чинећи входове по древном чину и причешћујући се посебно Телом и посебно Крвљу, пијући из једне Чаше, и једући од једног хлеба. Служење једне древне Литургије је учињено по први пут у новијој историји Цркве у Ужицу. На Велики Четвртак после јутрења у раним часовима, у вечерњим сатима смо служили Василијеву Литургију, са чином јелеосвећења,  и помазивања за оздрављење наше природе.

У каснијим сатима служили смо јутрење Великог Петка, поучавајући се у дванаест страдалних јеванђеља. На Велики Петак, поштујући Предање Цркве на Истоку, нисмо служили литургијску ни евхаристијску службу, већ часове пре подне, вечерње са изношењем Плаштанице увече, а у касним вечерњим сатима и јутрење Велике Суботе. Након ових богослужења градили смо икону Великог Петка, стражарећи поред гроба Христовог у коме је положено Његово свето тело. За историју може бити вредно помена да је током ноћи у Цркви бдило око четрдесетак ''стражара''. У овој икони разумљиве су Христове речи: ''Бдите и молите се да не паднете у напаст; јер је дух срчан, али је тело слабо'' ( Мт 26, 41 ). На Велику Суботу пре подне произнели смо службе дневних часова, а у вечерњим сатима и Литургију светог Василија Великог, за време које смо, антифоно певајући Пс 81 са припевом, пресвукли Цркву светлим одејанијем. Облачећи Цркву у светлу одећу украсили смо је и најлепшим пролећним цвећем, показујући и на видљив начин Коме приличи слава, част и поклоњење...

(За разлику од нас православних хришћана и савремени човек, ван Цркве, у иконама својих празника, јасно и гласно сведочи коме верује, коме служи, коме пева... Слобода је најузвишенији дар Божији...)

Поштујући и ваптизмални смисао Великог Поста, неки новокрштени су Литургијом постали удови јединственог тела Народа Божијег. „Рано ујутру, док још беше мрак” (Јн 20, 1) произнели смо пасхално јутрење, певањем пасхалног канона светог Јована Дамаскина, и осталих пасхалних песама. У наставку смо учинили Евхаристију.

             

Посебно је значајна појава у животу Цркве светог Марка, која борави у Ужицу, равноправно учешће лаика у Богослужењу. Више фактора је утицало на исправљање негативног наследства упасивљења једног дела Цркве, оличеног у служби лаика. Најпре, превођење богослужбене поезије на новосрпски језик, и то, оних делова које користимо у богослужењима на која долази највише лаика ове Заједнице: Евхаристија, недељне вечерње и јутарње службе, као и вечерње и јутарње службе великих празника. Овакав приступ химнографској ризници омогућио је боље разумевање Догађаја у коме учествујемо, што је за последицу имало и активније учешће у овом Догађају. Такође, нераздвојиво од поезије је и певање, које у нашој Заједници има тенденцију да се отргне од свеза које га чине привилегијом клира. Наравно, предањско враћање певања свеукупном Сабрању започели смо од Евхаристије, коју појемо најпростијим напевом са највећим распоном од четири тона. Овакав напев је омогућио свима сабраним да потпуно учествују у Евхаристији. Као последица активног учешћа у Приносу, јавила се и потреба за даљим свалађивањем предањског појања, те су многе песме извођене кроз ромејско осмогласје певане од свих сабраних: Слава... И сада... првог (осми глас) и другог литургијског антифона (други глас), сва одговарања на Литургији, антифонски произношен причестан (први, четврти, шести глас...), Господе Теби зовем (кроз све гласове)... Парохијски темпо певања је довео и до временског трајања Литургије око једног часа. Поштовање предањског поретка богослужења уочи великих празника (служење Литургија у вечерњим сатима) се показало веома корисно, будући да је богослужбени живот постао реално средиште нашег живота, а не наше историјске обавезе. Иако се често сусрећемо са тезом да ће поштовање таквих одредаба типика одвући народ од Цркве, наша Заједница је добила дар сталног увећевања, тако да је некада сразмерна зграда постала тесна, на шта смо реаговали уношењем технике у богослужење – постављање озвучења и видео – бима у порти, као и постављањем седалишта за мајке са децом, болесне, немоћне и старе. Оваква делатност је Богослужењу вратила, поред егзистенцијалне, и едукативну улогу. Поменућемо две мале девојчице, које су се после пасхалне Литургије играле у порти и певале: „Блистај се, Блистај се Нови Јерусалиме...”. Оптерећеност и презасићеност човека информацијама у савременом друштву је довела до обесмишљавањања и презирања система образовања, формираног у секуларном друштву Западне Европе. Едукативни значај богослужбених покрета и песама је присутан у ромејском поретку Богослужења који смо наследили, но замагљен је под налетом секуларног школског система образовања. Наше богослужење је замишљено као икона која открива Пут, Истину и Живот, не кроз рационалне дефиниције, и интелектуалне спекулације, већ кроз нови начин постојања. Често се сусрећемо са појавом да клир упрошћава богослужења, избацујући многе входове, символе... не водећи при том рачуна о стерилизацији коју врши. Величанствена икона, сагледана у икони богослужбеног пресвлачења Цркве на Велику Суботу је открила оно што је изложено у многим академским студијама, предавањима, докторатима... Данашњи човек тражи да учи кроз Молитву, која није само „побожан разговор душе са Богом” већ Догађај спасења – суживот и јединство са Богом, у коме не сазнајемо нешто, већ познајемо Њега.

Враћањем Богослужењу места које му припада, многе делатности Цркве, које не представљају њен идентитет, су почеле да се развијају. Тако је Црква у Ужицу постала место окупљања градских првака и свих хуманитарних организација у највећој и јединственој хуманитарној акцији у овом граду, са називом: „Буђење доброте и љубави”. Издавачка делатност је настављена штампањем зидног календара „Заједно а различити”, који није само собна деокрација, већ и богословско - философско промишљање дијалектике живота и смрти у овом свету. Успостављена је блиска медијска сарадња са регионалном телевизијом и радијом, што је омогућило преношење катихетских вечера сваког петка и суботе.

На крају, и речи самокритике и самопрекора... Док је страсна седмица обиловала мноштвом присутних на свим богослужењима, што је врхунило у пасхалној ноћи – великосуботној и из сваке перспективе великој васкршњој Литургији, Светла седмица је остала у засенку. Дакле, наше узрастање у меру раста Христовог, треба да иде у правцу вере и знања: '' ако смо се сапогребли Христу, треба и да саустајемо'' (Римљ 6,5), јер ако Христос није васкрсао, онда је празна проповед наша, па празна и вера наша!

„Благодат Господа нашег Исуса Христа, љубав Бога и Оца, и заједница Светога Духа да буде са свима вама. Амин!”

 

O Васкрсу Лета Господњег 2009.

[Guest Izida]

Da vas ja ne bih mnogo smarala licnim dozivljajem,otac Milic,staresina ove crkve se potrudio da sve o njoj stavi na sajt.

  http://www.otacmilic.com

[Guest Izida]

   

             

[Guest Izida]

Stara crkva u Uzicu smestena je u delu grada poznatom po imenu Carina. Nije tacno utvrdjeno kada je crkva podignuta. Prema nesigurnim podacima postojala je u prvoj polovini XVIII veka. Podaci govore da je u Uzicu u XVI i XVII veku bilo pravoslavnih stanovnika i upucuje na mogucnost postojanja crkve. Feliks Kanic pominje Markovu crkvu u Uzicu za koju kaze da je sagradjena 1828. godine. Stoga se osnovano moze verovati da je ovo, u stvari, stara crkva i da je sagradjena na mestu starije crkve podignute 1721. godine, a nastradale u kasnijim ustanickim borbama.

U arhitektonskom pogledu crkva spada u gradjevine neuobicajenog oblika. Gradjena je u bondruku, sa strmim i visokim krovom, pokrivena sindrom, sa malim drvenim tornjem na zapadnoj strani. Uz crkvu je podignut 1890. godine veoma lep zvonik od drveta, visok 18 metara, koji se sastoji od cetiri sprata. Spratovi, odnosno medjuspratne konstrukcije, naglasene su posebno ispustenim krovicima od sindre. Vertikalna konstrukcija suzava se prema vrhu. Drveni zvonik po skladnim oblicima i lepoti, jedinstven je u Srbiji. Gradio ga je jedan uzicki sajdzija. Mnoge zanatlije Uzica zapisani su kao ktitori zvonika.

Poseban znacaj stare crkve je u tome sto je ona riznica vrlo znacajnih ikona i niza drugih dragocenosti i relikvija, kao sto su delovi starog ikonostasa, rad zografa Simeona Lazovica, ili celivajuca ikona Dimitrija Posnikovica. Ikone su slikane 1851. kada je Dimitrije Posnikovic boravio u Uzicu. Ovde se cuva i jedna ikona, rad Janka Mihailovica Molera iz Dragaceva, koju je ovaj poklonio vojvodi oberknezu uzickom Mihailu Radovicu. U crkvi ima i dosta grckih bakroreza.Utvari u crkvi dela su uzickih kujundzija iz XIX veka.

Na osnovu strucnih uputstava arhitekte Dobrosava Pavlovica, oronula stara crkva i zvonik su obnovljeni i uradjena je prigodna izlozba znacajna za istoriju crkve i ovog kraja.

[Guest Izida]

СВЕНОЋНО БДЕНИЈE у петак 31. августа у 21

                       

Црква св. апостола и еванђелиста Марка

у Ужицу, прославиће Св. деспота Стефана и мати Евгенију уз заједнички славопој у току

СВЕНОЋНОГ БДЕНИЈА

које ће почети

у петак 31. августа у 21 сат

Благодарни за сваки савршени дар, који долази од Оца светлости, принећемо целодневни богослужбени славопој Богу (вечерње, јутрење, часови, беседа, Света архијерејска Литургија), са молитвом да нас Господ Сведржитељ чува и благосиља, молитвама Св. Деспота Стефана и његове свете мајке Евгеније.

Човек слободно бира и празнике и начин празновања . Литургијска заједница Старе ужичке Цркве, нуди и предлаже овакав молитвени сабор, као могућност избора у свету који '' сав у злу лежи''( 1 Јн 5, 19 ). У исто време се надамо да је ово истински израз наше вере и нашег слављена Бога, као и светитеља божијих.

Куцамо на врата сваког срца, избор је ваш.

Литургијска заједница

Старе ужичке Цркве

[Guest Izida]

Bila sam nocas na gore pomenutom dogadjaju.Trajalo je do 3:30h.Bilo je svecano i velicanstveno.Vladika Hrizostom je obavio i jedno rukoproizvodjenje u cteca.

[Guest Izida]

http://www.facebook.com/group.php?gid=126468065893

[Guest Izida]

[Боривоје Марковић]

Bila sam nocas na gore pomenutom dogadjaju.Trajalo je do 3:30h.Bilo je svecano i velicanstveno.Vladika Hrizostom je obavio i jedno rukoproizvodjenje u cteca.

?????? ?? ???????

http://www.otacmilic.com/galerija.php

[Guest Izida]

E,hvala ti puno,brate!

[Guest Izida]

ЦРКВА Светог апостола и еванђелиста Марка

организује циклус предавања

'' ЦРКВА И НАУКА ''

Четвртак 03. септембар 2009.год. у 19 и 30, сати

Црква, наука и животна средина!

- Црква и наука-историјски однос...

- Додирне тачке Цркве и науке.

- Цркве и науке пред еколошким проблемима .

- Одговор на савремене проблеме .

Предавач: Милић Драговић, вероучитељ

Петак 04. септембар 2009. год. у 19 и 30 сати

Шта је циљ веронауке!

- Веронаука и наше време.

- Веронаука и школа.

- Веронаука и Црква.

- Веронаука- образовни или васпитни предмет!?

Предавач: Милић Драговић, вероучитељ

[Guest Izida]

Uredno pratim ova predavanja.Malo je reci da su divna.Na njima sam dosta toga naucila.Otac Milic je sjajan teolog,izuzetan svestenik i jos bolji covek!

[Guest Izida]

Са благословом Његовог преосвештенства

Епископа жичког Г. Хрисостома

Стара ужичка Црква и град Ужице организују

Други Сабор беседништва '' Реч Божија и ми ''

од 1. до 5. октобра лета Господњег 2009.

Затвори вест

Са благословом Његовог преосвештенства

Епископа жичког Г. Хрисостома

Стара ужичка Црква и град Ужице организују

Други Сабор беседништва '' Реч Божија и ми ''

од 1. до 5. октобра лета Господњег 2009.

1.октобар – Амфитеатар Учитељског факултета

19:00 Предавање '' О комуникацији ''

– епископ захумско-херцеговачки Г. Григорије

2. октобар - Свечана сала градске куће

19:00 Промоција књиге '' Како заједно, а од Бога различити ''

3. октобар – Амфитеатар Учитељског факултета

19: 00 Предавање '' Филозофско, теолошко, идеолошко мишљење ''

- Марко Делић, дипломирани теолог

4. октобар

08:00 Света Литургија у Цркви Св. Марка

у 6 до 12 Најава беседништва, (које ће се одржати у Порти Цркве или

у Свечаној сали града у зависности од временских услова)

12:00 мисионарско такмичарски део беседништв

( ауторске беседе на заједничку тему '' Тамо где је благо Ваше, тамо је и срце Ваше '')

5. октобар – Амфитетар Учитељског факултета

19:00 Вече са академиком Владетом Јеротићем –

'' Зашто бити моралан? ''

[Guest Izida]

Црква св. апостола и еванђелиста Марка

у Ужицу, прославиће Обрезање Господње,

Св. Василија Великог и Нову годину уз заједнички славопој у току

СВЕНОЋНОГ БДЕНИЈА

које ће почети

у среду 31. децембра у 21 сат

Благодарни за сваки савршени дар, који долази од Оца светлости, принећемо целодневни богослужбени славопој Богу (вечерње, јутрење, часови, беседа, Света архијерејска Литургија), са молитвом да нас Господ Сведржитељ чува и благосиља у новој години Господњој 2010-ој, молитвама Св. Василија Великог и свих светих.

Човек слободно бира и празнике и начин празновања . Литургијска заједница Старе ужичке Цркве, нуди и предлаже овакав молитвени сабор, као могућност избора у свету који '' сав у злу лежи''( 1 Јн 5, 19 ). Ако постоји

'' најлуђа ноћ '', ово је сигурно паметнија ноћ. У исто време се надамо да је ово истински израз наше вере и нашег слављена Бога, као и светитеља божијих.

Куцамо на врата сваког срца, избор је ваш.

Литургијска заједница

Старе ужичке Цркве