Стеријино позорје

[deda]

54. Sterijino pozorje

Sterijino pozorje, koje počinje 23. maja u Novom Sadu mjuziklom “Briljantin” beogradskog Pozorišta na Terazijama van konkurencije, predstavlja u 54. izdanju najobimniji program u svojoj novijoj istoriji, sa devet predstava nacionalne drame, osam nacionalnog pozorišta i sedam Pozorja mladih, gostovanje Teatra Ulisis sa Briona i raznovrstan prateći program, ali i skraćenu verziju međunarodnog programa “Drugovi”, zbog krize.

“Briljantin” će biti izveden van konkurencije, umesto ranije predviđene takmičarske predstave Dušana Kovačevića, koja ne učestvuje zbog nedavne povrede glumca Ivana Bosiljčića.

Mjuzikl “Briljantin”, u režiji Mihaila Vukobratovića, nova je varijanta čuvenog komada Džima Džejkobsa i Vorena Kejsija, rađena na osnovu brodvejske adaptacije iz 2007. godine. Energiji i svežoj verziji tog mjuzikla doprineli su mladi i talentovani glumci i glumice, kao i gostujući koreograf iz Zagreba Igor Barberić, kao i drugačiji, muzički tvrđi aranžmani, za koje je zaslužan Milan Nedeljković.

Prvobitni program selekcija nacionalne drame i pozorišta 54. Pozorja proširen je krajem marta sa još tri predstave, uz obrazloženje selektora Igora Burića i Vladimira Kopicla da je proteklu godinu obeležila izuzetno bogata i zanimljiva produkcija.

Novosadsko SNP, u kojem će Pozorje biti i održano, učestvuje sa dve predstave - “Je li bilo kneževe večere” Vide Ognjenović i “Brod za lutke” Milene Marković, u režiji Ane Tomović.

Takmičarski program će i početi 24. maja tom dramom Vide Ognjenović, ironično-polemičkom vivisekcijom ovdašnjeg narodnog / građanskog, pa i salonsko-političkog uma, sklonog mitizujućem shvatanju istorije i našeg mesta u njoj, kako su istakli selektori Pozorja.

Milena Marković autorka je i predstave “Šuma blista” beogradskog Ateljea 212, u režiji Tomija Janežiča iz Slovenije, a u konkurenciji su i “Narodni poslanik” Branislava Nušića u izvođenju Narodnog pozorišta Republike Srpske iz Banjaluke, u režiji Nikole Pejanovića, te “Lepet mojih plućnih krila” Narodnog pozorišta Sombor Uglješe Šajtinca, u režiji Marka Manojlovića.

U selekciji nacionalne drame 54. Pozorja je i predstava “Derviš i smrt” Narodnog pozorišta u Beogradu, prema romanu Meše Selimovića, u režiji i adaptaciji Egona Savina, jedna od najgledanijih ove sezone u Beogradu, a naslovnu ulogu igra makedonski glumac Nikola Ristanovski.

Nakon konsultacija sa selektorima Sterijinog pozorja, Vladimirom Kopiclom i Igorom Burićem, menadžment i Upravni odor 54. Sterijinog pozorja dopunili su selekciju nacionalne drame predstavom “Rodoljupci” Jovana Sterije Popovića, koju je režirao Lari Zapija (Lary Zappia), a izvodi je Narodno pozorište Užice, kao i “Švabicom” Laze Lazarevića, u dramatizaciji i režiji Ane Đorđević i izvođenju Jugoslovenskog dramskog pozorišta (JDP).

Na 54. Pozorju 26. maja premijerno će biti izvedena i koprodukcijska predstava JDP-a i samog festivala “Nebeski odred” Đorđa Lebovića i Aleksandra Obrenovića, u režiji Marka Manojlovića.

Drama Lebovića i Obrenovića “Nebeski odred”, u izvođenju SNP-a, dobila je prvu nagradu za savremenu domaću dramu, koja je prvi put dodeljena na drugom Sterijinom pozorju 1957. Nakon premijere nove verzije na Pozorju, biće igrana u JDP-u, a mada se radnja dešava u Aušvicu, nije komad o strahotama tog koncentracionog logora, nego o snazi života i težnji čoveka da umre kao čovek, a ne kao broj.

U koprodukciji Pozorja, beogradskog Narodnog pozorišta i ljubljkanskog Bunkera, za 2. jun na festivalu, a 6. u Beogradu, najavljena je i predstava "Možda smo mi Miki Maus" prema komadu Maje Pelević, koja je pre dve godine pobedila na konkursu Pozorja za savremeni dramski tekst. Režiser je Matjaž Pograjc iz Slovenije, a predstava će biti na redovnom repertoaru scene "Raša Plaović" Narodnog pozorišta u Beogradu.

Selekcija nacionalnog pozorišta, koja obuhvata predstave stranih autora u izvođenju domaćih teatara, proširena je predstavom “Bura” Vilijema Šekspira, u režiji Andraša Urbana i izvođenju niškog Narodnog pozorišta.

Za takmičarski program predstava nacionalnog pozorišta prema stranim tekstovima, prvobitno je izabrano sedam predstava - “Nevinost” Dee Loer, u režiji Dejana Mijača i izvođenju Ateljea 212, “Terapija” Kristofera Đuranga i Olivere Đorđević, koja je i rediteljka tog komada, u izvođenju Pozorišta "Deže Kostolanji" iz Subotice, te komad “O nasilju” prema Šekspirovom “Titu Androniku”, u izvođenju kikindskog Narodnog pozorišta i beogradske trupe Hop.la!, u režiji i adaptaciji Anđelke Nikolić.

U konkurenciji su i “Mrtve duše” N. V. Gogolja, u izvođenju Narodnog pozorišta "Toša Jovanović" u Zrenjaninu i režiji Ljuboslava Majere, Volterov “Kandid ili optimizam” JDP-a, u režiji Aleksandra Popovskog iz Makedonije, te “Rozenkranc i Gildenstern su mrtvi” Toma Stoparda, u režiji Jovana Grujića i koprodukciji Bitef teatra, Kulturnog centra Inđija i Pozorišta mladih u Novom Sadu, kao i “Razbojnici” Fridriha Šilera, u izvođenju subotičkog Narodnog pozorišta (Narodno kazalište / Népszínház) i režiji Nikole Zavišića, koji je i selektor međunarodnog programa 54. Pozorja.

Selektori Burić i Kopicl sami su odabrali svih 14 predstava, s obzirom da je Tatjani Mandić Rigonat, izborom za direktora Drame beogradskog Narodnog pozorišta, prestao mandat zbog mogućeg konflikta interesa. U tim okolnostima, menadžment i uprava Pozorja odlučili su da kao koselektore imenuju Kopicla, dosadašnjeg selektora selekcije nacionalnog pozorišta, i pozorišnog kritičara Burića iz novosadskog “Dnevnika”.

Međunarodni program “Drugovi” (nekadašnji Krugovi) smanjen je zbog finansijske krize sa sedam na tri predstave, a prema rečima selektora Zavišića, šteta je velika - od blama, loše slike zbog neozbiljnosti organizacije gostovanja ozbiljnih pozorišta iz inostranstva, do glupog osećaja apsolutne nemoći pred institucijama kulture.

Odgovornost za takvo stanje, Zavišić je prebacio na Ministarstvo kulture, koje je saopštilo juče da je upravo uplatilo Pozorju planirana sredstva za ovu godinu, jer su se tek sada za to stekli uslovi, nakon usvajanja Programa raspodele sredstava za programe i projekte na sednici Vlade Srbije 21. maja.

Prema koncepciji Zavišića, program “Drugovi” inspirisan je komunističkim nasleđenjem, a odabrane predstave na različite načine se bave pitanjima odnosa prema nasleđu ideje komunizma i njegovog direktnog oponenta - kapitalizma.

Skraćena verzija programa “Drugovi” obuhvata predstavu švedskog Teatra Tribunalen i Teatra Galeasen “Komunistički manifest”, “Turbofolk” riječkog HNK Ivana pl. Zajca, u režiji Olivera Frljića, koja se bavi mračnim zaostatkom nasleđa SFRJ na šokantan i rafiniran način, uz bolnu i bizarnu, često i neodoljivo duhovitu analizu svih nekadašnjih drugarstava, te američki komad “Flamingo/Winnebago” Lucidity suitcase theatre iz Filadelfije, duhovitu i bolnu priču o nestanku i prestanku sveta i traženju sopstvenih korena, koja će na Pozorju imati evropsku premijeru, a po strukturi je bliska filmskom narativu američkog reditelja Džima Džarmuša.

Prvobitno je planirano da u programu “Drugovi” budu izvedene i predstave nemačke andcompany&Co. “Little Red (Play): Herstory” o bivšoj Istočnoj Nemačkoj i njenom “drugarskom” zagrljaju s takođe bivšim SSSR-om, “Europia” holandske Teatergroep de Bus - duhovita analiza pojma EU, kao i češke predstave “Erorizam” i “Fragile” grupe Krepsko iz Praga.

Posebna atrakcija 54. Pozorja biće gostovanje hrvatskog teatra Ulisis (Ulysses) sa Briona, čiji je osnivač i umetnički direktor Rade Šerbedžija, trostruki dobitnik Sterijine nagrade.

Teatar Ulisis izvešće pet predstava, počev od Šekspirovog “Kralja Lira”, u režiji Lenke Udovički.

Šerbedžija igra naslovnu ulogu u toj predstavi, koja će biti izvedena 30. i 31. maja na Petrovaradinskoj tvrđavi.

Teatar Ulisis izvešće i monodramu "Moj obračun s njima" prema tekstu Miroslava Krleže, u režiji Dina Radojevića, muzičku predstavu "Balade Petrice Kerempuha" koju su režirali Šerbedžija i muzičar Darko Rundek, prema Krležinom tekstu, te “Romeo i Julija”, u dramatizaciji Tene Štivičić i režiji Lenke Udovički, koja je potpisala i režiju predstave "Pijana noć 1918" prema tekstu Krleže i Ive Štivičića.

Ta predstava biće izvedena poslednje festivalske večeri, 5. juna, u čast nagrađenih.

Gostovanje Teatra Ulisis najavljeno je kao “kulturni most” Novog Sada i Briona, a organizovano je uz podršku Exit festivala, novosadskih i vojvođanskih vlasti.

I ove godine biće održano Pozorje mladih, koje obuhvata sedam predstava, a najavljen je i raznovrstan prateći program, uključujući jubilarnu, 50. izložbu likovnih radova dece i omladine Srbije, monodramu Josipa Pejakovića, promocije knjiga i predavanja...

Tradicionalni, 13. međunarodni simpozijum pozorišnih kritičara i teatrologa biće održan od 28. do 31. maja na temu “Međunarodni pozorišni festivali i razvoj publike”, a baviće se pitanjima kako teatar neguje novu publiku i proširuje kulturni diverzitet pozorišne javnosti. Ta tema, osim marketinških delatnosti, pokriva i programske koncepte, strategije komunikacije i obrazovne aspekte festivala koji se obraćaju različitim zajednicama, izgrađujući publiku od koje zauzvrat institucije kulture koje se bave redovnom produkcijom takođe mogu da imaju koristi.

Predsedavajući su Dragan Klaić (Amsterdam), predsednik EFRP, i bivši selektor Pozorja Ivan Medenica (Beograd), pomoćnik generalnog sekretara IATC-a.

Prošle godine na Sterijinom pozorju trijumfovala je predstava “Cheif” sarajevskog dramskog pisca Mirze Fehimovića, u režiji Egona Savina, koja je nastala prema pobedničkom tekstu na konkursu Beogradskog dramskog pozorišta i sarajevskog festivala MESS.

“Cheif” je proglašen najboljom predstavom 53. Pozorja, a Sterijine nagrade dobili su i Savin i glumica Dušanka Stojanović.

преузето са: www.seecult.org

[deda]

Ulysses na Pozorju

Trostruki dobitnik Sterijine nagrade Rade Šerbedžija vraća se na Sterijino pozorje višednevnim gostovanjem svog teatra Ulisis (Ulysses) sa Briona, koje počinje 30. maja na Petrovaradinskoj tvrđavi predstavom “Kralj Lir”, u režiji Lenke Udovički, a biće završeno 5. juna u Srpskom narodnom pozorištu predstavom u čast nagrađenih “Pijana noć 1918” Miroslava Krleže i Ive Štivičića.

Lenka Udovički režirala je, osim te dve predstave, i komad “Romeo i Julija 68.”, koji će biti izveden 4. juna u Pozorištu mladih, u okviru posebnog programa 54. Pozorja “Kulturni most Novi Sad - Brioni”.

Šerbedžija i njegova supruga Lenka Udovički predstaviće iz repertoara Ulisisa i Krležinu dramu “Moj obračun s njima”, u režiji Dina Radojevića, koja je najavljena za 1. jun na gradskoj plaži Štrand, kao i predstavu “Balade Petrice Kerempuha” koju su, prema Krležinom tekstu, režirali poznati hrvatski muzičar Darko Rundek i sam Šerbedžija. Obojica i igraju u toj predstavi.

Šerbedžija se na konferenciji za novinare prisetio ranijih učešća na Sterijinom pozorju, u čijem je takmičarskom programu prvi put nastupio 1969. godine kao Fra Ivan u “Heretiku” Ivana Supeka, u režiji Georgija Para i izvođenju Zagrebačkog dramskog kazališta.

Bio je svojevremeno i član žirija, ali je dao ostavku zbog neslaganja sa tadašnjom pozorišnom politikom i ocenom da Dušanu Jovanoviću i Slovenskom mladinskom gledališču ne treba dati nagradu.

Prisetio se i drugih ideoloških intervencija, odnosa prema KPGT-u, kao i ne tako davnog vremena kada je Pozorje izgubilo neka važna narečja i dijalekte, što je doživeo i kao ličnu tragediju.

Navodeći da mu se čini da Pozorje opet postaje mesto pravih pozorišnih susreta, Šerbedžija je rekao i da mu je taj novosadski festival možda i draži od beogradskog BITEF-a i Dubrovačkih letnjih igara, jer je negovao savremenu domaću dramu koja je pokazatelj i odnosa jednog naroda prema teatru.

Šerbedžija će nastupiti u naslovnoj ulozi u predstavi “Kralj Lir”, kojom je Ulisis i pokrenut 2001. godine, a koja postavlja i danas aktuelno pitanje o ludilu i vlasti.

Početak predstave, čija se radnja dešava u vreme formiranja nove karte Evrope nakon Prvog svetskog rata, najavljen je za 21 sat, umesto u 21.30, kako je ranije predviđeno.

Organizatori su savetovali svima da se toplo obuku zbog nestabilnog i prohladnog vremena.

Publika će ulaziti na Petrovaradinsku tvrđavu iz pravca "Lovotursa", a predstava će biti igrana na četiri lokacije, u trajanju od tri i po sata.

Teatar Ulisis je, posle “Kralja Lira”, postavio 2002. i “Medeju”, a godinu kasnije realizovao je i projekat “Mara/Sad” Petera Vajsa.

Usledila je 2004. godine predstava “Play Beckett” (2004) Šerbedžije i Borislava Vujčića, kao i teatarskaj radionica “Core Sample - Goli otok 1949-1956”, koja je okupila međunarodne zvezde, uključujući oskarovku Vanesu Redgrejv (Vanessa Redgrave).

Šekspirov “Hamlet” premijerno je izveden 2005. godine, a 2006. koprodukcija sa Pandur teatrom “Tesla Electric Company” Darka Lukića, povodom 150-godišnjice čuvenog naučnika sa ovih prostora Nikole Tesle.

Ulisis je sezonu 2007. posvetilo Krleži, a uz forum posvećen tom najvećem hrvatskom piscu premijerno je prikazan dokumentarni film “Predvečerje puno skepse”, u režiji Eduarda Galića, objavljen zbornik radova svih učesnika Foruma i premijerno izvedena dva Krležina naslova “Pijana noć 1918.” i “Balade Petrice Kerempuha”, kao i rimejk monodrame “Moj obračun s njima” u Šerbedžijinom izvođenju.

Prošle godine, uz reprize repertoarskih predstava, Ulisis je premijerno izveo i “Kaligulu”, u režiji Tomaža Pandura, i “Romeo i Julija '68”, povodom 40 godina od 1968. godine.

Šerbedžija je prvu Sterijinu nagradu dobio 1977. za ulogu Melkiora u “Kiklopu” Ranka Marinkovića, u dramatizaciji i režiji Koste Spaića i izvođenju Hrvatskog narodnog kazališta iz Zagreba. Predstava je igrana u hali Novosadskog sajma, a jednom izvođenju prisustvovao je i tadašnji predsednik SFRJ Josip Broz Tito sa suprugom Jovankom i čitavim tadašnjim partijskim vrhom.

Drugu Sterijinu nagradu dobio je za ulogu Georgija u “Oslobođenju Skopja” Dušana Jovanovića, u režiji Ljubiše Ristića i izvođenju Radne zajednice "Oslobođenje Skopja" (Centar za kulturnu djelatnost Zagreb).

Sterijinu nagradu dobio je i za ulogu Leonea Glembaja u Krležinoj drami “Gospoda Glembajevi”, koju je režirao Petar Veček, a izvelo Dramsko kazalište Gavella Zagreb (1984).

преузето са: www.seecult.org

[мирођија]

55.СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

„Поморанџа” са укусом пелина

Можда сам мало више носталгичан, али сматрам да је раније театар био бриткији, ангажованији, оштрији, са пуно фантазије, каже редитељ Рахим Бурхан, који ових дана борави на Стеријином позорју

„Поморанџа” са укусом пелина

Рахим Бурхан

Нови Сад – Бојим се политике у широком смислу, јер је направила многе недаће, не само на овим просторима, већ и у целом свету. Видите које све проблеме имамо. Дошли смо до економског колапса. Сви смо збуњени, а они још више. Не знају из тог хаоса да нас изваде. Ко зна до када ће трајати и на шта ће све то испасти, само зато што нису предвиђали на време шта и како ће се дешавати.

Ово је за „Политику” јуче изјавио ромски редитељ Рахим Бурхан, уметник кога смо затеклу смо у Новом Саду, где борави ових дана као гост 55. Стеријиног позорја. Бурхан је познат као покретач првог ромског театра у Европи „Пралипе”, давне 1970. године, у Скопљу. Захваљујући његовом редитељском дару, овај ансамбл врло брзо постиже запажене успехе. Театар „Пралипе” се 1991. године сели у Немачку, одакле креће на велику турнеју кроз 23 земље, а за кратко време одликован је реномираним признањима: наградом Савеза немачких критичара 1992. године, Лоркином наградом у Гранади, 1998. године... Ове награде, као и политичко убеђење, подстакли су Бурхана да комаде изводи на ромском језику, са циљем да се очувају језик и култура Рома. Ипак, како тврди редитељ, својим представама не обраћа се само Ромима, већ свим љубитељима позоришта.

– Дошао сам са великом радошћу, после 20 година, на Стеријино позорје и баш ми је лепо. Протеклих дана боравио сам у Националном театру у Темишвару где сам радио Шекспиров комад „Ромео и Јулија”, па сам баш пожелео да свратим у Нови Сад, да видим шта овогодишња селекција Позорја нуди. Дуго нисам био овде и осећам велику носталгију. Пожелео сам да видим своје колеге, радујем се сусрету са свима њима. Уједно да гледам и представе. Наравно да пратим позоришна дешавања у Немачкој, али ово је нешто што је ближе мени. Носталгија је непрестано присутна, када вас године прегазе, онда су ти осећаји још јачи. Отишао сам 90-их година прошлог века у Немачку. Они су ме тамо позвали да негујем своју естетику, наравно и да је надградим. После 15 година престали смо са радом, каже Бурхан и додаје:

– И немачки театар је са падом Берлинског зида доживео промене. Дошло је и до смене генерација. Сада је поново у експанзији, дошли су млади људи који имају своје разлоге да се баве театром. У једном периоду чинило ми се да се известан број редитеља искључиво бавио позориштем због егзистенције, а не због неке дубоке унутрашње потребе. Сада су дошли поново млади људи који се баве театром, као својом истинском потребом.

Рахим Бурхан је протеклих дана са великом пажњом пратио сценска дешавања на 55. Позорју. Допале су му се многе представе. Присетио се и како је то било пре 20 година када је са посебним жаром долазио на престижни позоришни скуп у Нови Сад.

– Разлика у односу на претходни период постоји. Можда сам мало више носталгичан, али ми се чини да је раније био бриткији, ангажованији, оштрији театар, са пуно фантазије. Ипак, бојим се да у томе не погрешим јер је то, можда, проистекло из тог мог носталгичног осећаја. Допало ми се како је Андраш Урбан поставио комад „Бановић Страхиња”, или Кокан Младеновић који је тако вешто, маштовито, мајсторски изрежирао, рецимо, „Поморанџину кору” Маје Пелевић, са сјајним ансамблом Новосадског позоришта. Тако сам се слатко насмејао, и на крају сам осетио као да у устима имам пелин, каже Бурхан.

Када је реч о позоришној уметности уопште, Рахим Бурхан наглашава да она свуда у свету говори универзалним сценским језиком.

– Надоградња зависи од менталитета, сензибилитета. Театар је свуда сличан. У једном делу се јавља известан принцип, у другом делу света влада друга естетика, типична за ту говорну културу. Глумци су свуда дисциплиновани, вешти у свом занату: плешу, певају, глуме… Сада је присутна млада генерација глумаца који све то раде. Ми овде, имамо своју врсту театра која зрачи емоцијама. Она је специфична за ово подручје, и треба је неговати. Та богата емоција и јака дисциплина је изузетно добар спој и треба истрајати на томе, каже Рахим Бурхан.

    Политика  http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Pomorandza-sa-ukusom-pelina.sr.html

[мирођија]

„Загребачки пентаграм” за крај

Стеријино позорје биће завршено вечерас традиционалном доделом награда најуспешнијим ансамблима и уметницима. У част награђених у програму „Друго ви” биће изведена представа „Загребачки пентаграм”, настала према текстовима пет хрватских аутора: Дамира Каракаша („Скоро никад не закључавамо”), Нине Митровић („Јавиер”), Игора Рајкија („Пљачка”), Филипа Шоваговића („Зона снова”), и Ивана Видића („Зоо”). По поруџбини редитеља Паола Мађелија представу „Загребачки пентаграм”, која на комичан начин приказује проблеме маргиналног живота у граду: немаштину, несрећне љубави, породичне проблеме, прошлост, будућност, имагинацију и сурову стварност, извешће Загребачко казалиште младих.

Борка Требјешанин

[објављено: 04.06.2010.] Политика

          http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Pomorandza-sa-ukusom-pelina.sr.html

[мирођија]

„Бродић за лутке” најбољи на Позорју

55. СТЕРИЈИНО ПОЗОРЈЕ

Нови Сад – За најбољу представу 55. Стеријиног позорја проглашена је представа „Бродић за лутке” Словенског народног гледалишча из Љубљане, по тексту Милене Марковић, у режији Александра Поповског.

Комад по истом тексту Српског народног позоришта (СНП) из Новог Сада, прошле године освојио је такође Стеријину награду за најбољу представу, а Марковићева је била награђена као аутор најбоље драме.

Стеријину награду за режију добио је Паоло Мађели за представу по тексту Биљане Србљановић „Барбело, о псима и дјеци” коју је приказало позориште „Гавела” из Загреба, а за савремени драмски текст награђена је Маја Пелевић за комад „Поморанџина кора”, коју је извело Новосадско позориште (Ujvideki sinhaz), а режирао Кокан Младеновић.

Глумачке награде припале су Арону Балажу и Андреи Јанкович, такође из Новосадског позоришта, Барбари Церак за улогу у „Бродићу за лутке”, и Небојши Илићу за улогу у комаду „Чекаоница” Атељеа 212, у режији Бориса Лијешевића. Балажу је ово друга Стеријина награда за глуму, а прву је освојио пре две године за улогу у мјузиклу „Роки хорор шоу”.

Марији Калабић припала је Стеријина награда за сценографију у представи „Поморанџина кора”, Марини Сремац за костиме у истом комаду, Фолтину за оригиналну сценску музику у „Бродићу за лутке”, а Андреја Кулешевић награђен је за сценски покрет у „Поморанџиној кори”. Специјална Стеријина награда припала је Борису Лијешевићу за ауторски пројекат „Чекаоница”, којим истражује савременост методама документарне драме.

Лауреати Фонда „Дара Чаленић” за најбољу младу глумицу и младог глумца су Јелена Петровић за улогу у „Драми о Мирјани и овима око ње” Југословенског драмског позоришта у Београду, и Срђан Секулић за улогу у „Бановић Страхињи” Народног позоришта у Суботици. Стеријину награду Округлог стола добио је „Бродић за лутке”, а Стеријину награду за позоришну критику „Миодраг Кујунџић” позоришни критичар из Београда Бошко Милин, за приказ о представи „Докле?!” Милице Пилетић, у извођењу Атељеа 212.

О овогодишњим лауреатима одлучивао је жири који су чинили сценограф и професор београдског Факултета примењених уметности Герослав Зарић, председник, глумица из Београда Ђурђија Цветић, драматург и драмски писац из Сплита Јасен Боко, драмски писац из Београда Филип Вујошевић и редитељ из Новог Сада Душан Петровић.

М. Мијушковић

[објављено: 04/06/2010] 

  http://www.politika.rs/rubrike/vesti-dana/Brodic-za-lutke-najbolji-na-Pozorju.sr.html

[мирођија]

Иван М. Лалић није више директор Позорја

Лалић истиче да жели да пружи шансу да се нови директор те институције културе изабере јавним конкурсом, што до сада није био случај

Иван М. Лалић није више директор Позорја

Иван М. Лалић (Фото Б. Педовић)

Нови Сад – Иван М. Лалић поднео је у понедељак неопозиву оставку на место директора Стеријиног позорја у, како је нагласио, најискренијој намери да релаксира односе на новосадској културној сцени „која је имала примедби на акумулацију мојих јавних функција (Синема сити, Стеријино позорје)”. Лалић истиче да ће и даље бити на располагању оснивачу и запосленима Позорја и да жели да пружи шансу да се нови директор те институције културе изабере јавним конкурсом, што до сада није био случај.

– Чврстог сам уверења да моја оставка представља одличан повод за афирмацију и јачање институције јавног конкурса за избор новог директора Стеријиног позорја. Наиме, недавним усвајањем Закона о култури, ово је први пут постала законска обавеза свих оснивача институција културе – каже Лалић не искључујући могућност да се поново кандидује за ту функцију.

Незванично сазнајемо да функције уметничког директора Фестивала Синема сити и директора Стеријиног позорја нису једине ствари на које је јавност имала замерки у Лалићевом раду. Наиме, спочитава му се и чињеница да овогодишње Позорје није било „довољно национално”, да се није довољно промовисао национални театар и да су довођене „скупе” представе попут Шекспировог Лира у извођењу Радета Шербеџије и његовог театра Ulysses. Лалић није желео да коментарише ове гласине уз напомену да је ово био згодан тренутак да оде са функције директора Позорја јер је овогодишњи фестивал приведен крају, а и усвојен је Закон о култури. – Немам дилеме да ће наш најстарији и најзначајнији позоришни фестивал наставити да се развија у правцу позиције регионалног фестивалског лидера – закључио је Лалић.

Подсетимо, на месту директора Позорја, Иван Лалић прошле године је наследио Мирослава Радоњића.

Милош Матић

          http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Ivan-M-Lalic-nije-vishe-direktor-Pozorja.sr.html

[мирођија]

Акумулирао сам функције

Тврдим да није било политичких притисака. Желим да демантујем такве тврдње, каже за „Политику” Иван М. Лалић, који је дао оставку на функцију директора Стеријиног позорја

– Није се ништа страшно десило. Постоје два разлога за овакву одлуку. Ниједан није драматичан, већ су оба, мишљења сам, врло цивилизована – рекао је јуче за „Политику” Иван М. Лалић, директор Стеријиног позорја у Новом Саду, поводом своје одлуке да поднесе оставку на ту функцију. Наиме, Лалић је и поред званичног саопштења за јавност у којем објашњава своје разлоге за тај чин, радо јуче пристао да своју одлуку коментарише за наш лист.

– Први је тај да су, могу да кажем можда и с правом, на новосадској културној сцени имали примедбу на мене да имам акумулацију функција. Ја сам, заиста, и уметнички директор фестивала филма и медија Синема сити и директор Стеријиног позорја. Раније сам радио у Егзиту, одакле је проистекао Синема сити. Као неко ко је некада био у Савету за борбу против корупције желим да дам и у сектору културе тај пример, с обзиром на то да је тај принцип почео да се примењује и на јавне функционере у политичком животу. Мислим да је то добро као порука да морамо да се определимо шта ћемо да радимо – објаснио је Лалић.

Ако се неко запита шта је, по њему, важније – Стеријино позорје или Синема сити – Иван М. Лалић је и на то питање дао одговор.

– Стеријино позорје је важније него Синема сити. Желим, заправо, да унапредим Синема сити. Он има много више простора за рад. Има и Стеријино позорје, али као старији „производ” је познатија и стабилнија културна творевина. Око Стеријиног позорја увек има различитих мишљења о концепцији, плановима, стратегији, клановима... Мишљења сам, а то су ми потврдили и многи људи до чијег мишљења држим, да је протекло Позорје било велико, узбудљиво, добро посећено. И задовољан сам што је тако.

Иван В. Лалић додаје да је његово дубоко уверење да је једини пут да се за функцију директора Стеријиног позорја распише прави велики јавни конкурс на којем ће се кандидати представити са програмима и, наравно, биографијама.

– И, када неко буде изабран, онда нема више самоуправљања и великих турбуленција. Имао сам у протеклих годину дана разна мишљења, иницијативе, сугестије, критике, које спутавају нормално функционисање Позорја. То ми је личило на повратак мале функције самоуправљања у фазону „много бабица дете килаво”. Не волим и нисам навикао тако да радим. Ако сам преузео одговорност за нешто, онда волим, желим, и морам да изгурам ту ствар до краја. Признајем да сам на место директора Стеријиног позорја изабран као политички намештеник. Исто тако бих много више волео да сам изабран на јавном конкурсу. И, ко зна, у некој перспективи, ако буду услови конкурса добри, можда се и пријавим за место директора Позорја – наглашава Лалић и додаје:

– Једноставно сам осећао потребу да повучем овај потез. Позорје нормално функционише, селектори раде свој посао. Борис Исаковић, као председник Управног одбора Позорја, обавештен је о свему. У кући влада хармонија.

На питање да ли се у културној јавности, до чијег му је мишљења стало, наслућује да је иза овакве одлуке, ипак, политичка позадина и како би то прокоментарисао, Иван М. Лалић нам је одговорио:

– Тврдим да није било политичких притисака. Желим да демантујем такве тврдње. Имам одличне контакте и комуникацију и са функционерима града Новог Сада, Војводине, Републике Србије.

Б. Требјешанин

[објављено: 18/11/2009]

  http://www.politika.rs/rubrike/Kultura/Ivan-M-Lalic-nije-vishe-direktor-Pozorja.sr.html