Између култа и истине...

[Никола Ђоловић]

Од свега се може направити култ. Од свега, па и највољенијег бића. Гле, култ се може направити дефектно и унутар Цркве на рачун Бога. Емоције, књиге, људи, филмови, позориште, забаве, кафетерије, ... од свега тога се може направити идолопоклонство ако се схвати једнострано и генерално. Танке су линије за поимање. Свака истина која искључује другог без компромиса или са категоричним опредељењем у некој тематици, постаје сумњива истина. Истина се може инсталирати на мноштво фреквенција али се не поистовећује ни са чим што њу саму не иконизује.

[Никола Ђоловић]

Не знам откуда таква склоност, али из неких непознатих разлога, човек је склон да од свега што је створено и даровано на употребу ствара или идоле или да од тога прави култове. Он то може да ради и са својим урођеним даровима за нешто, или чак од неких постојећих и разноврсних служби Божијих да идеализује само један кутак и да од њега ствара култ. Тако се неко саплиће на сопствене таланте услед заљубљености у себе, а други неко на правила услед гордости да испуни закон а истисне свога ближњега.