Papa preporučuje pravoslavne mislioce?

[Aristotel]

Imate rok od tri dana.

Ja ću dati odgovor kad istekne rok za glasanje i za vrijeme trajanja glasanja neću ništa komentirati.

Tko zna napisati nešto više o ovom pitanju - neka to učini.

[mirjanap]

E pa onda moramo prvo da procitamo encikliku  greengrin

[Zayron]

Ah, krasni česki jezik, tamo kad samo klikneš na internet a ono gle odasvud ispadaju i sipaju se linkovi na što god hoćeš ko krompiri iz vreće, od prevedenih narodnih priča i pjesama sa svahilštine i kreolštine pa do papinskih enciklika. Imaju stvarno prevedeno mnogo više toga nego svi mi s Balkana zajedno od Slovenaca do Makedonaca i Bugara. Priznajem se da nisam baš od tih koji te enciklike odmah rano svako jutro umjesto novina uz kafu obavezno čitaju ali dam vam link na česki prevod, možda to nekom pomogne:

FIDES ET RATIO

Encyklika Jana Pavla II. adresovaná biskupům katolické církve

O VZTAZÍCH MEZI VÍROU A ROZUMEM, O odnosima između vjere i razuma

z 14. září 1998. od 14. septembra 1998.

http://www.kebrle.cz/katdocs/FidesEtRatio.htm

:229229229:

[Aristotel]

Još ima vremena za odgovor - samo naprijed  0110_hahaha

[Aristotel]

Točan odgovor je: četiri.

0409_feel

Citirat ću odlomak broj 74 iz te enciklike:

"74. Potvrda plodnosti ovoga odnosa pokazuje se iz osobne sudbine velikih kršćanskih teologa koji su se

također istaknuli i kao iznimni filozofi, a ostavili su spise tako duboke spekulativne vrsnoće da ih s pravom

izjednačujemo učiteljima stare filozofije. To se može reći kako o crkvenim ocima, od kojih ističemo barem

sv. Grgura Nazijanskog i sv. Augustina, tako i o srednjovjekovnim naučiteljima, među kojima se odlikuje

trolist koji tvore sv. Anzelmo, sv. Bonaventura i sv. Toma Akvinski. Plodna združenost filozofije i riječi Božje

također se pokazuje u odvažnom istraživanju koje su poduzeli noviji mislitelji, među kojima se mogu spomenuti osobnosti kao John Henry Newman, Antonio Rosmini, Jacques Maritain, Etienne Gilson, Edith Stein, na Zapadu, a istodobno na Istoku mislitelji kao Vladimir S. Solovjev, Pavel A. Florenskij, Pjotr J. Čaadajev, Vladimir N. Lossky. Očito je da kada se spominju ti autori, uz koje se jednako mogu iznijeti i druga imena, ne želimo potvrditi svaki vidik njihova naučavanja, nego samo iznijeti neke istaknutije primjere onoga puta filozofijskih istraživanja kojemu je suočavanje s vjerskim učenjima donijelo posebne koristi. O ovome pak ne treba dvojiti: promatranje duhovnoga puta ovih mislitelja moći će samo koristiti napretku u istraživanju istine i uporabi postignutih rezultata na ljudsku korist. Treba se nadati da }e ova iznimna filozofsko-teološka predaja sada i ubuduće naći svoje nasljednike, kao i poštovatelje na dobro Crkve i čovječanstva."

E pa onda moramo prvo da procitamo encikliku 

poklon

Enciklika je na internetu dostupna ovdje:

http://www.vatican.va/holy_father/john_paul_ii/encyclicals/documents/hf_jp-ii_enc_15101988_fides-et-ratio_hr.pdf

[Guest - . . .-]

Како се чита Енциклика, да ли се чита негде јавно са саборима бискупа или свако за себе индивидуално је чита?

[Милан Меденица :)]

за овог имам само речи хвале!  facenew22222222 4chsmu1 0110_hahaha

http://en.wikipedia.org/wiki/Vladimir_Solovyov_%28philosopher%29

[Zayron]

Како се чита Енциклика, да ли се чита негде јавно са саборима бискупа или свако за себе индивидуално је чита?

Enciklika

Enciklika je papino okružno pismo upućeno prije svega biskupima ali i svim vjernicima. Ta vrsta dokumenta ima u katoličkoj Crkvi najveću snagu i obvezujeući karakter. Obično je o važnim stvarima vjere i/ili morala. Enciklike se na raznim jezicima mogu naći na službenim vatikanskim stranicama. Većina novijih enciklika tu je prevedena i na hrvatski jezik.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Enciklika

Некад у средњем вијеку су читане свечано и јавно, при Миси, значи заједнички. Данас се користе пригоднији начини ширења од штампе, дјељења летака до интернета, значи читају се углавном индивидуално. Али и данас ако су краће читају се негдје такођер и на Миси или ако дуже тумаче се у дијеловима у неколико тематски повезаних проповиједи. Нарочито те упућене цијелој Цркви свим бискупима, свештеницима и вјерницима се најчешће онда тако читају и јавно или заједнички. Често се на њихову тему организирају предавања, расправе и скупови.