Тајне и симболи Сабора Василија Блаженог

[Guest Оливера]

Изложба ремек-дела руске црквене уметности у Покровском сабору у Москви отворила је низ празничних акција, посвећених 450. годишњици овог јединственог споменика архитектуре, унетог у списак објеката Светског културног наслеђа УНЕСКА.

Покровски сабор – познатији као Храм Василија Блаженог, назван је тако у част московског чудотворца и налази се на Црвеном тргу поред зидина Московског Кремља. Сматра се једним од главних симбола руске престонице. Подигнут је по наредби Ивана Грозног 1561. године у знак сећања на припајање поволошких територија Казанског ханства Русији. У народу храм су још звали Камени цвет, Огњени жбун, толико је необичан његов свечани облик, који је остао јединствен у историји руске и светске архитектуре.

Постоји неколико верзија о творцима сабора. Према једној, његови аутори су били руски мајстори Иван Барма и Постник Јаковљев. Легенда гласи да је цар наредио да се неимари ослепе, како не би могли да понове своје ремек-дело, подигнуто у веме његовог царевања, што значи да је прославило његово име. Али постоје и друга мишљења, тврди историчар и писац Валериј Иванов Тагански. Постоје сведочанства да је сабор изградио позвани страни архитекта, који је спојио традиције руске и западноевропске архитектуре.

Ево речи које ми је пошло за руком да нађем у сећањима холандског поданика Корнелија де Бруина. Он је посетио Русију почетком 18. века: Чудесну ову цркву изградио је један италијански неимар. А руски историчар архитектуре Андреј Баталов пише да постоје озбиљни закључци у корист учешћа страних неимара у градњи Покровског сабора, доведених из Енглеске или чак из Немачких држава.

У корист ове верзије, сматрају стручњаци, говори у првом реду сама схема изградње „идеалног храма“, коју је понудио још Леонардо да Винчи. Она се види у архитектури Покровског сабора. Осам његових глава налази се око централне шатре, а заједно образује геометријску фигуру два померена квадрата – осмокраку звезду. Слична фигура лежи у основи великог броја цркава Ренесансе – у Италији, Француској, Немачкој. Она подсећа на Витлајемску звезду, и према православној иконографији на симбол Пресвете Богородице, којој је посвећен централни део московског сабора. Грађевине које је окружују освећене су у част црквених празника који су се одвијали у дане одлучујућих бојева Казанског похода.

Покровски сабор се користи као активни православни храм и као музеј. Прилив постетилаца не јењава. Посебно је велика гужва сада у ризници, где је постављења изложба црквених вредности.

По правилу, предмети намењени богослужењу износе се само у одређене моменте богослужења. Врло ретко они буду доступни за разгледање парохијанима. Зато је  изложба посебно вредна: она пружа могућност да погледате предмете који су одавно постали благо општељудске културе.

Изложбу допуњавају јединствене иконе из 16. века из првобитног иконостаса централне цркве Покровског сабора који се није очувао. А драгоцени крстови и раскошна Јеванђеља, поклони парохијана, сведоче о посебном односу према цркви као једној од назначајнијих православних светиња.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Жил Василий Блаженный в эпоху Ивана Грозного. Ещё будучи отроком, он ушёл из дома и стал юродствовать.

Василий был неимущим, не носил на теле никакого одеяния, ходил нагим зимой и летом, усмиряя тем самым душу и тело.

[Guest Оливера]

Святой старался научить окружающих праведной жизни, предсказывал бедствия и спасал чудесным образом страждующих, помогал советами всем — от государя до простолюдина.

Слава о праведнике дошла и до царской семьи. Иван Грозный сам неоднократно становился свидетелем необычных чудес, творимых блаженным.

[Guest Оливера]

Однажды царь пригласил Василия на свои именины в палаты. Когда святому подносили питие, он трижды выливал его за окно. Иван Грозный разгневался, но Василий объяснил, что своим поступком он гасил пожар, который в то самое время бушевал в Новгороде.

Царь не поверил святому и послал гонца в Новгород. Жители рассказали о страшном пожаре, охватившем весь город, и о нагом муже, который заливал пламень огненный. Огонь тотчас утих и погас.

[Guest Оливера]

Когда же Василий умер 2 (15 н.ст.) августа 1557 г., царская семья сопровождала гроб с телом святого до места его погребения — у стен строящегося Покровского собора. Вскоре он был причислен к лику святых.

По всей стране разносилась молва о чудесах московского юродивого, которые он творил при жизни, и тех, что совершались у его раки. Имя святого стало вторым названием Покровского собора.

[Guest Оливера]

[Guest Оливера]

Храм Василия Блаженного состоит из девяти церквей на одном фундаменте. Вот полный список всех одиннадцати престолов, существовавших в соборе до 1917 года:

Центральный – Покровский

Восточный − Троицкий

Юго-восточный − Александра Свирского

Южный − Николая Чудотворца (Великорецкой Иконы Николая Чудотворца)

Юго-западный − Варлаама Хутынского

Западный − Входоиерусалимский

Северо-западный − Св. Григория Армянского

Северный – Св. Адриана и Наталии

Северо-восточный − Иоанна Милостивого

Над могилой Иоанна Блаженного − придел Рождества Богородицы (1672г.), примыкающий к приделу Василия Блаженного

В пристройке 1588 года − придел Василия Блаженного

[Guest Оливера]