Srpski manastir pretvoren u noćni klub

[Zayron]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,10766.msg340551/topicseen.html#msg340551

Фуј, то је баш отпорна пракса. Овдје у Чешкој је неки католички бискуп продао некориштену Цркву која иначе изгледа чак и врло лијепо, није никаквом том рушевином нити развалином а налази се у центру града. А та такођер одмах по продаји била претворена у дискотеку. ми обични вјерници били поучени тим како је црква била такозвано "одсвијецена" тј. посебним обредом десакрализирана након чега је постала сасвим обичном грађевином коју је послије могуђе употребити к било чему. Како год ни мени се то никако не свиђа чак и кад се ради о недвојбено католичким црквама. А то узети још православну па тако с њом наложити је стварно барбарски, не води то к ничем добром. Потом се чудимо што једни другима тако ништа и ни у чем не вјерујемо. Једина утјешна ствар на свему томе да то није учинила КЦ већ мјесне, локалне општинске дакле цивилне, грађанске власти.

јел та ''десакрализација'' подразумева одзиђивање мученичких моштију из темеља и олтарског престола?

Мислим да од XVI вијека - Тридентског концила та пракса похрањивања моштију у темеље у католичкој Цркви при градњи или обреду посвеђивања цркве (као грађевине) не постоји. Колико ја знам мошти (код старих олтара) се држе у реликвијару, у таквој удубини у дијелу олтара који се назива ретабулум и морају бити релативно добро приступачни у случају да их се треба негдје однијети на друго мјесто, дакле премјестити или склонити (у случају поплаве, пожара, земљотреса, рата и слично). Код нових је реликвијариј (моћник) припремљен у самом олтарном столу у столној плочи тј. олтарној мензи а назива се сепулхрум (скровиште). При посвеђивању се мошти тамо ставе, механички затворе и запечате. При одсвјеђењу тј. десакрализацији се из реликвијара или сепулхрума обредно изваде и однесу.

Consecration:

http://www.newadvent.org/cathen/04276a.htm

Altar Cavity (reliquiar, sepulchrum):

http://www.newadvent.org/cathen/01351d.htm

Desecration:

http://www.newadvent.org/cathen/04748c.htm

Сви остали појмови везани за олтар:

http://www.newadvent.org/utility/search.htm?safe=active&cx=000299817191393086628%3Aifmbhlr-8x0&q=Altar&sa=Search&cof=FORID%3A9#671

Ево како изгледа тај обред посвеђења цркве данас:

Izmolivši posvetnu molitvu, nadbiskup je svetim uljem pomazao oltar i zidove crkve (posvećenim uljem, mirom tj. krizmom), obavio obred kađenja oltara i crkve te predao župniku upaljenu svijeću, a generalni vikar pročitao je povelju o posveti crkve te je time završen obred posvete.

http://www.omis-info.com/omis/vijesti/iz-omisa/posvecenje-crkve-sv-petra-na-priku.html

[Милан Меденица :)]

благодарим и хвала на детаљном објашњењу, онда то има смисла тако називати  prst ka dole

[Nicholas]

Отето - проклето

Владика Фотије, Епископ Епархије далматинске, о враћању национализоване имовине Српске Православне Цркве

У Задру, Шибенику и Сплиту потражујемо различите црквене објекте од станова па до читавих зграда. То што се догађа с црквом и манастиром свете Параскеве Венеранде на Хвару за нас је нешто нечувено и неспојиво с хришћанском традицијом ове државе.

Када је у питању враћање црквене имовине, Епархија далматинска је, по речима њеног епископа, владике Фотија, преко црквених општина и манастира уредно и у законском року, тј. 1997. године поднела захтев за враћање своје национализоване имовине.

- Ту се, нажалост, до сада није много учинило јер је процедура око повратка спора. Овде бих истакао нашу имовину у далматинским градовима Задру, Шибенику и Сплиту, где потражујемо различите црквене објекте од станова наших свештеника, па до читавих зграда - као што је зграда у којој је сада смештен шибенски радио или зграда која је као легат била донирана Српској Православној Цркви у Сплиту. Осим тога, Епархија далматинска потражује и другу имовину, посебно црквено земљиште. Овде бих споменуо манастир Драговић, коме је потопљено петсто хектара плодног земљишта изградњом хидроелектране Перуча 1954. године, а Драговић за то до сада није добио никакву надокнаду. Слично је и у манастирима Крка и Крупа, и они имају доста нерешених предмета везаних за враћање национализоване имовине.

Све према закону

Приликом недавне посете двојице председника, Иве Јосиповића и Бориса Тадића манастиру Крупи било је речи о враћању имовине СПЦ Епархији далматинској.

- Речено је да се то питање треба и мора решавати у складу с позитивним законима Републике Хрватске, као и законима Европске уније. Познато је да је у свим демократским земљама власништво нешто неотуђиво и спада у домен основних људских и верских права. Проблем враћања имовине мора се и овде решавати у складу с европским законима. Европски закони не признају никакво бесправно, нити насилно одузимање имовине. У ту категорију свакако спада и имовина која је одузета у време тоталитарне комунистичке владавине на овим просторима.

Какав је ваш став о процедури око враћања манастира на Хвару?

- Што се тиче манастира свете Параскеве (Венеранде) на Хвару, тај предмет је тек покренут. Црквена општина Сплит упутила је захтев да се тај манастир и заштићени споменик културе из шеснаестог века врати у наше власништво, јер је након одласка Грка с ових простора он припао православним Србима. То није усамљен случај. Таквих је случајева било и у другим далматинским градовима. Посебно нам је жао што је данас, колико чујемо, тај верски објект, тј. црква и манастир свете Параскеве Венеранде претворен у дискоклуб. То је за нас нешто нечувено и неспојиво с хришћанском традицијом ове државе, те се надамо да ће у заштиту Венеранде устати све културне и духовне институције како би се спречила даља профанизација овог објекта.

И на другим отоцима, попут Виса, било је богомоља СПЦ.

- Тачно је да је СПЦ имао на Вису цркву светога Саве, која је подигнута 1933. године, али је, нажалост, у време богоборног комунистичког система та црква, морала бити уклоњена с Виса. Има још пуно ствари које бисмо овде могли споменути, али нека те предмете воде надлежне државне институције и дај, Боже, да се они решавају према позитивним законима Републике Хрватске.

Јосиповићев и Тадићев језик мира и помирења

Верујете ли да је наступила права политичка клима када је реч о враћању имовине СПЦ?

- Оно што бих на крају споменуо, а сматрам веома важним, јест потреба очувања позитивне политичке климе - климе помирења, коју данас заступају председник Јосиповић и председник Тадић. Тај језик, језик мира и помирења одувек је био и језик Цркве. Унутар такве климе све државне институције могу неоптерећено радити свој посао, а један од њих је и враћање имовине СПЦ Епархије далматинске. И ово питање је провера функционисања правне државе, које се не треба користити ни у какве дневнополитичке или ксенофобичне сврхе.

Марина Јурковић, Слободна Далмација, 12.01.2011. год.

Извор: Епархија далматинска

http://www.spc.rs/sr/vladika_fotije_oteto_prokleto