Jump to content

Епархија браничевска

Оцени ову тему


Guest Светлана

Препоручена порука

Благодарим Тебје, Создателју, јако сподобил јеси нас благодати Твојеја, во јеже внимати ученију. Благослови наших начаљников, родителеи и учителеи, ведушчих нас к познанију блага, и подажд нам силу и крјепост к продолженију ученија сего.

       

Благодаримо Ти, Творче, што си нас удостојио благодати Твоје, те смо примили учење. Благослови наше старешине, родитеље и учитеље који нас воде познању добра, и дај нам силу и моћ да продужимо ово учење.

I u čemu je razlika, poučite me u neznanju, sem što prvo nisam razumela dok nisam dobila prevod, izgleda da ću morati da upišem teologiju da bih smela da idem u crkvu

Želiš li biti mudar, nauči razumno pitati, pažljivo slušati, mirno odgovarati - i prestani govoriti kad se ništa više nema reći.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 4 months later...
  • Одговори 126
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Tako je sestro. Moje skromno mišljenje je da si potpuno u pravu. Ne samo da nam je potrebno da

upišemo, svi, teologiju da bi živeli našu veru, već ćemo i prilikom odlaska u crkvu morati da vodimo

obezbeđenje sa sobom da bi se zaštitili od "nekakvih" boraca za Pravoslavlje. Malo nam je kroz istoriju

bilo "ovih i onih" nego i sad trebamo da biramo stranu i kad u miru Crkvi prilazimo. Bože sačuvaj me od                  "ovih i onih"... Slušam ljude koji na slavama i ostalim skupljanjima komentarišu da se nešto u Crkvi

dešava. Pa se mislim da li "jedni i drugi" imaju takvo iskustvo???????????

БЛАЖЕН МУЖ ИЖЕ НЕ ИДЕ НА СОВЈЕТ НЕЧЕСТИВИХ И НА ПУТИ ГРЈЕШНИХ НЕ СТА...

Цитат:

Da bi covek mogao da rasudjuje o nekom nesto, bilo sta, on neophodno i neizostavno mora prvo da se udubi u samog sebe,

da vidi ponor sopstvenih grehova, da sebe proglasi za nistaka i najgoreg od svih, da izvadi brvno iz svog oka...

Drugim recima, mora da udise Jevandjelje Hristovo, da zivi po njemu...

Ko tako radi, odmah ce da zna je li na pravom putu ili ne...

Брат Оби Ван

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...
  • Гости

Preminula igumanija manastira Manasija

5749_2.jpg

Starešina sednjovekovnog manastira Manasija kod Despotovca igumanija Varvara umrla je u 43. godini.

Igumanija Varvara, svetovno ime Dušanka Trifunović, sahranjena je juče na novoformiranom manastirskom groblju, ispraćena od velikog broja sestrinstva manastira, sveštenstva i vernika Despotovca i Resave.

Igumanija Varvara je rođena u Inđiji a na mestu starešine Manasije bila je pet godina.

izvor

izvor fotografije

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 3 months later...
  • Гости

Сабор духовне радости у манастиру Томић

20. Децембар 2011 - 14:59

17122011260.jpg

Његово Преосвештенство Епископ браничевски Др Игњатије служио је 17. децембра 2011. године Свету Литургију у манастиру Томић код Свилајнца.

Његовом Преосвештенству саслуживало је четрнаест свештеника и четворица ђакона из Епархија браничевске, београдско-карловачке, шумадијске и ваљевске. У току богослужења Владика је у чин јеромонаха рукополижио сабрата манастира оца Петра Богдановића. Уз многобројни народ својим појањем и молитвама у богослужењу су учествовали монаси и монахиње из манастира Манасија, Радошин, Копорин, Сисојевац, Бељајка и Венчац.

Овим светим чином је духовно оснажено братство манастира на челу са настојатељем јеромонахом Димитријем Плећевићем.

П. Кондић

СПЦ

Link to comment
Подели на овим сајтовима

ИЗВОД ИЗ РЕЧИ ЕПИСКОПА ИГНАТИЈА ПОЛАЗНИЦИМА ВЕРСКЕ НАСТАВЕ

Образовање човека са циљем да служи једној заједници, ма о којој служби се радило, немогуће је, чак је и опасно, без васпитања. Да би човек могао да буде добар мајстор, лекар, државник, потребно је, пре свега, да буде добар човек. Ако ми као Црква, заједно са вама родитељима, а уз пристанак ваше деце, не васпитамо децу у духу наше вере, то ће урадити неко други, али на другим основама. На каквим то основама Црква жели да васпита своју и вашу децу?

Први и основни циљ Православног катихизиса јесте да упути нашу децу, будуће генерације овог народа, на другог човека као на личност, на непроцењиво благо од кога зависи и наш живот. То се не може открити другим методама осим кроз заједницу љубави с њим. Када некога волимо, онда откривамо да је он за нас личност, највредније биће које се ничим не може заменити. Другим речима, само љубав према човеку открива у њему икону живога Бога, као и то да је човек највредније биће на свету.

Други задатак Верске наставе јесте да упути децу на заједницу са Богом у Христу, јер се једино у заједници са Богом може остварити бесмртност за човека и створену природу као будуће васкрсење из мртвих. Живот има смисла само онда када се не завршава смрћу. Та заједница се може остварити једино у Литургији као заједници са другим људима, зато што се Бог открива једино у Христу као човеку, а Христос присуствује једино у Литургији и кроз Литургију.

Милошћу Божијом, Ваш епископ и заступник пред Богом,

Епископ пожаревачко-браничевски Игнатије

images-ep.ignjatije-300x225.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Семинар вероучитеља у Смедереву, 24-25. децембар 2011.

seminar122011_b1.jpg

Деценија од повратка веронауке у српске школе представљала је довољан повод, али и временску дистанцу, да се објективаo дискутује о реалности, могућностима и начину њеног остваривања унутар школског система. Наравно, основно питање које би требало поставити у овом процесу јесте: да ли је верска настава погодила свој циљ?

Но, ово питање нас уводи у нове недоумице: како уклопити циљ веронауке у општи циљ образовног система? Имамо ли, уопште, представу који је то циљ савременог образовања и васпитања, и како тај циљ, на што бољи начин и остварити?

Ради одговора на ова, али и многа друга питања, која се на њих надовезују и постављају, у првом реду вероучитељима, Одбор за просвету и културу Епархије пожаревачко-браничевске организовао је за све катихете подручне епархије, дводневни семинар у Смедереву. Семинар је одржан 24. и 25. децембра текуће године у Регионалном центру за професионални развој запослених у образовању , а у њему су као аутори и предавачи, учешће узели предавачи са Православног богословског факултета, затим богословије Светог Јована Златоустог, али и неких средњих школа са територије Србије. Сви семинари акредитовани су од странеМинистарства просвете и науке и налазе се у редовном годишњем Каталогу програма сталног стручног усавршавања за школску 2011/2012. годину.

Уводно предавање одржао је Владан Костадиновић, професор патролошке групе предмета у богословији у Крагујевцу, наглашавајући да је бити хрићанин од самог доласка Месије било изазов. Хришћанство је као вера настало и ширило се у конкретном времену и простору у потпуности користећи форме мисли и изражавања тадашњег света. Почев од Светог апостола Павла, хришћанство је успевало да се надовеже и искаже не потирући постојање античког света. Управо способност преображавања темеља античке мисли била је једна од главних карактеристика великих отаца и учитеља Цркве. Дајући један историјско-патролошки преглед теме, он закључује да је један од категоричких императива савременог хришћанства способност адаптације и артикулације јеванђелских истина кроз савремене форме. Ово може имати благотоворни утицај у свету нетолеранције и растућих деоба по свим основама. Христос није и не сме постати рудимент прохујалих епоха, морални гуру. На нама је да наведено спречимо користећи управо форме које су нам дате, а за то можемо искористити искуство синергије јелинске образовне баштине и откровењске вере.

Други предавач, протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке богословије и професор Православног богословског факултета, покушавајући да одговори на постављено питање идентитета веронауке и важности катихизације, надовезује се на дилему: да ли је циљ образовања и васпитања стварање друштва знања или друштва врлина? Поготово је одговор на ово питање актуелан у тзв. транзиционим временима и друштвима у којима старо већ губи значење, а ново се још није искристалисало. Несигурност која карактерише овај период може бити превазиђена управо развијањем хришћанских вредности, јер савремени свет много више личи на доникејски период, него што личи на постконстантиновски период и на традиционална хришћанска друштва.

Други део семинара, иако структурално различит, садржао је покушај практичног одговора на питање: како остварити циљ веронауке и притом користити савремене форме у сведочењу Истине? Аутори и реализатори, Снежана Павловић, Антонио Арас и Иван Јовић откривали су управо оно што је лаконски провучено кроз наслове њихових семинара, тј. како побољшати квалитет извођења верске наставе уз помоћ креативних наставних метода, односно како развити сам предмет кроз корелацију са другим предметима у школи, или свеобухватно речено, како сачувати старо вино у новим судовима. Оно што је током првог дела семинара одговорено и откривено у форми теорије, они су применили у пракси откривајући делатне тајне, све у циљу да се преко разних примера, радионица и идеја развије креативна способност вероучитеља и ученика, а на тај начин и побољша квалитет извођења часова верске наставе.

На крају семинара, утисак слушалаца и учесника је да су добијене нове смернице и откривене нове димензије у давању одговора на слојевита питања постављена на почетку. Дефинитивних и зацементираних одговора нема, али пред нама се, благодарећи између осталог и ономе што се у ова два дана чуло и научило, отвара нови пут остваривања циља нашег рада у школи, а који је упућивање деце на другог човека као на личност, и кроз другог човека на заједницу са Богом у Христу, кроз коју се може остварити бесмртност за човека и створену природу.

општински координатор верске наставе

ђакон Игор Димитријевић

seminar122011_b2.jpg

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...